Scena
15.12.2022. 23:00
Scena
22.12.2022. 22:05
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
"Godina magijskog mišljenja" - unutrašnji dijalog jedne žene
Džoun Didion, rođena 1934, bila je jedna od američkih ikona slobodnog mišljenja. Napustila nas je 2021, ostavivši veliku zaostavštinu u književnosti, novinarstvu i esejistici, oštrim i lucidnim prikazima društvenih pojava.
Rođena je u Sakramentu, a nakon što je diplomirala na kalifornijskom Berkliju, Didion je počela da radi za magazin "Vog“. Zajedno s mužem, piscem Džonom Gregorijem Danom, iz Njujorka se seli u Kaliforniju. Par će potom usvojiti ćerku Kitanu.
Didion je krajem 1960-ih postala poznata kao jedna od ranih predstavnica takozvanog novog novinarstva ili "književnog novinarstva“, koje je dotad pripadalo isključivo muškarcima počev od Hemingveja. Naslovni esej u zbirci eseja "Teturanje ka Vitlejemu“, čiji je naslov pozajmljen od pesnika Vilijama Batlera Jejtsa, "Njujork tajms“ je nazvao "jednim od najboljih tekstova koje je iko u Americi objavio u nekom časopisu u proteklih nekoliko godina“.
Didion je autorka pet romana, šest scenarija, među kojima i oskarovskog "Zvezda je rođena“ i nebrojenih novinskih tekstova. Njena dela su romani "Knjiga zajedničkih molitvi“, "Sviraj kako leži“, knjige "Majami“ i "Salvador“, memoarska proza "Godina magijskog mišljenja“ i "Plave noći“, posvećene smrti ćerke. Dobitnica je Nacionalne nagrade za nefikcionalnu prozu, francuske "Prix Médicis“, Medalje Edvard Mekdauel, Književne nagrade Sent Luis, nagrade Američke akademije postignuća, Medalje za izuzetni doprinos američkoj književnosti i dr.
Dve godine nakon smrti muža Didion gubi i ćerku, koja umire od akutnog pankreatitisa u 39. godini.
"Godina magijskog mišljenja“ je nefikcijska, memoarska, ali čarobna proza, koja treba da postane deo svake kućne biblioteke. Didionova nakon 40 godina zajedničkog života jedne decembarske večeri iznenada gubi muža nakon kobnog srčanog udara. U tom trenutku, koji predstavlja stanje šoka, kreće njen unutrašnji dijalog sa samom sobom, koji se može podeliti na rekonstrukciju poslednjih trenutaka iz njenog ugla, zapisnika hitne pomoći, iskaza prijatelja i rodbine, dnevnika vratara zgrade u kojoj stanuju na Menhetnu itd.
U procesu tugovanja koje započinje gašenjem svetionika njenog života, izbija poput gejzira sažaljenje i procedura upoređivanja nebitnih činjenica hirurškom preciznošću, kao da je u pitanju rez na ljudskom mesu, a ne reči na papiru, u medicinskim izveštajima, nekrolozima, muževljevim beleškama, napisanim romanima. Um se bukvalno lepi za pulsare duboke rane. Didionova žali u tišini, pokušavajući da normalno funkcioniše i odupre se depresiji i samosažaljenju. Koliko može.
Scena
07.12.2022. 23:05
"Zaposednutost“ - roman zbog kojeg ćete bolje razumeti sebe
Postavlja pitanje – koliko poznajemo svoje bližnje, čak i kad dobro funkcionišemo? One sa kojima živimo dok nas smrt ne rastavi? Koje je izmene na tekstu uradio njen muž u danu svoje smrti? Zašto je samo uzgredno pominjao svoj univerzitet, a smatraju ga najuspešnijim piscem među diplomcima njegove generacije?
Vremenom od pasivne tuge ide ka aktivnoj žalosti.
Svoje tekstove predaje urednicima, iako ih niko više prethodno ne čita i rediguje, što se do smrti muža podrazumevalo.
Scena
26.11.2022. 12:00
Pero Zubac: "Druga su vremena i druga su deca"
Ipak, uspeva u svojoj adaptaciji na jedninu jer veruje, shodno naslovu svog dela, da se pokojnik u godini nakon smrti može vratiti u svoju fotelju, nečujno. To nije čin oficijelne, već iskonske, atavističke vere. Jedan arhetip koji nas odvaja od drvene tuge i vatrene žalosti, pretvorivši se u lekoviti i isceljujući pepeo sećanja.
Ta misao je zvezda vodilja. Zbog nje preživljavamo.
Džoun Didion: „Godina magijskog mišljenja“, prevodilac: Alen Bešić; izdavač: Štrik.
Komentari
