Preporuka za čitanje
"Zaposednutost“ - roman zbog kojeg ćete bolje razumeti sebe
Ani Erno, devojačko Dišen, rođena 1. 9. 1940, francuska je književnica, aktivistkinja i profesorka književnosti, odnedavno dobitnica Nobelove nagrade.
Detinjstvo je provela u Ivetou, u Normandiji, a književnost studirala u Ruanu i Bordou. Radila je kao profesorka književnosti u gimnazijama u unutrašnjosti da bi se kasnije priključila dopisnom Univerzitetu – Nacionalnom centru za obrazovanje na daljinu. Počasni je doktor nauka Univerziteta u Serži-Pontoazu, gradu osamdesetak kilometara udaljenom od Pariza, gde živi i radi od 1977.
Predstavnica je "savremene autobiografske proze – autofikcije slobodne forme“.
Kod nas je u izdanju "Prosvete“ devedesetih godina prošlog veka objavila romane: "Jednostavna strast“, "Mesto pod suncem“ i "Nisam izašla iz svoje noći“. Ovim povodom, pre četvrt veka, Erno je ugošćena u Beogradu, a u "Večernjim novostima“ objavljen je njen veliki intervju, ali ju je domaća čitalačka publika onespokojena sankcijama i ratovima brže-bolje zaboravila.
"Štrik“ tokom 2022. otkupljuje prava za kultno delo "Godine“ koje su obeležile period duži od šest decenija u životu autorke. Reč je o auto-socio-biografskom delu sastavljenom od fragmentarnih sećanja iz perioda detinjstva, u kome preovladava svest o tome da prošlost zavisi od sećanja. "Godine“ su nagrađene priznanjima koja nose imena Margerit Diras i Fransoa Morijaka. Pored ove knjige i već objavljenog romana "Zaposednutost“, biće objavljeni i "Jedna žena“ i "Događaj“.
Romani: "Prazni ormani“, "To što oni kažu ili ništa“, "Sleđena žena“ i "Mesto pod suncem“, za koji dobija prestižnu književnu nagradu Renodo, "Jedna žena“, "Jednostavna strast“, "Dnevnik“, "Stid“ i "Nisam izašla iz svoje noći“, "Događaj“, "Izgubiti se“, "Zaposednutost“, "Pisanje kao nož“, "Godine“, "Druga kći“, "Pisati život“, "Povratak u Iveto“, "Sećanje devojke“ i "Mladić“ objavljen 2022.
Mnogi romani Ani Erno su ekranizovani: "Godine“, "Jednostavna strast“, "Događaj“.
Ani Erno gradi naizgled jednostavan književni stil oslobođen dekora, naracije, metafora, poetike i dodatnih opisa. Šturim izrazom. Život koji prikazuje u delu "Zaposednutost“ je bez ukrasa, sa dna okeana našeg nesvesnog i ponora tišine, hirurški precizan, poput vivisekcije prošlosti i gole, neulepšane intime.
Erno ima hrabrosti da piše o svim temama, kod nje nema autocenzure, ona je slobodna dama Samerhila, surovo kritična jedino prema sebi. Jer, drugi su u njenom opusu drugorazredni – statisti, kaskaderi, sporedni glumci. Ona je sebi zgulila kožu s leđa, skinula skalp, iskopala oči i probila bubne opne. I gleda unutra.
Pored Arno, njen junak je muškarac sa kojim je bila u vezi i kojeg je ostavila, povremeno se viđajući s njim i održavajući labavu vezu sve dok on ne uvede novi element - ženu sa kojom započinje novi život o kome staroj ljubavnici ne želi ništa da kaže, nijedan podatak, od imena, adrese, profesije, kako ga ona ne bi kompromitovala i skandalizovala.
Arno pokušava da sakrije buru koja u njoj ključa, buku, bes, secirajući atavistički strah od nepoznatog društveno prepoznatljiv u osećanju intenzivne ljubomore. Način na koji odmotava klupko besnih stihija i demona je maestralan, toliko pojednostavljen, dekodiran, da čitalac prepoznaje u sopstvenom sećanju ista ili slična ogoljena osećanja i razume ih tek sada, sa bezbedne distance, ne kao deo svoje sramne istorije, već kao obrazac kolektiva. Kolektivnog nesvesnog.
Ani Erno: "Zaposednutost“, prevodilac: Bojan Savić Ostojić; izdavač: Štrik