Scena
02.01.2022. 07:05
Scena
01.09.2022. 21:25
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
"Je l' Sarajevo gde je nekad bilo?"
Predstavljamo vam zbirku priča Eliezera Papoa: "Nesabrane priče“.
Eliezer Papo rođen je 1969. godine u Sarajevu gde je 1991. diplomirao na Pravnom fakultetu. U decembru iste godine upisuje se na Rabinsku akademiju "Midraš Sefaradi“ u Jerusalimu, u kojoj stiče klasično rabinsko obrazovanje.
Studije nastavlja na Jevrejskom univerzitetu, gde je 2004. odbranio magistarski rad na temu "Književna, jezička i sociološka analiza teatarskih dela Laure Papo Bohorete“. Doktorirao je na temu jevrejsko-španskih parodija na pashalnu hagadu.
Od 2002. predaje jevrejsko-španski jezik i književnost na Ben-Gurion univerzitetu u Izraelu; a od 2004. obavlja funkciju zamenika direktora Moše David Gaon centra za jevrejsko-špansku kulturu na istom univerzitetu.
Objavio je nekoliko naučnih radova na hebrejskom, engleskom, ladinu i bosanskom, na temu jevrejskog prava i filozofije te jevrejsko-španske književnosti; nekoliko književnih dela: "La Megila de Saraj“ (istorijski roman na ladinu, nagrada jevrejskog Univerziteta za promovisanje ladino kulture), "Sefardske priče“ (Beograd 2000), "Sarajevska megila“ (ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine); osim toga, priredio je i zbornik članaka i eseja na temu "Judaizam i ljudska prava“, kao i trojezično izdanje "Pashalne hagade“.
Svet
06.04.2022. 14:32
"Sarajevo je neverovatno mesto"
Pun naslov priča Eliezera Papa je "Nesabrane priče i još nesabranije misli i crtice, a o desetercu da se i ne govori“. Pri tome reč "deseterac“ napisana je ćirilicom. Uživala sam u njegovim prepevima starozavetnih knjiga "O Esteri“ i "Rut“, tačnije iz Biblije u desetercu. Pandekte su pravne knjige, ali uopšteno i druge knjige koje sadrže sve.
Nerezidentni rabin iz Izraela mladost je proveo kao Sefard iz Sarajeva, dok se nije raspala Jugoslavija, postavši ekspert za ladino.
U svojim pričama piše o sevdahu, praznicima Šuma-bajramu (prazniku senica), o jugoslovenskom purimskom trouglu, Pesahu, i o ljudima kojih više nema, dečjim igrama koje su istrebljene kao stenice.
Scena
15.11.2021. 15:54
Da li ćemo konačno saznati gde se jedu najbolji ćevapi u Sarajevu?
Scena
17.11.2021. 18:45
Danis Tanović o svom novom filmu: Prikazali smo Sarajevo iz drugačijeg ugla
Na kraju se pita da li je današnje Sarajevo na istom mestu gde je nekad bilo i spremno odgovara negacijom. Duh grada je narušen, duh zajedništva, koji nas je grejao poput furune. I bolje smo se nekad razumevali u svojoj različitosti, nego što danas činimo u svojoj sličnosti. Nema više kulturnog diverziteta, pobedio je jednoumni nacionalizam, uniforma nacije, Muslimani su u starom Sarajevu, Srbi u Novom, kao u dva sveta između kojih postoji nevidljivi zid poput onog koji deli Izrael od Palestine.
Može li se uopšte ispričati priča o Sarajevu, a ne progovoriti o sukanju kora, o bureku i pitama raznoraznim, od sirnice do krompiruše ili zeljanice? Šta biste vi sami prvo probali?
Sport
07.08.2021. 12:14
Legenda OI u Sarajevu: To je bio poslednji romantični trenutak ex-Jugoslavije
Sport
08.02.2024. 06:25
Pre četiri decenije bile su Zimske olimpijske igre u Sarajevu... (FOTO)
Foto
Na duhovit način poredi Fejsbuk i mahalu, jevrejskog popa i Nikolu Teslu. On razmišlja pragmatično i vedro, tvrdeći da su u Sarajevu živela četiri naroda – Srbi, Hrvati, Muslimani i Jevreji, da su španski Sefardi činili petinu nekadašnje Bosne. Da je u glavnom gradu najveća sinagoga, jevrejska bogomolja na Balkanu.
Svi su autohtoni narodi, izuzev Jevreja, dobili komad otomanske ili jugoslovenske Bosne, samo oni što govore ladino, i koji su početkom 15. veka došli iz Španije i očuvali autohtoni, srednjovekovni španski jezik, nisu dobili ništa. Ili su kao Kurdi u raspadajućem Otomanskom carstvu umesto države dobili šipak. A Solun, prestonica Jevreja, postao je zamenom teza prestonica Grka.
Priče Eliezera Papa, iako nesabrane, govore više nego sabrane. Svako mora da ima jednu Papovu zbirku, da ga greje umesto kaputa, ognjišta ili termofora. Kao što greje duša živa.
Komentari
