Preporuka za čitanje
Najcrnji raj
Džuno Dijaz rođen je 1968. u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike. Kao dete, s porodicom se preselio u Njujork. Od detinjstva je predani čitalac žanrovske literature, koja će mu kasnije poslužiti kao velika inspiracija. Pohađa studije književnosti i kreativnog pisanja, gde mu je predavala nobelovka Toni Morison.
Zbirka priča "Drown“, koju je objavio 1996, postala je bestseler i dobila niz priznanja. Sledi roman "Kratki čudesni život Oskara Vaoa“, za koji je 2008. dobio Pulicerovu nagradu i Nagradu nacionalnog udruženja kritičara. Usledila je zbirka priča "I tako je izgubiš“ i knjiga za decu "Islandborn“. Časopis "Njujorker“ uvrstio ga je među 20 najvažnijih pisaca 21. veka. Dijaz predaje kreativno pisanje na MIT-u i jedan je od urednika u književnom časopisu "Boston rivju“.
Vanserijska knjiga koju nećete zaboraviti dugo pošto ste je pročitali. I kojoj ćete se najverovatnije nekoliko puta vraćati.
Prvo, mnogo ćete istorijskih činjenica saznati o Dominikanskoj Republici, dok se nad njom nadvijao kao kobac diktator svetskog ranga, pulen Amerike, Rafael Leonidas Truhiljo Molina, smatrao je sebe bogom, natčovekom, jer je za početak ime glavnog grada – Santo Domingo – preinačio u Sijudad Truhiljo. Otvorena megalomanija nije mogla drugačije da se zaustavi jer je rasla poput ugljene senke zaklanjajući karipsko sunce, osim njegovim ubistvom, u koje je, kako se pretpostavljalo, uključena CIA. Truhiljo je bio kao Pan, stvorenje sa kozjim nogama, kao Prijap, i nije trpeo da mu se zgodne curice ne privedu na orgije, silovanje, bez obzira da li su ih drugi zapazili ili on lično, ne obazirući se na to koliko godina imaju, da li su device ili bliske rođake. Da li su javne ili anonimne ličnosti.
Nakon brutalnog ubistva sestara Mirabel treća sestra je posvetila život očuvanju njihovog nasleđa. Stvari ubijenih sestara pronašle su mesto u Nacionalnom istorijskom muzeju Dominikanske Republike. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je dan kada su ubijene, 25. novembar, Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama.
Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora. O njihovoj životnoj priči snimljen je film "U vreme leptira“ u kome Minervu igra Salma Hajek.
U srednje obimnom romanu otkrićete mnoge nevidljive veze između kultne porodice Truhiljo i tinejdžera iz Petersona iz Nju Džersija, dečaka koji sam izjavljuje da se preseljenjem u Njujork prestrojio iz države trećeg sveta u državu prvog. I bio je dete svog vremena, opsednut igricama, stripovima, SF knjigama i serijama, ali i "Gospodarom prstenova“, koji je svoju baku zamišljao kao vilenjakinju Galadrijel.
Majka mu je bila samohrana i radila je više poslova istovremeno da bi prehranila porodicu. Imala je ćerku, Oskarovu stariju sestru. Sa prijateljstvima je, a i to je bolest savremenog doba, stajao slabo. Jedini njegov prijatelj, dečko njegove sestre, u dva navrata bio mu je cimer. On je dovršio Oskarovu knjigu, iako se njegova ljubavna priča sa Oskarovom sestrom prekinula.
Još jednom bih podsetila da je Džuno Dijaz za roman "Kratki čudesni život Oskara Vaoa“, koji predstavljamo, dobio Pulicerovu nagradu. Pokazao je ispraznost američkog sna, žilavost diktature davno iščezle sa lica dominikanske zemlje, večitu potragu za ljubavlju i spremnost da se bori za svoju ljubav.
Oskar Vaoa je divna duša koja se pretvorila u zvezdu da sija na nebu kad nema druge svetlosti. Lepše mu je u svemiru, još za života.
Džuno Dijaz: "Kratki čudesni život Oskara Vaoa“; prevodilac: Bojan Bosnić, izdavač: "Booka.“