Preporuka za čitanje
Zaslepljujući njujorški šik
Doroti Parker, rođena Rotšild, 22. avgusta 1893, blizu Long Biča, Nju Džersi, pisala je kratke priče, pesme, scenarija i kritike. Već 1914. prodala je svoju prvu pesmu "Veniti feru“ da bi 1926. godine objavila prvu zbirku pesama koja je prodata u gotovo 50.000 primeraka.
Sa 22 godine počela je da radi kao pomoćnik urednika u "Vogu“, a pisala je za mnoge časopise: "Lajf“, "Njujorker“ i druge. Godine 1917. udala se za Edvina Ponda Parkera II, od koga se razvela 1928, ali čije je prezime zadržala u svojoj profesionalnoj karijeri.
Godine 1929. Parkerova je osvojila "Nagradu O. Henri za najbolju kratku priču godine“ sa pričom "Velika plavuša“, kod nas prevedena kao "Zamašna plavuša“. Objavila je zbirke "Jadikovke za žive“ – 1930. i "Posle takvih užitaka“ – 1933.
Sveže venčana, 1933. godine, ona i njen drugi muž, Alan Kembel, otišli su u Holivud da rade kao filmski scenaristi. Zaslužni su za više od 15 filmova, uključujući i film "Zvezda je rođena“ iz 1937, nominovan za Oskara.
Doroti je postala aktivna u levičarskoj politici, prezirala je svoju prethodnu ulogu pametne žene u gradu, izveštavala iz Španskog građanskog rata iako su se njena uverenja računala kao rampa protiv njenog zaposlenja u studijima u žaru antikomunizma koji je zahvatio Holivud posle Drugog svetskog rata.
Duhovitost Parkerove je urbana legenda. Kada joj je rečeno da je bivši predsednik SAD Kalvin Kulidž umro, pitala je: "Kako mogu da kažu?“ O nastupu Ketrin Hepbern u predstavi iz 1934. Parkerova je rekla da je "prošla raspon emocija od A do B“. Parkerova je takođe smislila kuplet "Muškarci retko prolaze/Kod devojaka koje nose naočare“. Iako na crnoj listi, živela je u Holivudu do Kembelove smrti 1963. godine, a zatim se vratila u Njujork gde je umrla 1967.
Priče Doroti Parker "Suton pre vatrometa“, njih 45 plus 9 skečeva, koji izviru iz njene holivudske karijere, govore o gradu koji nikad ne spava, u kome je alkohol pričešće, zvonjava telefona potrebnija od crkvenih zvona, u kome su stvar trenutka, zabava, koktel, bar, ulice Menhetna, potrebnije od porodičnog mira.
Parkerova govori o gradu koji je uoči Drugog svetskog rata izložen ekonomskoj depresiji, prohibiciji, često dezorijentisan, dinamičan kao led u šejkeru. Likovi Parkerove listom su frustrirani, tragikomični, usamljeni, neuspešni, nesposobni da ostvare trajan odnos i da urone u carstvo intime. Njujork je grad kratkih spojeva, blic krig programa koji dovode do cilja, jednog dodira, lakog poljupca, novog koktela, poznanstva na zabavi, grad patnje i euforije, nestabilnih emocija, privremenih obećanja, vozova, koji su njegove vene, taksija, ružnih stanova, nesanice i mamurluka.
Priča "Zamamna plavuša“ napisana pre jednog veka govori o ženskom alkoholizmu, koji je skriven. Bolesna žena, obavezno sa viškom kilograma, bez zaštite muža koji je ispario u vidu lastinog repa, postaje laka, družbenica nepouzdanih muškaraca, makroa, nikako zaštitnika. Ona im je zamorna kad je depresivna i plačljiva, i dobiće svoju dnevnu dozu zaborava ako se potrudi da se osmehuje.
Priča "Suton pre vatrometa“ je priča o opseni, o ljubomori žene koju ciljano izaziva njujorški zavodnik, kao u Pavlovljevim ogledima.
Volećete priče Doroti Parker, one su aktuelne i danas. Ostavljene, usamljene, prevarene žene, manipulativni muškarci, kontrol frikovi, diskriminisani i potcenjeni, teme su u kojima ćete pronaći sebe, poznate i bliske ljude.
Doroti Parker: "Suton pre vatrometa“; prevodioci: Vesna Stamenković i Lusi Stivens; izdavač: "Štrik“.