INTERVJU Nela Stevanović

Renesansa vizantijskog slikarstva

Slikarstvo, slika, slikanje — Izvor: Shutterstock

Nela Stevanović je savremeni srpski slikar poznata po slikama koje spajaju vizantijsku ikonografiju sa modernim tehnikama.

Nelina dela pozivaju gledaoce da se bave temama duhovnosti i ljudskog iskustva kroz njen jedinstven vizuelni jezik i majstorsku upotrebu boja i tekstura. Njen stil karakteriše upotreba živih boja i delikatna ravnoteža između vidljivog i nevidljivog. Njeno umetničko delo često sadrži figure anđela i scene inspirisane ikonografijom i simbolima, prikazane sa osećajem bezvremenosti koja prevazilazi granicu između prošlosti i sadašnjosti.

Šta Vas je inspirisalo da kombinujete vizantijsku ikonografiju sa modernim tehnikama u svom radu?

"Ishodište mog slikarstva je u vizantijskoj ikonografiji, a moja estetika počiva na klasičnom pogledu na svet. Lepota, harmonija i duhovna simbolika oblikuju moj likovni izraz otvarajući mi prostor za lični izraz i emociju. Istovremeno, savremene tehnike pružaju mi slobodu da svoje likovno izražavanje interpretiram na način koji odgovara mom senzibilitetu. Dugi niz godina bavila sam se ikonopisanjem jajčanom temperom, a tu tehniku sam prenela i u svoje slikarstvo.

Tokom perioda istraživanja i eksperimentisanja uočila sam da mi tehnika uljanih boja više odgovara u radu na platnu. Omogućava mi suptilnije prelaze, dublju slojevitost i bogatiju teksturu, za razliku od jajčane tempere koja, iako ima svoju izražajnu snagu, nije u potpunosti odgovarala mom izražavanju. Pošto je umetnost najslobodniji vid bivstvovanja, pratim svoju intuiciju i u kreativnom činu koristim sve tehnike koje će mi omogućiti da prenesem svoju ideju na platno. Slušam tihi glas u sebi, dopuštam da me intuicija vodi. Ako posmatramo motive u umetnosti, nema ničeg zaista novog. Postoji samo arhetip. Iako se estetika i ukus menjaju, suština ostaje nepromenjena. Možemo se truditi da se oslobodimo nasleđa prošlosti, da odbacimo tradiciju i korene u potrazi za novim, ali velike teme ostaju postojane kroz vekove, vodeći umetnika ka istom izvoru inspiracije.“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Nela Stevanovic (@nela_stevanovic)

Kako ste razvili svoj jedinstveni vizuelni jezik i koji su bili najvažniji momenti u Vašem umetničkom procesu?

"Počeci mog umetničkog puta vezani su za izučavanje vizantijske ikonografije. Paralelno sa studijama istorije umetnosti, povremeni boravci u manastirskoj ikonopisnoj radionici otvorili su mi vrata ka dubokom razumevanju i ostvarivanju osnovnih principa ikonopisa. To iskustvo mi je pružilo ne samo tehničko znanje, već i duhovnu inspiraciju koja je oblikovala moju ličnost. Neposredan dodir sa delima naše srednjovekovne umetnosti, kao što su dela velikih majstora Mihaila i Evtihija, dvorskih slikara kralja Milutina koja vidimo u Gračanici, kao i slikarstvo u Dečanima, Sopoćanima i kompleksu Pećke patrijaršije, formirao je moj estetski kriterijum.

Jedan od najvažnijih momenata je susret sa freskom Belog anđela iz Mileševe, koji je izvršio trajan uticaj na moje stvaralaštvo, oblikujući moj doživljaj svetlosti, uzvišenog mira i bezvremene prisutnosti. Beli anđeo, koji je deo kompozicije Mironosice na Hristovom grobu, jedan je od najpoznatijih i najlepših prikaza anđela u vizantijskoj umetnosti. Zanimljivo je da je upravo njen snimak bio jedna od prvih slika poslatih u svemir kao deo poruke mira sa Zemlje i dokaz smisla postojanja čovečanstva. Nakon toga, usledio je susret sa delima starih majstora i njihovo dublje proučavanje, što mi je omogućilo da razumem kako svetlost, boja i tekstura mogu preneti emociju i duhovnost. Veštine koje sam stekla na Akademiji starih majstora inspirisale su me da istražujem i razvijam sopstveni likovni izraz.

Moje slike danas nose prepoznatljive elemente – spoj svetovnog i duhovnog, suptilne igre svetlosti i senke, gde prisustvo anđeoskih figura simbolizuje nadu, zaštitu i unutrašnju povezanost sa nevidljivim svetom. Na slikama primenjujem iskustvo i slikarske tajne nastale kroz istoriju slikarstva. Dok se u ikonopisu krećem u okviru zadatih kanona, koji su zapravo odluke Vaseljenskih sabora koje su se odnosile na dogmatsko ustrojstvo crkve. Ti kanoni bave se sadržajem koji je predstavljen na ikoni i njegovom saobraznošću osnovnim istinama i dogmatima vere. Sloboda ikonopisca ogleda se u likovnom izrazu, gde postoji mnogo prostora za kreativnost i lični pečat. Naša tradicija nije samo svedočanstvo prošlosti, već živi impuls koji nas oblikuje. Baš zbog toga imamo odgovornost da je negujemo i prenosimo budućim generacijama, čuvajući njenu suštinu kroz sopstveni i kulturni izraz.

Značajno je i što smo kao narod privilegovani izuzetnom baštinom, od Lepenskog Vira do vinčanske kulture, koja možda nema pandana u Evropi. To je nasleđe koje nesvesno utiče na naš senzibilitet. Umetnost doživljavam kao proces stalnog rasta i preispitivanja pa se i moj vizuelni jezik neprekidno razvija i menja srazmerno promenama koje me oblikuju.“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Nela Stevanovic (@nela_stevanovic)

Da li postoje neki određeni anđeli ili simboli koji se često pojavljuju u Vašim slikama i šta oni za Vas predstavljaju?

"Na mojim slikama se najčešće pojavljuje Anđeo čuvar, kao simbol zaštite, utehe i nevidljive prisutnosti koja nam pomaže na zemaljskom putu. Anđeli nose poruku, podsetnik da nikada nismo sami, čak i u trenucima kada nam se čini da jesmo. Njegova uloga je da nas poveže sa dubljim delovima naše svesti, intuicijom i verom u nešto više od vidljivog sveta. Anđeo na mojim slikama nije samo religijski simbol, već univerzalna priča o prisutnosti svetlosti u svakome od nas. Zlatne površine na mojim slikama simbolizuju božju svetlost jer zlato nije boja, već nosi sjaj u sebi. Ono je istiniti sjaj (nenaslikan) i izražava duhovnu, unutrašnju svetlost. Svetlost koja i najobičniju stvar može učiniti numinoznom, mitskom, neobičnom. Nebo, koje predstavlja vezu između duhovnog i zemaljskog. Duga, koja simbolizuje oproštaj, pristanak i dogovor, vezu Boga i ljudi, javlja se posle potopa, kojim je kažnjen čovek, kao znak oproštaja. Ti elementi zajedno stvaraju atmosferu koja ne treba samo da se posmatra, već i da se oseća.“

Kako pristupate izboru boja u svojim delima i šta Vam taj proces znači u smislu emocionalnog izraza?

"Kada ikonopišem, pratim osnovni simbolički princip boja koji se poštuje vekovima, dok je na mojim slikama proces biranja boja intuitivan i duboko povezan sa temom slike. Svaka boja ima svoju vibraciju i moć da prenese emociju pa kroz njih želim da podstaknem posmatrača da se poveže sa sopstvenim osećanjima i pronađe u mojim slikama deo svoje priče. Svaka nijansa nosi određenu simboliku, doprinoseći celokupnom doživljaju slike. Boje koristim kao sredstvo izražavanja unutrašnjih osećanja, ali i kao most između posmatrača i poruke koju želim da prenesem. Pored zlatnih površina često se pojavljuju plave i ljubičaste nijanse, donoseći osećaj smirenosti, introspekcije i povezanosti sa eteričnim i nematerijalnim dimenzijama postojanja, dok nežni tonovi roze i bele nagoveštavaju čistotu i unutrašnji mir. Topliji tonovi u pojedinim delovima slika uvode element ljudske topline i bliskosti, stvarajući balans između duhovnog i zemaljskog. Slika živi kada je obojena dušom slikara, a ta boja je najvažnija.“

Vaš rad često sadrži duboke duhovne i ljudske teme. Kako se osećate kada stvorite delo koje je istovremeno vizuelno i duhovno privlačno?

"Svaka slika je putovanje i, dok je stvaram, prolazim kroz sopstvene unutrašnje svetove. Težim da svojim slikama izazovem nostalgiju za lepotom, otvarajući horizonte preobražaja. Nadam se da posmatrači neće samo doživeti estetsku vrednost, već i osetiti duboko emocionalno iskustvo koje ih inspiriše da traže i cene lepotu u svakodnevnom životu. Kada završim sliku, osećam da sam prenela deo svoje unutrašnje spoznaje i povezanosti sa nečim većim od materijalnog sveta. To nije samo čin slikanja, već proces u kojem se emocije, misli i intuicija stapaju u jednu celinu. Ako sam u tom procesu uspela, onda je to za mene duboko ispunjavajuće iskustvo. Najveća nagrada dolazi kada posmatrači osete tu energiju, kada ih slika dotakne na nekom ličnom, suptilnom nivou. U tim trenucima slika prestaje da bude likovni izraz – ona postaje univerzalna istina koja nas povezuje.“

Na koji način Vaša umetnost komunicira sa gledaocem i kako nastojite da izazovete duboku refleksiju?

"Moja umetnost je zamišljena kao tiha, ali snažna komunikacija sa posmatračem – poput razgovora koji se odvija bez reči, na nivou emocija i intuicije. Nastojim da kroz kompoziciju, boje i simbole stvorim atmosferu introspekcije, pozivajući posmatrače da zastanu, oslušnu sebe i prodube svoj doživljaj sveta. Anđeli koji dominiraju mojim slikama predstavljaju most između vidljivog i nevidljivog, podsećajući na prisustvo podrške i zaštite. Njihov pogled, gestovi i svetlost oko njih nisu tu da daju konkretne odgovore, već da otvore prostor za razmišljanje, za unutrašnje prepoznavanje i osećaj povezanosti. Raduje me ako posmatrač u mom delu pronađe sopstvenu priču, da ga ono podstakne na refleksiju o ličnim iskustvima, verovanjima i emocijama. Umetnost, po mom shvatanju, nije samo likovni izraz – ona je putovanje u dublje slojeve bića, poziv na dijalog sa sopstvenom dušom i svetom koji nas okružuje.“

Možete li opisati neko svoje delo koje Vam je posebno značajno i zašto?

"Pokrenuta zabrinutošću za sudbinu naše čarobne planete, suočena sa haosom savremenog sveta, nastala je slika ’Molitva za planetu’. Kroz snažan kontrast tamne pozadine, koja odražava krizu modernog čoveka, duboka, zvezdana noć predstavlja misteriju i neizvesnost. Uporedo, zlatne površine zrače svetlošću, duhovnom uzvišenošću i nadom, ukazujući na to da kriza predstavlja neophodni ispit vrlina. Ovu suprotnost pojačava prisustvo anđela, naglašavajući njegovu ulogu posrednika između neba i zemlje. Anđeo je naslikan u trenutku tihe molitve, između dve dimenzije, gde pozlaćeni prostori simbolizuju svet svetlosti i božanske prisutnosti. Duboka plava noć iza njega odiše tajanstvenošću kosmosa i beskonačnosti. Figura anđela odiše istovremeno i smirenošću i dinamikom. Anđeo je u molitvenom položaju, tražeći spas i zaštitu za planetu. Pod svetlom zvezda, u tišini svemira, njegov vapaj odjekuje kao podsećanje na našu odgovornost prema svetu koji nam je dat.“

Kako biste opisali proces izrade jedne slike u tehnici ulja? Šta Vam je najviše zadovoljstvo u tom procesu?

"Početak je najizazovniji, kada belina platna buduće slike nije okružena samo supstratima unutrašnjosti, već i nematerijalnim impulsima inspiracije, sećanja i vizija koje traže svoj oblik u boji, formi, svetlosti. Svaka slika počinje temeljnom skicom, gde postavljam osnovnu kompoziciju i svetlosne odnose. Zatim nanosim prvi, tanak sloj boje, koji određuje ton slike i atmosferu. Radim tehnikom uljanih boja na platnu, kroz lazurne slojeve. Lazurna tehnika mi omogućava da postepeno gradim dubinu i suptilne prelaze boja, stvarajući bogatstvo svetlosti i prozirnosti koja se ne može postići direktnim nanosom boje. Svaki sloj zahteva vreme da se osuši pre nego što se nanese novi, što daje posebnu dinamiku radu – slika se razvija polako, kroz promišljene intervencije i neprestano usklađivanje nijansi i tekstura. Najveće zadovoljstvo u ovom procesu donosi trenutak kada slojevi počnu da se stapaju u celinu, kada svetlost dobije posebnu mekoću i kada anđeoski likovi koje slikam ožive kroz prosijavanje donjih slojeva. To je trenutak kada slika počinje da priča svoju priču.“

Kako balansirate tradicionalne elemente i moderne tehnike u svojim slikama, i koji je najveći izazov u tom procesu?

"Balansiranje tradicionalnih elemenata i modernih tehnika za mene predstavlja uzbudljiv izazov koji obogaćuje moj umetnički izraz. Tradicionalni elementi, kao što su teme iz vizantijske ikonografije, omogućavaju mi da očuvam duboko emotivnu i duhovnu vrednost u svojim delima. Sa druge strane, moderne tehnike, poput slobodnijeg pristupa u radu bojama, zlatnim i srebrnim listićima, svetlucavim prahom, omogućavaju mi eksperimentisanje i slobodu izražavanja. Lazurna tehnika ulja, kojom slikam, pripada starim majstorima i donosi dubinu i svetlosnu mekoću. Pozadine su često geometrijske, simbolične ili otvorene i fluidne, što doprinosi spoju starog i novog. Balansiranje između detalja, slojevitosti i savremenog pristupa kompoziciji zahteva osećajnu preciznost, ali upravo u tom izazovu nalazim inspiraciju i prostor za umetnički rast.“

Šta biste želeli da ljudi osete ili razumeju kada pogledaju Vaša dela?

"U vremenu proširenih medija i instalacija, gde dominira težnja ka estetici ružnog, šokantnog i visokotehnološkog, ostajem posvećena stvaranju dela koja pripadaju sferi estetski lepog i vizionarskog – umetnosti koja uzdiže duh, inspiriše i otvara prostore unutrašnje kontemplacije. Citirala bih Šejkine reči koje je ostavio kao zavet slikarima: ’Kada bih se vratio životnoj snazi, slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti, po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan; mislim na slike sa značenjem. Sada odlazeći poručujem svima koji slede da nastave ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve.’ Biću srećna ako moje slike kod posmatrača probude osećaj mira i nade, i podsete ih na njihovu sopstvenu snagu i povezanost sa nečim većim od svakodnevne stvarnosti. Verujem da poruka ljubavi i podrške može promeniti život.“

Zoran Suvajac Zograf: "Guramo prst u oko bjelosvjetskom ološu i domaćim podrepima"