Scena
28.05.2021. 06:59
Nebojša Jevrić

Urbane legende

Pres centar

Ilustracija Emil Milos
Izvor: Emil Milos

"Admiral je ljut zbog moje uniforme probušene na dva mjesta, skinute sa mrtvog ustaše, ljut je zbog kokarde na lijevom džepu, smeta mu moja brada."

U sobi za pres konferencije je pedeset novinara.

Ameri, Španci, Englezi, Italijani… BBS, SNN, „Tajm“, „Njujork tajms“, ZDF, Rusi… Novinari iz svih jugoslovenskih redakcija. Sjedim u prvom redu, pijan i bijesan.

Prešao sam skoro dvije hiljade kilometara od Gospića dovde i stigao u vrijeme primirja. Primirja ko zna kojeg po redu.

Drvenom olovčicom, veličine palca, ko fol nešto zapisujem dok Admiral priča…

Na ratište nas puštaju samo u turama sa vodičem.

Admiral je ljut na mene.

Uhvatili su me da bez dozvole noćijevam među borcima.

Soba je zadimljena, toplo je, pretoplo, od reflektora…

Sijevaju blicevi.

Admiral je ljut zbog pitanja koje sam neki dan postavio. Pitao sam ga zašto ne uzme ostrva u Koločepskom zalivu pored kojih Hrvati prolaze brzim čamcima noću.

Svi užurbano zapisuju odgovore, a ja švaram olovčicom po šibici.

A ja iz pljoske natežem.

Admiral je ljut zbog moje uniforme probušene na dva mjesta, skinute sa mrtvog ustaše, ljut je zbog kokarde na lijevom džepu, smeta mu moja brada.

„Ima li još neko pitanja?“, pita na kraju.

„Ja bih nešto pitao, gospodine (a on je drug) admirale.“

„Izvolite!“

„A zašto ne upotrijebite ona dva kanadera, sa aerodroma u Tivtu?“

Admiral ne razumije pitanje.

„Kako ne razumijete. Imamo ona dva kanadera u Tivtu, za gašenje požara. Oni imaju rezervoare za vodu. Te rezervoare jednostavno treba napuniti onim što iz budvanske kanalizacije izlazi. I onda sa fekalijama po dubrovačkim gosparima. Ne smiju izvan zidina od naših brodova, ne smiju na kopno od naših snajperista. Ima kod nas u Crnu Goru dosta govana. To treba iskoristiti. To nijesu borbena dejstva, a Dubrovčani bi se za nedjelju dana predali. Ove Šiptare što su se tamo kao dobrovoljci upisali u ’zenge’, ostavićemo da čiste ulice.“

Major, načelnik pres centra, sikće kroz zube da će mi oduzeti akreditacije.

U pres centru Dejvid Bajnder, šezdesetogodišnjak, novinar „Njujork tajmsa“, mijenja već šesto piće i pjeva:

„Biće skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta.“

Primirje je.

Čim je došao ovdje, Dejvid je dobio nadimak Dejo Krejzi.

Upravo se vratio iz Dubrovnika.

Deja Krejzija optužila je sekretarica gradonačelnika Dubrovnika da je srpski špijun jer je rekao da govori srpskohrvatski.

„Valjda hrvatski?“

„Ne, srpskohrvatski“, rekao je Dejo, Dejo Krejzi koji po čitav dan pjeva: „Biće skoro propast sveta.“

Iz Dubrovnika je donio metak od snajpera koji je razbio staklo na njegovoj sobi.

„Nebojša!“

„Reci, Dejo.“

„Nebojša, rajter-fajter, vi ste izgubili ovaj metak. Evo, našao sam ga u svojoj sobi, pa vam ga vraćam.“

Galebovi cijepaju kese sa smećem i nose u zubima krvave uloške.

Pijano bratstvo ratnih reportera pjeva.

„Tuđman je kaco. Tuđman je kurac“, kaže Roberto iz RAI uno, duo, tre, kvatro.

„Roberto, zašto si ti pisala da si gledala kako srpski oficiri igraju fudbal sa glavama Hrvata? A čitav dan si pio sa mnom kod Zeke Božovića u Andrićevoj kući. Front nijesi ni vidio.“

„Nebojsa, ti budes bila u iracko-iranski rat. A boli te kaco za Irakce i Irance. Iranci ti budu bili dali deset iladi maraka za jedna kucana slajfna protiv Irakci. Koliko se ti budes bila mislila da uzmes lova?“

„Roberto, ja se ne mislila ni malo.“

„Ni Roberto se ne mislila. Boli Roberta kaco za Irakci. Za Iranci. Za Serbi, za Rvati. Jebo Rvati, ustas, picka. Ali ne jebo pare. Konobar, pice za rajter-fajter, pice na Nebojsa.“

Iza naših leđa počela je frka.

Trebalo je nahraniti vječno razjapljene žvale klimakteričnih domaćica novom krvlju. Zadovoljiti napaljene žene koje su dobile menstrualne odlive od trovanja dnevnom štampom.

Cigaru sam stavio na plastični plinski upaljač od jednog dinara.

I na cigaru sam zaboravio.

Cigara je dogorijevala lagano dok sam ja punio bjelinu hartije osakaćenim tijelima, razrušenim kućama, plastičnim kesama iz kojih se cijedio mozak, užasom, jer – vi ste to tražili, čitajte.

Žar cigare je progorio plastični plinski upaljač.

Ja sam pisao o borbama na Žarkovici, na Mokošici, na Brgatu.

A onda je eksplodirao upaljač.

Bacio sam se iza govornice, iz džepa izvadio bombu i izvukao osigurač.

Kada je puklo pored mene, pomislio sam da su ustaše napali.

Mali, ćelavi, debeljuškasti Talijan Roberto zagrebao je na vrata.

Francuzu je ispao kompjuter.

Švaba se bacio na tepih.

Samo je Dejvid Bajnder spavao snom pravednika.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Bezdanica
Ilustracija Milenko Mihajlović

Urbane legende

21.05.2021. 07:10

Bezdanica

"Na podu seoske kolibe spavali su ratnik Nikola Jovović, njegova žena Vidosava i njihovo petoro djece."
Igra

Urbane legende

Ilustracija Milenko Mihajlović
14.05.2021. 10:20

Igra

Silos

Urbane legende

Boris Dragojević ilustracija
07.05.2021. 15:11

Silos

Sipac

Urbane legende

Ilustracija Milenko Mihajlović
30.04.2021. 12:34

Sipac

Close
Vremenska prognoza
light rain
6°C
24.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve