Preporuka za čitanje
Pitomi i divlji
Rabindranat Tagore jedan je on najpoznatijih indijskih pesnika, dramaturga, prozaika, dakle književnika uopšte. Rođen je u Kalkuti 1861. godine kao najmlađi od sedmoro dece hinduističkog filozofa i mistika.
Već sa osam godina Tagore je počeo da piše pesme, zadivljen prirodom oko sebe. Obrazovao se kod kuće sve do 17. godine života, a onda je otišao u Englesku kako bi tamo studirao pravo. Dok je bio u Londonu, preveo je neke svoje pesme i objavio ih. Bile su to “Večernje pesme“ i “Jutarnje pesme“. Ipak, studije u Engleskoj Tagore nije završio. Vratio se u Indiju i odlučio da će studirati književnost.
Tagore je izdao svoju prvu knjigu1878, “Pesnikovu priču“, oženio se te dobio dvoje dece. Nažalost, žena i kćerka su mu umrle, a ubrzo nakon toga umro mu je i najmlađi sin. Tagore je tada počeo da piše zbirku pesama “Gitandžali“. Kada je došao u Englesku, preveo je te pesme na engleski i objavio ih.
Paralela između Tagore i našeg pesnika Jovana Jovanovića Zmaja je frapantna, i on je svoje zbirke “Đuliće“ i “Đuliće uveoke“ napisao nakon smrti dece i žene koji su jedno za drugim, u razmaku od 10 godina, svi poumirali. Zbog toga bi moglo da se kaže da su “Đulići uveoci“ deo lirske pesnikove biografije u kojoj se govori o bolesti njegove žene, lažnoj nadi u ozdravljenje, njenoj smrti i nestanku dece – o bolnoj strani ljubavi.
Već sledeće godine nakon objave, 1913, Tagore će postati prvi Azijat nakon 1901. od kad se ona dodeljuje, koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Zbog svog uticaja i književnog stvaralaštva, dodeljen mu je i red viteza, što je velika čast u Engleskoj. Ipak, nakon masakra koji su Britanci izveli u Amicaru 1919. godine, Tagore se odrekao te titule u znak protesta.
Godine 1913. Tagore je izdao i svoju najpoznatiju zbirku ljubavnih pesama u prozi, “Gradinar“. Osim što je pisao pesme, objavljene u zbirkama “Lepota“, “Mesec“ i “Gradinar“, Tagore je pisao i pripovetke, drame i romane. Neke njegove zbirke pripovedaka su “Gladno kamenje“ i “Prekinute veze“. Romani su mu “Brodolom“, “Dom i svet“ i “Binodini“, a drame “Citra“, “Kralj tamne sreće“, “Žrtva“, “Kralj i kraljica“ i druge.
Tagore je u Šantiniketanu osnovao eksperimentalnu školu te se bavio politikom usmerenom na osnovama indijskog nacionalizma i upanišadama. Bio je i veliki pobornik delovanja Mahatme Gandija. Ipak, najveći uticaj koji je Tagore ostvario je onaj na Zapadu, gde je jasno promovisao indijsku kulturu i filozofiju, postavši cenjeni posrednik između Istoka i Zapada.
Rabindranat Tagore umro je u Kalkuti 1941. godine u 80. godini života.
U zbirci: “Gradinar“ ptica koja živi u slobodi, u letu i cvrkutu, došla je da pozove onu u kavezu da ode s njom u nebeske visine. Zajedno će da lete, pevaju i uživaju u izobilju oko njih. Želi da joj pokaže život u slobodi, na krilima lepote koju može samo priroda da stvori.
Ali ptica koja je ceo život provela u kavezu boji se slobode. Misli da joj kavez pruža sve što joj treba – ima šipku na kojoj može da se odmori, uvek je na toplom, uvek ima hrane i mesto za spavanje… Sloboda nosi puno toga nepoznatog i pitoma ptica ne zna može li to da podnese.
Sve ptice, bile slobodne ili ne, imaju iste želje. Čak i one koje nisu navikle na slobodu – slobodu žele, da provode svoje vreme jedna s drugom, ali to im nije omogućeno jer žive u različitim svetovima.
Večna priča iliti borba između zone komfora i njenog napuštanja...