Preporuka za čitanje
Od groba do ljubavi
Alis Manro, dobitnica Nobelove nagrade 2013. za književnost za celokupno životno delo, jeste trinaesta žena ovenčana ovim prestižnim priznanjem.
Ona je prvi kanadski autor koji je dobio Nobelovu nagradu još od Sola Beloua, rođenog u Kvebeku u Kanadi, koji je1976. godine, u vreme njenog uručenja već bio građanin SAD.
Članovi Švedske akademije nazvali su Alis Manro “majstorom savremene pripovetke“.
Alis Manro je 2009. godine dobila nagradu Man Buker za životno delo, a tri puta je ovenčana Guvernerovom nagradom kao najznačajnijim priznanjem za književnost u Kanadi. Njena proza je uzdržana, posmatračka, nepretenciozna, iskrena. Iako je svojevremeno izjavila da je pripovetke dugo smatrala književnom formom koja će je pripremiti za pisanje romana, ispostavilo se da je pisanje priča ono što Alis Manro najbolje radi.
Izdavačka kuća “Agora“ iz Zrenjanina jedina objavljuje kod nas dela Alis Manro. Već 2006. godine izdaje njenu zbirku priča “Bekstvo“, sledi jedini roman autorke “Životi devojaka i žena“ 2010. godine, 2011. zbirka deset priča “Previše sreće“...
Najnovije objavljeno delo u Srbiji kanadske nobelovke je zbirka pripovedaka “Znaci ljubavi“, možda i paralelno sa prevodom Predraga Šaponje “Šta umišljaš ko si ti“. Peta zbirka pripovedaka posvećena je Šili, autorkinoj sestri. Sadrži jedanaest pripovedaka. Započinje vestima o smrti. Otac obaveštava ćerku o smrti majke i onda naviru sećanja. Ona nisu ulepšana, nego surova i sirova kao upravo odsečeno ogromno drvo u šumi. Iz tih detalja mi saznajemo kakva je pokojnica zaista bila i šta joj je bilo važno, ljudi, bliži, dalji ili materijalne stvari. Novac ili ljubav.
Izvanredan primer delirijum tremensa u avionu koji leti prema rajevima na Pacifiku u priči “Eskimka“, u kojoj je ona maloletna i izložena alkoholu, starijem muškarcu koji je očigledno seksualno zloupotrebljava, čitaj kupuje, pratila sam kao elemente najstrašnijeg horor filma.
U priči “Lišaj“ nailazimo na fenomen mentalnog lišaja, koji raste u umu jednog muškarca nesposobnog da pokaže odanost, vernost prema, ženi, ljubavnici, kao nekakva biljna žila koja ga je poput džungle ispunila iznutra.
Veoma me je kopkalo, iza diskrecije pera Alis Manro, da li je u štivu “Bolesna crta“ u anonimnim pismima jednog maloletnog člana porodice došlo do incesta ili je u pitanju bila samo rano ispoljena mentalna bolest?
Kroz ključaonicu “Mesec na klizištu u Ulici Orindž“ videćemo intimu tri tinejdžera, jedne devojke i dva momka koji su se bavili atletikom u proleće sanjajući da postanu cirkusanti i dva klizača koji svoje piruete prave od najranijih dana, od kako su prohodali. Doživljavamo krizu njihovih neukih relacija, promenljivih kao razvigor, te saznajemo da devojka nikad nije ostala u drugom stanju, zbog čega ih je jurila, ali su se oni ipak udružili, kad se sve smirilo i pola veka ostali zajedno u uspešnoj zajednici, živeći apsolutno bespolnim, aseksualnim životom.
Ili bogata udavača, lovac na muža koji će joj napraviti dete, a ona njemu kupiti novine u kojima može da piskara.
Dve tinejdžerke u intenzivnom prijateljstvu do smrti, razdvaja obična laž jedne. Proći će decenije dok ne progovore. Ona koja je izazvala patnju drugoj svojom bolesnom maštom ponašala se superiorno i ne prihvatajući krivicu i odgovornost.
Ključaonica, ali i vidikovaca ima više. Ima divnih predela i pravih prirodnih klopki koje imaju cilj da spoje ili razdvoje ljude.