Skidanje patine

Margaret Mičel je deset godina pisala samo jedan roman i on je bio dovoljan da dobije Pulicerovu nagradu. Već prvog dana kada se pojavio u knjižarama, roman „Prohujalo sa vihorom” je prodat u pedeset hiljada primeraka. Za prvih šest meseci dostigao je milionski tiraž, a 1937. Margaret Mičel je dobila Pulicerovu nagradu. Nakon snimanja kultnog istoimenog filma, postala je najčitanija knjiga u Americi posle Biblije. Gospođa Mičel nikad više ništa nije napisala.

Nije pristala da napiše ni nastavak romana i uz mnogo dvoumljenja pristala je na snimanje filma. Uvek je isticala da je glavna tema romana „Prohujalo sa vihorom“ opstanak, a ne ljubav. Umrla je u 49. godini nakon što je u avgustu 1949. na nju autom naleteo pijani vozač dok je šetala svojom rodnom Atlantom. Nakon smrti, po njenoj želji, svi njeni rukopisi su spaljeni.

Povezane vesti - Poslednja diva zlatnog doba Holivuda

Film je osvojio deset Oskara, zaradivši današnjih 400,2 miliona dolara i do danas ostao među filmovima koji su ostvarili najveću zaradu. Takav uspeh niko u Holivudu nije ni u najsmelijim planovima očekivao, jer nekoliko holivudskih rukovodilaca i studija odbilo je da snimi film, uključujući Luisa B. Majera i Irvinga Talberga iz „Metro-Goldvin-Mejera“ (MGM), Pandra Bermana iz „RKO pikčers“ i Dejvida O. Selznika iz „Selznik internešenel pikčers“.

Džeku Vorneru se svidela priča, ali najveća zvezda „Vorner brosa“ - Beti Dejvis nije bila zainteresovana, a Daril F. Zanuk iz „Tventit senčuri studios“ nije ponudio dovoljno novca. Selznik se predomislio nakon što su ga urednik priče Kej Braun i poslovni partner Džon Hej Vitni pozvali da otkupi prava na film. U julu 1936, mesec dana nakon što je roman objavljen, Selznik je otkupio prava za 50.000 dolara i nije bio siguran da će se isplatiti jer su tokom snimanja iskrsli novi problemi.

Film je počeo da režira Džordž Kjukor, snimio je 17 minuta, ali je napustio film jer je smatrao da scenario „ne funkcioniše kako treba“. Za ulogu Skarlet prijavilo se 1.400 glumica, pa i Olivija de Hevilend, koja je ipak dobila važnu ulogu Melani. Najozbiljnija kandidatkinja bila je Polet Godar i Viktor Fleming je tek na polovini snimanja filma angažovao englesku glumicu Vivijan Li. Gari Kuper je odbio da igra Reta Batlera izjavivši da će ovaj film biti najveći neuspeh u istoriji Holivuda. Ulogu je prihvatio Klerk Gebl.

Za završetak filma bio je najzaslužniji producent Dejvid Selznik, čovek koji je napravio celu konstrukciju iako je zamalo na startu odustao. Njegov najveći problem bile su upravo zvezde i njihovi zahtevi. Veliki holivudski zavodnik Klerk Gebl u stvari nije angažovan regularnim putem, već ga je za potrebe filma studiju iznajmio Selznikov tast, koji je imao važeći ugovor sa čuvenim glumcem.

Povezane vesti - Kad je film blatio stvarnost

Geblu se od starta projekat nije dopadao, a zatim je ušao u sukob sa prvim rediteljem Džordžom Cukorom. Njega je zamenio Viktor Fleming, koji je bio bolji sa Geblom, ali nije imao dobar odnos sa Vivijen Li.

Nije bila tajna da je Vivijen Li mrzela Fleminga baš kao što ni on nju nije podnosio, a Gebl je mrzeo Selznika. U stvari, svi su mrzeli Selznika.
Ni sa scenaristima nije bilo ništa bolje. Prvi scenarista je otpušten nakon nekoliko meseci rada i niko nije uspeo da popravi njegov tekst. Rok za početak snimanja se bližio, a adaptacija romana nije bila gotova, pa ju je uradio Ben Heht i to bez čitanja originalnog dela. Slušao je samo prepričavanja Selznika i Fleminga.

Posle 37 meseci produkcije, 127 dana snimanja, kilometara i kilometara trake, uz cenu od tada vrtoglavih 4,25 miliona dolara, jedna od najvećih filmskih romansi ipak je ušla u istoriju kinematografije.

Povezane vesti - Koliko košta biti slavan na Stazi slavnih

Na premijeri u nekadašnjoj Velikoj operskoj kući u Atlanti 15. decembra 1939. bilo je 300.000 ljudi. Taj dan u Džordžiji bio je proglašen za državni praznik, gradonačelnik Atlante organizovao je trodnevne parade i žurke, a građani su nosili suknje i šešire iz tog doba.

Film je 1982. godine uključen, zbog kulturnog značaja, u „državni filmski registar SAD“, Američki filmski institut uvrstio ga je među najgledanije filmove, zauzima četvrto mesto na listama „Sto godina, sto filmova“ i „Deset najboljih epskih filmova“, a prema zaradi koja premašuje tri milijarde dolara, smatra se najkomercijalnijim ostvarenjem u istoriji američke sedme umetnosti.

Međutim, posle 80 godina od te glamurozne premijere mnogo toga je postalo upitno. U godini kada je sa pozornice života sišla Olivija de Hevilend, poslednja zvezda kultnog filma, delo se maltene našlo na stubu srama. Scenarista Džon Ridli, koji je napisao „12 Years a Slave“ („12 godina ropstva“), objavio je  kolumnu za „Los Anđeles tajms“ u kojoj je skrenuo pažnju HBO-u da film ne bi trebalo da postoji u njihovoj ponudi. „Važno je da priče imaju različite perspektive umesto da se neguje privilegovana kultura, a da druga bude predstavljena na jednodimenzionalan i pogrešan način.”  

Posle ubistva Džordža Flojda 25. maja i protesta u Americi, kompanija HBO je smatrala da film iz 1939, čija je radnja smeštena u vreme Američkog građanskog rata, na pogrešan način predstavlja Afroamerikance i robovlasnički odnos. Film „Prohujalo sa vihorom“ već nekoliko decenija je na listi kontroverznih filmova, upravo zbog načina na koji su predstavljeni Afroamerikanci. “Smatramo da je film neodgovoran i vratićemo ga u katalog nakon što se desi ozbiljna i detaljna debata o istorijskom kontekstu i načinu na koji su predstavljeni likovi. Da bismo tako nešto imali u katalogu, moramo da prihvatimo i razumemo istoriju, trenutno to nije situacija“, izjavili su iz „Vorner medija grupe“.

Povezane vesti - ZBOG RASIZMA: Film “Prohujalo s vihorom” uklonjen sa HBO max

Film je na kraju ipak vraćen na repertoar striming platforme „HBO Maks“ uz propratna dva snimka odricanja od odgovornosti, u kojima se navodi da kultni film „negira strahote ropstva“.

Duh iz boce koji je na trenutak pušten, opet se vratio među neke aveti prošlosti, a problem rasizma je od početka bio još jedan teret ovog filma. Još za vreme snimanja upravo je to bio veliki problem za produkciju, a kasnije na neke projekcije tamnoputi glumci nisu mogli da dođu, a sam Gebl je više puta pretio da će napustiti projekat zbog segregacije na setu i odvojenih toaleta.

I onda se dogodila dodela Oskara i još jedna ružna stvarnost filma. Prvo su svi bili oduševljeni kada je objavljeno da je Heti Mekdenijel, koja je igrala sluškinju Mami, postala prva Afroamerikanka koja je osvojila Oskara za najbolju sporednu glumicu, ali je na dodeli niko nije video. Zbog rasne segregacije nije joj bilo dozvoljeno da sedi sa ostalim članovima glumačke postave na ceremoniji dodele u hotelu „Ambasador“ u Los Anđelesu. Uz veliko insistiranje, ipak su je uveli u salu na sporedna vrata gde je u kutku dvorane gledala dodelu.

Romantična ljubavna priča, lepi ljudi na platnu i fantastičan ambijent učinili su da mnoge ne tako glamurozne  stvari budu sklonjene pod tepih. Prošlo je mnogo vremena i neki događaji izvukli su ih na svetlo dana. Možda su bez romantičnih iluzija neke stvari manje lepe, ali ne zaboravimo da je i autorka romana uvek tvrdila da je „Prohujalo s vihorom” priča o opstanku i preživljavanju, a ne o ljubavi.