Scena
26.09.2021. 07:25
Mihailo Paunović

Prikvel

Svaka legenda mora negde da počne

Džejms Gandolfini 26.9.2021.
Izvor: EPA / PAUL BUCK

Da li je Toni Soprano na kraju završio ubijen, u zatvoru ili se njegova priča nastavila na ulicama Nju Džersija – nikada nećemo saznati. Međutim, ono što ćemo uskoro saznati jeste kako je rođen jedan od najbolje napisanih antiheroja u istoriji televizije.

Ako uzmemo da je, u umetničkom smislu, 20. vek ostao upamćen kao vek dominacije filma, onda nećemo pogrešiti ako kažemo da je prve dve decenije 21. veka obeležila televizijska serija.

Za početak njenog „zlatnog doba“ slobodno bismo mogli da uzmemo 10. januar 1999. godine kada je emitovana prva epizoda serije „Sopranovi“. Govoreći o „Porodici Soprano“ nemoguće je izbeći lični momenat i doživljaj koji je na sve nas, koji smo je odgledali, ona ostavila. Za jedne je najbolja serija svih vremena, dok je za druge jedno od većih razočaranja. Krivac za ovakvu ambivalentnost predstavlja naravno njen kraj, odnosno poslednja scena u seriji. Za nas tih 10 sekundi mraka predstavlja nešto najbolje što je ikada snimljeno. Sinonim za umetnost.

Tenzija koju je Dejvid Čejs stvorio u poslednjim minutima finalne epizode dok gledamo kako Medou bezuspešno pokušava da parkira automobil i Tonija koji sa strepnjom ispraća svakog ko uđe u restoran, dok se u pozadini čuje pesma „Donʼt stop Believin“, nemerljiva je sa bilo kakvim ubistvom ili hapšenjem koje smo svi očekivali. Kreator serije Dejvid Čejs je Tonijev kraj planirao dve godine i na kraju doneo pravu odluku. Ostavio je gledaocima prostor da sami kreiraju sopstveni kraj u zavisnosti od toga šta je u njima probudio glavni lik. Da li je Toni Soprano na kraju završio ubijen, u zatvoru ili se njegova priča nastavila na ulicama Nju Džersija – nikada nećemo saznati. Međutim, ono što ćemo uskoro saznati jeste kako je rođen jedan od najbolje napisanih antiheroja u istoriji televizije.

To zadovoljstvo priuštiće nam film „The many Saints of Newark“ čija je bioskopska premijera zakazana za prvi oktobar, a istog dana biće dostupna za gledanje na striming servisu HBO Max. Film je režirao Alan Tejlor po scenariju Lorensa Konera i Dejvida Čejsa, inače glavnog autora serije „Porodica Soprano“.

Prikvel nas vraća u ʼ60-e i ʼ70-e godine kada su u Njuarku vladale tenzije između italoameričke i afroameričke zajednice. Gledaćemo kako se ove suparničke strane uzdižu i izazivaju moćnu porodicu Dimeo koja ima kontrolu nad gradom, a sve kroz prizmu događaja koji su direktno uticali na život Tonija Soprana i koji su zaslužni što je postao čovek kog smo upoznali kroz seriju.

Sudbinski, za one koji u nju veruju, glavna uloga mladog Tonija Soprana pripala je Majklu Gandolfiniju, sinu pokojnog Džejmsa Gandolfinija, rođenom godine kada su „Sopranovi“ prvi put emitovani. Porodično nasleđe u vidu uloge Tonija Soprana, pored toga što predstavlja svojevrstan izazov za ovog mladog glumca, sa sobom nosi i poseban emotivni aspekt.

Majkl Gandolfini 26.9.2021.
Izvor: EPA / NINA PROMMERMajkl Gandolfini

Kako je Majkl ranije rekao, gluma kojom je počeo da se bavi nakon očeve smrti za njega je u početku predstavljala lek, a tek kasnije naučio je da voli zanat. Godinama je svesno odlagao gledanje očevog najpoznatijeg nastupa, međutim, kada mu se ukazala prilika da odigra ulogu Tonija Soprana znao je da konačno mora da pogleda seriju i prouči performans pokojnog oca.

Kako je otkrio, seriju je prvo gledao sam, a potom sa prijateljima, gotovo uvek uz porciju kanola. Potom je snimio četiri sata dijaloga Tonija i njegovog terapeuta doktorke Dženifer Melfi koje je neprestano slušao dok je šetao ulicama Njujorka.

Znao je da ukoliko želi da dobije ulogu mora da otkrije šta je Tonija ispunilo tolikim besom i anksioznošću. Koliko se Toni tinejdžer razlikuje od čoveka koji je postao? Kako je Majkl jednom prilikom rekao, jedna scena iz serije je bila katarzična. Reč je o sceni iz epizode koja nosi naziv „Gledate previše televizije“ iz četvrte sezone.

„Toni se vozi kroz Nju Džersi dok se sa radija čuje pesma ʼOh Girlʼ ʼČi-Lajtsaʼ. Počne da peva, potom počne da plače, pa se naljuti na sebe što plače i na kraju se smeje samom sebi. On bukvalno obuhvata četiri emocije u roku od četrdeset sekundi. Tada sam znao da je to Toni kojeg gradim“, rekao je svojevremeno Majkl.
 

Iako će publika sa najvećom pažnjom gledati upravo Majklov nastup i komentarisati da li je dostojan naslednik slavnog oca, centralni lik u filmu ipak je pripao Aleksandru Nivoli koji će tumačiti lik Dikija Moltisantija, oca svima nam dragog Kristofera Moltisantija.

Nadamo se da će odluka da se film više usredsredi na Moltisantija, a manje na Tonija biti ispravna i da su kreatori filma znali šta rade.

Ono što je za sada takođe poznato jeste da se u filmu pojavljuju i Kori Stol kao Džunior Soprano, Bili Magnusen kao Pol, Džon Magaro kao Silvio Dante i oskarovka Vera Farmiga kao Tonijeva majka.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
light rain
5°C
29.11.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve