Sport
26.10.2025. 19:10
Sport
06.11.2025. 17:25
Zoran Šećerov
INTERVJU
Ranko Stojić: "Vreme je za vreme znanja i novih standarda"
Da li je sve očigledniji sunovrat srpskog fudbala moguće zaustaviti? Pesimisti nisu optimisti.
Zagovornici su teorije opšte dekadencije sa sve naglašenijim primerima propadanja uz i te kako vidljive pojave stagnacije i nazadovanja uokvirene u klasičan gubitak na samo stvaralačkih, već i moralnih standarda.
Loša slika upotpunjuje se još i tezom da se definitivno srpski fudbal, jednako klupski kao i reprezentativni, uselio u začarani krug s predznakom neuspeha i dijagnozom da je u svim segmentima teško bolestan. I to niko, čini se, ne osporava.
Sreća je, međutim, što postoje i oni drugi, odnosno optimisti koji u svim pa čak i bezizlaznim situacijama vide svetlo na kraju tunela.
"Da bismo išli napred, moramo da budemo maksimalno realni u analizi trenutnog stanja“, naglašava Ranko Stojić, direktor za strategiju i razvoj Fudbalskog saveza Srbije.
Analiza koju je obelodanio Stojićev tim daje za pravo i pesimistima i optimistima u smislu da je i jednima i drugima i te kako jasno da je vreme za novo vreme, odnosno za promene uz drastičan zaokret u filozofiji stvaranja, kao i primeni niza inovativnih ideja koje se kao takve moraju što pre implementirati u metode rada. A da bi se na tom putu stiglo do cilja najbolje je da se krene od početka, takozvane baze ili trenutka susreta budućih fudbalera sa svetom fudbala, tj. od najmlađih.
Potvrđuju to i iskustva drugih ili zemalja koji su trenutno tehnološki, naravno kada je fudbal u pitanju, daleko ispred Srbije. Zahvaljujući primeni progresivnih metoda, čak i oni koji su u jednom trenutku bili na pragu dna, vrlo brzo su napravili iskorak napred svrstavajući sebe u nacije sa zavidnim fudbalskim ostvarenjima. Stazu napretka osvetlili su pre svega znanjem. Tim putem namerena je da ide i Stojićeva ekipa.
Očigledno, zadatak je vrlo kompleksan. Zahteva ne samo formu osavremenjivanja rada sa najmlađim kategorijama uz modernu metodologiju, već i niz drugih mera sa naglaskom na standarde koji moraju da postanu deo svakodnevice onih koji u fudbalu računaju na lepšu budućnost.
Pre nekoliko dana u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi održan je sastanak na kojem je Ranko Stojić, zajedno sa svojim najbližim saradnicima Predragom Roganom i Branimirom Mićovićem, predstavio novi model organizacije, metodologije rada i sistem identifikacije i razvoja talenata u klubovima
Sastanku su prisustvovali predstavnici klubova Superlige i Prve lige Srbije, kao i selektori mlađih kategorija Fudbalskog saveza Srbije.
"U ime klubova, većinu su činili sportski direktori, što je od izuzetne važnosti jer su prema projektu koji nudimo upravo oni zaduženi za prenos poruka i implementaciju sistema u radnim procesima sa mladim igračima i trenerima u svojim sredinama“, naglašava Stojić.
Svaki početak nosi sa sobom veće ili manje izazove, pa i ovaj.
"Pred nama je niz zadataka. Neke stvari mogu da se rade paralelno, a neke ne. Zato smo se i odlučili da maksimalno poštujemo sistem prioriteta“, ističe Stojić.
U toj i takvoj nomenklaturi pod jedan je edukacija trenera, ali i edukacija edukatora.
"Edukatori su ti koji edukuju trenere, ali nije dovoljno da ih samo edukuju, već i da im predstave pravu metodologiju rada kako bi proces bio kompletiran. U fudbalu je sve uzročno-posledična veza. Ukoliko nema dobrih edukatora, teško da će postojati i dobri treneri jer treneri prenose znanje. Ukoliko su treneri dobili dobru teoretsku osnovu, a nemaju sistem rada, odnosno adekvatnu metodologiju, teško će ono što znaju preneti igračima. Igrači koji stasavaju bez dobre metodologije ili će sporo ili teško doći do ozbiljnog nivoa“, ističe Stojić.
Ideje svog tima Stojić nije samo prezentovao u Srbiji. Učinio je to i na nedavno održanim konferencijama u Cirihu i Budimpešti koje je organizovala FIFA, a kojima su prisustvovali i ljudi iz UEFA zaduženi za trenersku edukaciju.
"Za mene je najvažnije da sam na oba skupa dobio potvrdu da ukoliko hoćeš da menjaš stvari moraš da poštuješ sistem prioriteta“, naglašava Stojić.
Nije, dakle, u pitanju nikakva revolucija u srpskom fudbalu s pretnjom skidanja bilo čijih glava, već najprostija evolucija trenažnog procesa koji je osnova svega. Prvi zadatak u toj etapnoj priči svodi se na izbor onih koji uz obrazovanje imaju i želju za napredovanjem i učenjem, kao i sposobnost da ono što su naučili kroz edukativni proces prenesu trenerima, odnosno polaznicima trenerskih licenci.
Da bi se ovaj cilj ispunio u skoroj budućnosti, atributi trenera u Srbiji trebalo bi između ostalog da budu ne samo zavidna stručnost i znanje, već i komunikacijska veština, sposobnost motivacije i razumevanja, prilagodljivost, kao i organizaciona sposobnost.
"Razjasnili smo i definiciju amaterskog fudbala. Mnogi misle da su to samo treće, četvrte ili pete lige. U istoj kategoriji su, međutim, i akademije fudbala. Zato i insistiramo da se u sve uključe i direktori klupskih akademija kako bi prenosili znanje i insistirali na primeni odgovarajuće metodologije u radu sa najmlađima.“
U varijanti razgovora s teme na temu Stojić ukazuje i na ono što je do sada stvaralo određenu zabunu.
"Kod nas se svakodnevno događa priča kako ovaj ili onaj momak, sa 15 ili 17 godina, ima kvalitet. To se priča, ali i objavljuje u sredstvima informisanja. Jedno je, međutim, talenat i potencijal, a drugo kvalitet. Srbija ima i talente i potencijal, ali vrlo često ne i odgovor kako sve to pretvoriti u kvalitet.“
Stojić sve ovo ne radi od juče. Iza njega je više od 30 godina fudbalskog iskustva u zemlji i inostranstvu. Znan je i kao neko ko u svemu što radi insistira na detaljima.
"Vrlo su bitni. Mislim na detalje. I u tehnologiji rada, ali i analizi svake pozicije u timu, od odbrambenih preko igrača sredine terena pa do napadača.“
Neke analize, naravno upotpunjene detaljima, već su urađene. Konkretno, kod odbrambenih igrača u nekim od mlađih srpskih selekcija ocenjivalo se 15 zadatih parametara.
"Selektori su dobili zadatak da na osnovu ponuđenih parametara daju za svaki ocenu od jedan do pet kako bi se dobila slika ne samo kvaliteta svakog pojedinca, već i došlo do saznanja šta su njegovi nedostaci, odnosno šta je to što bi što pre trebalo da se ispravi. I to je kvalitetno urađeno. Pod jedan, lociran je problem. Sada sledi druga faza. Kako za svaki parametar postoji i odgovarajuća vežba, trenerima u klubovima biće saopšteno šta je to na čemu treba da rade i kako da rade. Namera je kao što vidite više nego dobra.“
Stojić naglašava da će igrači koji uđu u ovaj proces neuporedivo brže napredovati iz prostog razloga jer će umesto 30 imati godišnje najmanje 150 individualnih treninga.
"Mi nikom ne naređujemo, već samo ukazujemo i preporučujemo. I, naravno, nudimo rešenje kako određeni problem na razvojnom putu mladog fudbalera eliminisati.“
Stojić ne krije da se okružio znalcima. Predrag Rogan je neko čije vrednosti odavno poznaje. Predrag Mićović je doktor fudbalskih nauka i ozbiljna perspektiva.
"I jedan i drugi biće predavači na licencama“, kazuje Stojić.
UEFA podržava ideju da se što pre i u Srbiji implementiraju takozvane C licence, pogotovo za edukatore.
"Od naredne godine licencu će morati da imaju i direktori omladinskih škola. Na taj način praktično ćemo pokriti sve, od omladinskih škola preko trećih liga do PRO licenci.“
Sport
18.10.2025. 21:15
Poslednja finta kapetana broda koji tone
Cilj je da umesto neznanja caruje znanje. Zanimljiva je i ideja oko Lige B timova koju Srbija trenutno nema. Osnovi cilj je da se i kroz ovaj "rang“, naravno u budućnosti, pruži šansa onima koji dolaze. U prevodu, mladi igrači će biti u poziciji da igraju umesto što na klupi čekaju šansu.
Sve ovo i još puno toga više je nego dobro zamišljeno. Međutim, već na početku čuju se i glasine tipa jedno je teorija, a drugo praksa. Otuda i pitanje kako sve ove dobre ideje implementirati u klubove.
"To je vraški težak zadatak, ali uz malo dobre volje je i ostvariv. Ponavljam, mi ne naređujemo, mi preporučujemo. Biće, dakle, klubova koji puno toga neće hteti da prihvate. Ili bar ne 100 odsto onoga što nudimo. Poprečeni ili ubrzani put mogao bi da bude kroz implementaciju C, B i A programa licenciranja na čemu insistiraju UEFA i FIFA. Taj proces brzo ide, za godinu dana“, kazuje Stojić.
Da ne treba negovati pesimizam pokazuje i zainteresovanost klubova za ono što se čulo na nedavnoj prezentaciji u Staroj Pazovi.
"Eho je pozitivan, u ovom momentu imamo zahtev 16 klubova, dakle više od polovine prisutnih, koji su nas pozvali da sve ono što smo teoretski promovisali pokažemo i u praksi. Mi ćemo to naravno i uraditi, posetićemo svaki klub i na praktičan način predstaviti ono o čemu se pričalo u Staroj Pazovi. To je prvi dobar znak da smo na dobrom putu.“
Loš bi mogao da bude taj što se u Staroj Pazovi nisu pojavili ljudi iz dva kluba, Vojvodine i Partizana.
"Ništa, naravno, nije obavezujuće. Iz kog razloga se nisu pojavili ne znam.“
Takvi smo kakvi jesmo. I tu smo gde jesmo. Ukoliko želimo da se zaustavimo na nizbrdici koja vodi u propast, kaže Stojić, fudbalska Srbija moraće da menja navike.
"Mi imamo trenersku školu sa 12 modula. Nemci imaju osam. Dakle, za jednu trećinu više se bavimo teorijom nego oni. S razlogom. Cilj je da mnoge stvari pojednostavimo, da insistiramo na suštini uz obavezu da radimo što je moguće kvalitetnije. To je jedini put da se približimo razvijenima, a onda i da ih polako sustignemo. Naravno, tako nešto nije moguće odjednom. Postoje dva načina i svode se na to da moramo da radimo više i bolje od drugih. Ali, da bismo u tome uspeli, moramo da menjamo i neke loše navike.“
Ranko Stojić želi da naglasi i to da sve ovo nije njegova mašta ili nešto drugo, najmanje je pametovanje, već je ponuđen proizvod višedecenijskog iskustva.
"Više od 30 godina proveo sam putujući i kupujući znanje. Pratio sam novine u trenažnim procesima, gledao treninge. Sve ono što je najbolje što su primenjivali u radu sa fudbalerima u Španiji, Portugaliji ili Belgiji prilagodio sam nama i našim uslovima, odnosno talentu koji nas karakteriše.“
Šta je to što unosi gorčinu u želudac Ranka Stojića kome je fudbal život.
"Pre svega istina je da smo kao fudbalska nacija izgubili identitet. Na tu temu nedavno sam u Leskovcu razgovarao sa Peđom Mijatovićem koji razume o čemu govorim. Afirmisao se na međunarodnoj sceni sa svim vrednostima nekadašnje jugoslovenske, a posle i španske škole. Suština je da smo mi oduvek bili, i to nam svi priznaju, nacija sa puno talenata, ali i da smo danas upravo zbog izgubljenog identiteta neko ko igra neki drugi fudbal.“
Naravno, mnogo manje kvalitetan od drugih. Na konstataciju da je to možda zato što naši treneri treniraju sve osim igru Stojić konstatuje:
"Da bi trenirao igru, moraš da imaš obučene, odnosno kvalifikovane trenere. Ne tako davno bili smo svedoci da je jedan naš trener došao u jedan naš veliki klub i da je poželeo da njegov tim igra kao onaj koji sa klupe predvodi Pep Gvardiola. Zaboravio je da su za tako nešto neophodni edukovani fudbaleri, oni koji između ostalog znaju kad i kako treba da skrate ugao, prime loptu, da budu tehnički i taktički maksimalno edukovani, da im je brzina jedna od vrlina i da ne nabrajam dalje. Mi to nemamo jer mnoge stvari ne radimo na pravi način. Deca tehniku razvijaju u uzrastu od 10. do 14. godine. Pre i posle ne.“
Postoje vidljive greške i u selekciji što na kraju za rezultat ima nesagledivu posledicu.
"Napravili smo malu zamenu teza. Imamo, ponavljam, talentovanu decu i umesto da im kroz trening nadgrađujemo onaj fizički ili mentalni deo, mi radimo obrnuto. Kroz selekciju biramo fizički dominantne igrače, što je mnogo teži put do cilja. Ako već naša deca imaju talenat, zašto ne bismo radili kao ceo svet.“
Ideja je da se u skoroj budućnosti ili što pre vratimo na staze onoga što nas je kao fudbalsku naciju karakterisalo. Pre svega u školovanju fudbalera.
"Postoje tri faze kod kontakta sa loptom. Prva je da primiš informaciju. Ako je informacija da ideš prema lopti, onda to i radiš. Drugi princip je obrada informacije. U ovoj fazi inteligencija pojedinaca igra veliku ulogu. Treća stvar je donošenje odluke. Tek onda dolazimo da onog zanatskog dela, odnosno egzekucije odluke. Kako se sve ovo radi? Vežbanjem kroz igru, ali i uz napomenu da neke stvari moraš da uradiš i zanatski. Nemaju svi sposobnost ili talenat da loptu prime sa podignutom glavom, da je ne gledaju a da njome upravljaju. To je nešto što može da se nauči, da objasniš igraču kako u toj i toj situaciji da postavi rame, pod kojim uglom da se otvara i da ne idem dalje u finese.“
Sport
30.09.2025. 14:20
DRAGAN OKUKA: "U Srbiji su treneri sve manje treneri"
Stojić je, kako kaže, učio i na tribinama.
"Uspeo sam, insistirajući na tome, da preko prijatelja dobijem ulaznice i da Barselonu pratim sa određene pozicije, odnosno tribine iz 11. reda u sredini kako bih mogao da gledam reakciju jedne ili druge klupe, ali i da vidim i kako i jedna i druga ekipa stoje na terenu. Tad sam mogao i da poredim neke stvari iz igre. Ono što tamo deluje brzo kod nas je nekako rastegnuto.“
Za ozbiljan rad potreban je i brojan stručni štab, takođe i treneri odlučni da svakog trenutka u svakom pogledu napreduju.
"Mi nemamo mogućnosti da u svakom trenutku imamo četiri ili pet trenera na terenu. Zato smo odlučili da konkretno radimo na edukaciji trenera golmana i onih koji se bave fizičkom pripremom kako bi mogili da učestvuju i u nekim drugim trenerskim poslovima. Pet trenera u klubu za naše uslove biće sasvim dovoljno. Hoćemo i trenere s navikom da prvi dolaze na trening i poslednji odlaze.“
Opet se na trenutak vraćamo na detalje. I neke stvari koje obični ljubitelji fudbala ne zapažaju, a trener bi morao.
"Da se sa Lukom Jovićem pričalo o ovome što sada pričam, njegov govor tela bio bio sasvim drugačiji. Izuzetno ga cenim jer odavno nisam video nekoga ko tako lako završava posao u 16 metara kao on. Leva noga, desna noga, mirnoća, šut glavom. Ali sve to prati i govor tela koji iritira trenere, publiku, sve koji ga gledaju. Moje je pitanje zašto ga niko nije naučio kako se hoda na terenu. Nije smešno, on to mora da radi kao vojska, žustrije, i tako da ima karakteristiku sportskog hoda. Primer kako to izgleda najbolje se video kod Lamparda. Kod nas se to, međutim, ne tretira kao bitna stvar iako jeste. Trener je taj koji određuje intenzitet treninga, vežbe, ali i radi uočenu korekciju.“
Jedna od loših osobina srpskih trenera je što su sebe svrstali u red loših imitatora aktuelnih trenerskih veličina u Evropi.
"Ima i drugih stvari. Naši treneri se previše bave taktikom sa igračima koji nisu dovoljno obučeni. Četiri bitna elementa u treningu su tehnički, taktički, fizički i psihički. Tri od ove četiri stvari su istražene, četvrta, mislim na psihologiju, nije do kraja. Zahtev modernog fudbala je da pored trenažnog procesa momci imaju i mentalnu svežinu i to je nešto što mora da se radi s obzirom na činjenicu da mnogi igraju u intervalu sreda ‒ nedelja. Kod nas je to i malo širi problem. Čuo sam da na jednom fakultetu za fizičku kulturu u jednom gradu kao predmet ne postoji sportska psihologija. Ne znam da li to važi i za ostale, proveriću. Bez znanja iz sportske psihologije ne može se u svet savremenog fudbala.“
Kod nas nema ni redovnih trenerskih seminara u toku sezone ili stručnih analiza u polusezoni ili na kraju prvenstva.
"U razvijenim federacijama svaka tri meseca određene grupe trenera imaju određenu temu koju moraju da obrađuju svi. Onda druga grupa dobija svoju temu i postupak se ponavlja. Nadam se da ćemo i mi to uvesti.“
Na udaru je bio i sistem 3-5-2 koji je dojučerašnji selektor tvrdoglavo forsirao uprkos sugestijama stručne javnosti da pomenuti sistem ne odgovara našem fudbalskom kodu i karakteru.
"Naše ingerencije završavaju se na U19 selekciji i bilo bi nekorektno da komentarišem rad mlade ili A selekcije. Međutim, svi selektori u mlađim kategorijama, zbog poboljšanja našeg identiteta, biće u obavezi da implementiraju sistem 4-1-2-3. Da li će nekada drugi vezni biti manje ili više defanzivan ili ofanzivan stvar je selektora i to je deo njegove autonomije. Osnova se, međutim, zna. Na ovaj način više nećemo biti u poziciji da pričamo o tome da li imamo ili ne leve ili desne bekove, što je, govorim iz iskustva, najlakše napraviti. Danas je to zanatski posao. Priča ima ofanzivu, a nema defanzivu ne pije vodu, dovoljna su tri treninga da se uočeni nedostatak ispravi“, kategoričan je Stojić.
Za mnoge je još tajna da li osim fudbalera Srbija u ovom trenutku ima i mlade talentovane trenere. Stojić kategorično ističe da ima.
"Talenat i potencijal nisu dovoljni. Ako neko ne radi na sebi i ne edukuje se, on ne napreduje, već nazaduje. Još pre 25 godina svlačionicu Rada krasilo je pet deviza. Jedna od njih je bila i gore izrečena. Na ulazu je pisalo RESPEKT prema sebi, saigraču, protivniku, roditeljima, sudiji. Treća je bila DAJ TIMU, TIM ĆE TI VRATITI. I da ne nabrajam dalje. Dakle, treneri koji nemaju ambiciju teško da će uspeti. Takođe, i ako samo otaljavaju trenersku školu. Ovo je poruka svima kako god da se zovu da licencu neće dobiti. Onima koji je imaju licencu ne možemo da oduzmemo, međutim možemo da reagujemo kod onih koji tek treba da je dobiju.“
Cilj je i to Stojić ne krije da Srbija u skoroj budućnosti bude prva u regionu, a onda i da stiže ostale. Takođe, neke stvari bi uskoro trebalo da budu i "zakon koji se neće kršiti“.
"Klub koji nema kadete neće moći da igra Prvu ligu juniora, klub koji nema jedan teren za trening i jedan za utakmice takođe. Od sezone 2027/28. klubovi će biti u obavezi da imaju dva terena za trening i jedan za igranje, a u sezoni posle i tri za trening, odnosno jedan za utakmice. Ko ne ispuni ove uslove moraće u niži rang. To je propis, važi za omladinske kategorije i ljudi to znaju. U prevodu, klubovi su se sa ovim odlukama složili.“
Vraća se i uloga demonstratora u radu sa najmlađim selekcijama.
Izuzetno su važni u fazi obuke i deo su naše strategije. Tri su ključne stvari koje se odnose na ulogu trenera u ovoj priči. Jedna je reći i objasniti, druga demonstrirati, a treća korigovati. Upravo zbog toga je uloga demonstratora bitna. I ja sam to radio. Za sve postoje vežbe, treba ih znati i u fazi treninga primenjivati na pravi način i naučeno ponavljati. I to ne jednom, već najmanje 20 do 30 puta na svakom treningu.“
Sport
25.09.2025. 12:04
"Sve što sam želeo da kažem govorio sam na terenu"
Na našim terenima sve ređe se vidi kvalitet i u igri jedan na jedan, ali i niz drugih vrednosti, od driblinga do izrađenog šuta, koje su nekada bile zaštitni znak fudbala sa ovog prostora.
"Nekada smo imali trenere među najboljima u Evropi. Ideju da napravi Centar za formiranje igrača u Bordou, koji je to prvi napravio u evropskom fudbalu, Francuzima je dao Biće Mladinić. Imali smo i Ivića, Matekala, pokojnog Tomu Miličevića koji je bio genijalan. Nedavno sam pričao sa Karankom, bivšim igračem Real Madrida, koji mi je rekao da je Srbija pre 30 godina kad je u pitanju edukacija fudbalera bila na nivou Španije. U međuvremenu, kaže, vi ste spustili nivo, a mi smo, misli na Španiju, otišli tri nivoa više. Ključ nekadašnjih uspeha, ne govorim samo o rezultatima, već i radu sa fudbalerima, držali su treneri, a mi smo u tom ešelonu imali dosta onih koji su zaista puno znali.“
Šta se promenilo, gde je točak uspeha zaribao?
"Jedna od bitnih stvari u celoj priči jeste trenerski entuzijazam u radu sa mladim igračima. Danas je mnogo onih koji rade godinu ili najviše dve taj posao i već tada gledaju kako da preuzmu prvi tim. Izgubili smo, dakle, tu kategoriju edukatora kojima je zadovoljstvo bilo da rade sa decom. Da bismo se vratili na tu stazu, neophodno je da se poboljša status tih trenera. Objektivno, treneri mlađih kategorija u 50 odsto klubova imaju male plate i ne primaju ih na vreme. Ponudili smo i formulu da se to izbegne. Dakle, kada lokalne zajednice uplate određeni iznos 30 ili najmanje 20 odsto automatski bi moralo da odlazi u omladinsku školu kluba. Vrlo brzo bio bi vidljiv benefit ovakvog razmišljanja i postupanja jer bi najbolji treneri napuštali nesigurnost privatnih škola u kojima im zarada zavisi od članarine i priključili se klubovima sa sigurnijim načinom finansiranja i boljim uslovima za rad. Ovako imamo apsurd da nam bolji treneri rade umesto u klubu u privatnim školama.“
Pitanje je da li se i na koji način može ispraviti kriva Drina, odnosno kako i na koji način dovesti trenere u mlađim kategorijama u poziciju da više misle na obuku nego na rezultat.
"U fudbalu je puno toga povezano pa i ovo o čemu pričamo. Postoje dve stvari. Prva je da treneri trpe pritisak od klubova kad je rezultat u pitanju, a druga je što treneri sve čine da kroz rezultat podignu svoj ugled i domognu se što pre kormila prvog tima. Pokušaćemo da kroz edukaciju sportskih direktora dođemo da toga da je od rezultata daleko važnije da unutar kluba zaživi dobar sistem obuke. I to je put do uspeha, istina sporiji, ali sa mnogo više vrednosti.“
Sport
04.08.2025. 15:25
Fudbalska sećanja PREDRAGA TOMIĆA: "Dočekali su nas kao Tita"
Sport
31.07.2025. 18:15
NIKOLA JELIĆ: "Srpske trenere ne interesuje omladinski fudbal"
Sport
23.07.2025. 22:10
ALEKSANDAR JANKOVIĆ: "Dok ne postoji strah od odgovornosti, neće biti ni odgovornosti"
Komentari
