Sport
04.06.2023. 18:03
Zoran Šećerov

Srpski klubovi u Evropi

I pored svoje, domaćini u tuđoj kući

1
Izvor: BETAPHOTO / Nebojsa Parausic

Hipotetički, sasvim je moguće da Zvezda bude u grupi sa na primer Mančester sitijem, Bajernom i Seltikom. Ili sa Barselonom, Interom i Njukaslom. Da li bi šanse da se eventualno prođe u drugi krug bile veće ukoliko žreb odluči da crveno-beli za rivale u grupi dobiju Fejenord, Lajpcig i Kopenhagen?

Fudbalskoj Srbiji nije lako. Trenutno strahuje od onoga što će doći uz naglašenu strepnju od onoga što je tu. 
Pet srpskih klubova (Crvena zvezda, TSC, Čukarički, Vojvodina i Partizan) krajem leta izlazi na evropsku scenu. Nikad više. Istina, Srbija će i u sezoni 2024/2025. imati isti broj timova u Evropi, takođe i dva u Ligi šampiona, ali uz uslov da prođu kvalifikacije jer je pravo da šampion direktno igra grupnu fazu uveliko prokockano. Niz reku su bačene i neke druge dobre šanse i prilike. Zbog svega, već od sezone 2025/2026. srpski fudbal neće imati rejting kojim se ponosi danas. Prolaz na evropsku klupsku scenu imaće samo tri ekipe.

Aktuelno pitanje broj jedan srpskog fudbala danas je - a šta ćemo sad?

Ono pod brojem dva je i da li su pred fudbalskom Srbijom sa pet predstavnika u evropskom fudbalskom karavanu dani velike radosti ili, što je izvesnije, utakmice koje će na ovaj ili onaj način potvrditi da su ovdašnji klubovi još uvek, iz sasvim objektivnih razloga, mali miševi za evropsku priču sa srećnim krajem. 

U elitnom rangu Starog kontinenta, Ligi šampiona, čast Srbije braniće Crvena zvezda. Ko će biti rivali srpskom šampionu još se ne zna. Zna se, međutim, da će najbolji srpski klub prilikom žrebanja biti i definitivno u trećem šeširu.

Između ostalih, u prvom su Mančester siti, Roma, Barselona, Napoli, Dortmund, PSŽ, Benfika, Fejenord, drugom Bajern, Real Madrid, Mančester junajted, Inter, Atletiko, Lajpcig, Porto, Arsenal i onom četvrtom Kopenhagen, Jang bojs, Real Sosijedad, Galatasaraj, Seltik, Njukasl junajted, Union Berlin, Lans.

Ko će šampionu Srbiji na megdan znaće se poslednjeg dana avgusta. Žreb za grupnu fazu najelitnijeg kontinentalnog klupskog takmičenja u koje je srpski tim, prvi put u istoriji ovog takmičenja, stigao direktno zakazan je za 31. avgust u Nionu.

Hipotetički, sasvim je moguće da Zvezda bude u grupi sa na primer Mančester sitijem, Bajernom i Seltikom. Ili sa Barselonom, Interom i Njukaslom. Da li bi šanse da se eventualno prođe u drugi krug bile veće ukoliko žreb odluči da crveno-beli za rivale u grupi dobiju Fejenord, Lajpcig i Kopenhagen? I u ovoj i svakoj drugoj kombinaciji oni koji dolaze moraće računati na to da ih na popularnoj "Marakani" čekaju pune tribine i pakao od dobre atmosfere.

"Mogu da obećam da ćemo probati da pobedimo u svakoj utakmici iako dolazimo kao autsajderi. Zvezda nikad uz navijače i pozitivan stav neće dozvoljavati da bude potčinjena. Hoćemo da se navijačima svidi ono što ćemo igrati", saopštio je novi trener Barak Bahar prilikom pristupne besede na stadionu "Rajko Mitić".

Dojučerašnji trener Makabija, uz konstataciju da dolazak u Beograd lično tumači kao šansu za iskorak u karijeri, oličenje je, bar na prvi utisak, optimizma i samouverenosti.

"Da nisam mislio da možemo da budemo uspešni, ne bih ni dolazio. Bila mi je potrebna naredna stepenica u karijeri i verovao sam da ovaj klub želi da uspemo više i više. Uživam puno poverenje ljudi iz kluba. Nadam se da će moj način rada da donese rezultate, a osnov je napadački, ali pametan fudbal. Bitna mi je i povezanost sa igračima i ekipom, a prvi koraci bi možda bili hrabrost, napad i pamet", istakao je Bahar.

Još jedna izjava izraelskog stručnjaka koji je, setite se, lane sa svojim Makabijem eliminisao Zvezdu u plej-ofu Lige šampiona, zaslužuje pažnju iz više razloga.

"Glavni cilj je da napravimo dobre rezultate u Evropi. Verujem da to možemo da uradimo. Klub je u Srbiji najbolji, u to nema sumnje, ali vreme je za pobede u Evropi. U mom i klupskom DNK je da igramo napadački, da pravimo dobre rezultate. Spremni smo na izazov u Evropi sa ovim timom." 

Zvezda je osvojila titulu nacionalnog šampiona, 34. u istoriji. Takođe je trijumfovala i u Kupu Srbije. Uz vatromet i nemerljivu količinu emocija kao pečat na briljantnu sezonu uveče 28. maja proslavljena je i treća dupla kruna u nizu. Jedna od zanimljivosti je što se baš te večeri Zvezda i zvanično oprostila od trenera Miloša Milojevića koji šampionsku titulu i Kup, s punim pravom, upisuje u svoja vredna trenerska ostvarenja, ali i od tima koji više nikad neće igrati zajedno. 

Već danas je sasvim izvesno da će Zvezda novu sezonu dočekati sa novim timom. Zimus su dogovoreni transferi Marka Stamenića (Kopenhagen) i Pitera Olajinke (Slavija Prag). Obojica imaju iskustvo igranja u Ligi šampiona. Biće još novih imena jer je sad sasvim izvesno da neki igrači pakuju kofere. Čak i oni koji su koliko juče bili više nego bitan šraf u crveno-belom fudbalskom ansamblu.

Najviše promena, čini se, biće u poslednjoj liniji tima. Iskusni Dragović, sasvim je sigurno, odlazi iz Zvezde. Po sopstvenom priznanju, pravi je trenutak da ispuni svoj san i zaigra negde u Italiji. Ponude ima, ali pritisnut godinama nema vremena da tako nešto iščekuje.

Na izlaznim vratima je i mladi Strahinja Eraković za čije usluge su zainteresovani neki evropski velikani. Ipak, najbliža mu je Moskva. Ukoliko se kockice poklope, Zvezdu čeka lepa zarada od transfera mladog reprezentativca.

Utisak je da temperamentni Argentinac Aleks Vigo, strelac gola u 169. debiju večitih, nije ispunio očekivanja pa će se tražiti i rešenje na poziciji uz desnu aut liniju. Da li će uz levu igrati Irakli Azarov, Rodić ili neko treći, znaće se uskoro. Možda taj treći bude srpski reprezentativac Mihailo Ristić koji se nije snašao u dresu Benfike.

Ono što se najavljuje kao sasvim izvesno jeste mogućnost da odbranom crveno-belih komanduje tandem iskusnih Planić-Spajić uz pomoć talentovanog Stefana Lekovića i možda Radovana Pavkova namerenog da se vrati posle polusezone u Čukaričkom.

Ipak, ne treba nagađati. Jasno je da Zvezdi za grupnu fazu Lige šampiona treba novi, brži, ubojitiji i organizovaniji sastav sa što više kvalitetnih igrača. Na svom debiju u grupnoj fazi Lige šampiona, sada već zaboravljene 2019, crveno-beli se nisu proslavili.

U šest utakmica doživeli su pet poraza – Bajern (0:6, 0:3), Totenhem (0:4, 0:5) i Olimpijakos (3:1, 0:1). Poslednja u grupi Zvezda je bila i u Ligi Evrope u sezoni 2022/23. Setite se – Monako (0:1, 1:4), Ferencvaroš (4:1, 1:2) i Trabzon (2:1, 1:2). Bilo, ne ponovilo se. Moguće je, dakle, da će sve što dolazi biti dobar materijal za novu etapu u istoriji najvećeg srpskog kluba.

I preostale srpske ekipe na evropskoj sceni čekaju velika iskušenja. U grupnoj fazi Lige šampiona, ukoliko se naravno dogodi čudo, mogao bi da zaigra i TSC. Neočekivani vicešampion Srbije iz Bačke Topole mora pre toga u kvalifikacije najelitnijeg evropskog takmičenja bez iskustva igranja u bilo kom drugom. Jasno je koliko je u pitanju veliki zalogaj. Da bi ostvario snove, maksimalno disciplinovani sastav Žarka Lazetića prvo mora da preskoči treću, a onda, priželjkuje se, i u četvrtu rundu kvalifikacija.

Ono što se već sada zna jeste podatak da će na startu kvalifikacionog ciklusa TSC igrati protiv jednog od četiri velikana evropskog fudbala. Žreb će odlučiti da li će to biti portugalska Braga, škotski Glazgov Rendžers, holandski PSV Ajndhoven ili Olimpik iz Marselja. U slučaju da mali srpski klub sa velikim ambicijama doživi neuspeh sa evropskim velikanima, sasvim je izvesno da će jesen dočekati kao jedan od sigurnih učesnika grupne faze Lige Evrope. 

Isti "rang" i lepa zarada, misli se na Ligu Evrope, smeši se i Čukaričkom. Naravno, uz uslov da taj plasman obezbedi kroz plej-of Lige Evrope. U tom dvomeču ništa nije nemoguće, čak ni trijumf, tim pre jer je klub sa Banovog brda svrstan u prvu od četiri prioritetne grupe u kojoj su, između ostalih, i evropski velikani Ajaks i Antverpen.

U prevodu, Čukarički će za rivala dobiti jednu od tri ekipe koje su u četvrtoj grupi prioriteta ili, sasvim je moguće, neku od ekipa iz treće grupe u kojoj su i timovi iz takozvane staze šampiona. Puno toga, kada se planira uspeh na evropskoj sceni, zavisi od žreba. Ukoliko se Beograđanima dogodi protivnik po meri, šanse za uspeh nisu male s obzirom na to da tim Dušana Kerkeza ima vrednosti koje se ne smeju potceniti. Ako se, uprkos svemu, ne dogodi uspeh, ako ne izbore mesto u Ligi Evrope, na Banovom brdu nemaju razloga za brigu jer već sada imaju osigurano mesto u Ligi konferencija.

Srpski fudbal je, dakle, dočekao nešto neverovatno - u sezoni 2023/24. imaće čak tri ekipe u grupnoj fazi evropskih takmičenja. Dovoljno da se sve okarakteriše kao fantastično ostvarenje. Međutim, to nije kraj. Šansu da igraju grupnu fazu trećeg po značaju evropskog klupskog takmičenja imaju još dva srpska kluba - Partizan i Vojvodina.

Partizan kreće od treće runde. Biće povlašćen i na startu, ali i u narednom kolu, što bi bila prednost da crno-beli koji iza sebe imaju po mnogo čemu turbulentnu i u krajnjem ishodu katastrofalnu sezonu.

U maju 2019. navršilo se tačno šest godina od kako crno-beli nisu osvojili titulu, a četiri kako su sezonu završili bez trofeja, što istorija ovog srpskog fudbalskog velikana ne pamti. Ne pamti se takođe ni kad su crno-beli takmičenje završili kao četvrti u nacionalnom šampionatu. Kažu, bilo je to nekad davno, još u onoj Jugoslaviji. Zbog svega, nekadašnji finalista Kupa šampiona svojim navijačima ne nudi čak ni nadu da će možda gledati grupnu fazu Lige konferencija, trećeg po kvalitetu evropskog klupskog takmičenja.

Ko je kriv za opštu katastrofu Partizana? Prstom se upire u rukovodeći tandem Vučelić–Vazura koji, uprkos silnim neuspesima, od onih rezultatskih preko organizacionih do finansijskih, nema nameru da podnese ostavku i klub prepusti sposobnijim i pametnijim. Zato je i utisak da se u Partizanu više bave borbom za fotelje nego pripremom ekipe za narednu sezonu.

Tim, onaj ozbiljan i dostojan imena i tradicije kluba, praktično ne postoji. Takođe, ne postoji, bar ne u ovom času, ni vidljiva strategija kako što pre prevazići postojeću krizu. Puno tog nije jasno ni oko toga ko će kao prvi stručnjak predvoditi tim u narednoj sezoni. Igor Duljaj je uprkos svemu pokazao da to možda i može uz uslov da njegov rad prati i odgovarajuća atmosfera u kubu i oko kluba.

Tako nešto u Partizanu trenutno nije ni na vidiku. Zato se u ovakvoj situaciji crno-belima baš i ne piše dobro. Treća runda kvalifikacija za Ligu Evrope je na pragu, ovom i ovakvom Partizanu čak i rivali tipa grčkog Arisa ili Dunajske Strede mogli bi da budu povelik zalogaj. Isto važi i za splitski Hajduk ili Osijek, pa čak i za makedonski Škupi, ekipe koje bi žreb mogao da daruje "crno-belima" kao rivale na startu kvalifikacija. Radikalne promene u taboru "crno-belih" nameću se kao obavezna mera. Alarm je odavno upaljen.

Tiha patnja, za razliku od onih iz rukovodeće strukture, noćna su mora sportskog pogona i brojne armije navijača crno-belih. Njima je na početku sezone obećana Liga šampiona, direktno ili kroz kvalifikacije, da bi sada došli u poziciju da strepe i od ishoda svojih ljubimaca u kvalifikacionim rundama Lige konferencija.

U kvalifikacije Lige konferencija ide i Vojvodina sa čini se većim šansama od Partizana da obezbedi grupnu fazu ovog takmičenja. Naravno, puno toga zavisi od žreba. Ukoliko se nađu u grupi povlašćenih timova, za rivale bi mogli da dobiju klubove iz Belorusije, Gibraltara ili Moldavije, a ukoliko se to ne dogodi, ni eventualni rivali tipa Briža, grčkog PAOK-a ili Maribora nisu neko od koga bi Radoslav Batak i njegovi izabranici morali preterano da strepe. 

Postoji, međutim, drugi razlog, s predznakom srpske sramote, za strepnju. Svodi se na to da se ne zna gde će srpski klubovi igrati svoje evropske mečeve. Stadion "Rajko Mitić", na kome uveliko traju radovi na postavljanju potpuno nove i najmodernije travnate podloge, ima uslove i zeleno svetlo Komisije za verifikaciju stadiona UEFA za odigravanje mečeva Lige šampiona. Crno-beli takođe mogu svoje mečeve Lige konferencija da igraju na svom stadionu. Vojvodina to ne može. "Karađorđe" nema "češljeve" na ulazu, nema ni VIP ložu, novinarsku ložu, salu za pres konferencije, TV studio i da ne nabrajamo dalje. Zato, kako sada stvari stoje, Novosađani moraju da traže drugi teren. Prvo su prijavili da će svoje mečeve igrati na supermodernom stadionu u Bačkoj Topoli, ali... Nova je opcija, istina više kao rezervna, da to bude Stadion Partizana. 

U problemu je i TSC uprkos svom savremenom fudbalskom gnezdu. Arena TSC, apsolutno skockana, ima treću kategoriju, a za Ligu šampiona, takođe i Ligu Evrope, neophodna je bar četvrta. Kad su gradili objekat, investitori nisu, pretpostavka je, verovali da će njihov klub stići toliko daleko, čak do kvalifikacija za Ligu šampiona. Fudbalska Arena u Bačkoj Topoli, da ne bude zabune, ima sve osim neophodnih bar 12.000 stolica na tribinama. A bez toga, od utakmica Lige šampiona nema ništa. Zato će TSC, ako se ništa u međuvremenu ne dogodi, biti domaćin na dobroj staroj "Marakani". Ko pažljivo sve čita verovatno se pita – a šta bi to moglo da se dogodi?

Pouzdani izvori kazuju da se u celu priču uključio i FSS u želji da pomogne klubu iz Bačke Topole. Sa Terazija 35 navodno je u UEFA već poslat takozvani zahtev za izuzeće, što znači da bi UEFA, a tako nešto propozicije dozvoljavaju, ukoliko ima dobre volje, mogla da napravi izuzetak i uprkos nedovoljnim broju mesta (4500) da tribinama Arene u Bačkoj Topoli dodeli četvrtu kategoriju. Bar privremenu. Naravno, do dolaska Komisije za stadione iz Niona biće neophodno da se, kažu u Bačkoj Topoli, urade i još neke male kozmetičke izmene, što i nije neki veliki problem.

Prepreka bi, međutim, mogla da se javi na drugoj strani i zove se nedostatak adekvatnih smeštajnih kapaciteta u Bačkoj Topoli, odnosno hotela određene kategorije (minimum 4 zvezdice) za smeštaj protivničke ekipe i službenih lica. Sve ovo postoji istina u Novom Sadu, ali se ta daljina baš i ne uklapa u ono što zahteva UEFA.

Gde će svoje evropske mečeve igrati Čukarički? Brđani su tipovali novi stadion u Loznici, ali novoizgrađeni objekat nije zadovoljio zahteve ne samo Komisije za stadione UEFA, već ni one sa Terazija 35. Bar se tako priča. A da u svemu ima istine, kao dokaz može da posluži i to da je Čukarički UEFA, na kraju priče, prijavio stadion Crvene zvezde kao mesto odigravanja svojih evropskih mečeva. Bar dok ne bude gotov novi objekat na Banovom brdu. Ove godine sigurno neće, ali koliko sutra sigurno je da hoće jer Dragan Gale Obradović, vlasnik kluba, sve što počne i završi. Dobra vest je da se počelo sa radovima.

"Marakani" se baš dobro i ne piše. Biće to prvi stadion u Evropi, očigledno, na kome će tri kluba igrati svoje evropske utakmice. Prvo Zvezda, onda TSC i na kraju Čukarički. Da li je daleko dan kada će srpski klubovi utakmice u Evropi kao domaćini dočekivati bez grama stida.

Fudbalska Srbija je očigledno u velikom problemu. Naravno, kad je u pitanju fudbalska infrastruktura jer su i dva najveća srpska stadiona daleko od modernih i savremenih fudbalskih objekata tako da je pitanje dana kada će UEFA upaliti crveno svetlo i reći dosta ste obećavali, selite se u inostranstvo i tamo igrajte svoje mečeve.

O ostalim stadionima u Srbiji bolje je i ne pričati. Takođe i o bizarnim propustima prisutnim kod gradnje novih. Jedna ne tako davna priča podseća da su u UEFA bili više nego zadovoljni kad je u Nion stigla vest kako je Srbija namerena da izgradi nekoliko novih stadiona, plus nacionalni. Odmah su u FSS uputili dopis nudeći besplatne savete i sugestije kako bi se pre početka gradnje, dakle još u projektima, ispravili eventualni nedostaci koji bi kad sve bude gotovo isplivali na površinu. Iz FSS-a su tekst sa dobrim namerama prosledili u Ministarstvo sporta (tada je ministar bio Vanja Udovičić) da bi posle, priča se, nekoliko meseci konačno dobili odgovor da sve to treba proslediti tamo nekoj komisiji na čijem čelu sedi opet tamo neki... Taj tamo neki i ta neka komisija nikad nisu poslali odgovor u FSS, u Srbiju nikad nije stigla ekipa iz Niona i sad Srbija sa novoizgrađenim objektima ima banalne probleme tipa onog da stadion u Loznici nema dovoljan broj mesta odnosno stolica u prostoru za stručni štab i rezervne igrače...

Nisu u bezizlaznom položaju samo oni srpski klubovi koji su izborili učešće na evropskoj sceni. Problem sa stadionima imaju i novi superligaši, kao i prvoligaši. Na novosadskom "Karađorđu" superligaške utakmice odavno igraju dva kluba. Prvo su to radili Vojvodina i Proleter, a onda Vojvodina i Mladost GAT. Ali, to je prošlost, Novi Sad više nema dva superligaša, ali zato jednog ima Pančevo. Nije Dinamo, već Železničar. Ako je verovati informacijama ili poverljivim izvorima, Pančevci će od jeseni biti domaćini na krovu beogradskog tržnog centra "Stadion", odnosno istom onom terenu na kojem svoje superligaške utakmice igra Voždovac. 

U problemu je i beogradski IMT, takođe novi superligaš. Stadion pored Hale sportova na Novom Beogradu ne ispunjava uslove za takmičenje pa su Novobeograđani odlučili, uz saglasnost Čukaričkog, da budu domaćini na Banovom brdu. Sve ovo, naravno, iziskuje i dodatne troškove za ionako budžetski potanke srpske superligaše, ali šta to vredi. Na drugoj strani, Dubočica će kao novi prvoligaš utakmice igrati na novom objektu, dojučerašnji prvoligaš, a budući srpskoligaš Loznica takođe, dok će to isto zadovoljstvo imati i Timok, ali u još jednom rangu niže.

U nekim prošlim vremenima, koja još očigledno nisu prošla, pričalo se kako neki srpski gradovi imaju dobre klubove, a loše stadione. Danas neki gradovi imaju odlične stadione, a loše klubove. Ideja da se i na ovaj način populariše fudbal, da reprezentacija eventualno svoje mečeve igra u Zaječaru, Loznici ili Leskovcu, pada na startu u vodu jer... Da se pre početka izgradnje mislilo na neke stvari, danas se ne bi postavljalo pitanje ko je kriv.

Takođe ni ko je kriv što je u pravilniku o odigravanju Kup utakmica i dalje stoji "Kokezina glupost" da je domaćin finalne utakmice klub čije se ime prvo izvuče prilikom žrebanja. Šta bi se dogodilo i kako bi se glupost raspetljala da je jedan od finalista, hipotetički, bio tim iz Sopota ili Odžaka, što u Kup takmičenjima nije nemoguće jer su i napravljena da bi i mali klubovi bili u prilici da se dokažu u duelima sa onim objektivno boljim.

Ostaje i dalje pitanje ko je kriv što je Srbija u samom svetskom vrhu kada su u pitanju smenjeni treneri u jednoj sezoni. Konkretno, srpska Superliga četvrta je na planeti po procentu učestalih promena, odmah iza Tunisa, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. U Srbiji je od 16 klubova čak 14 promenilo trenera u toku sezone. Među njima i šampion Crvena zvezda, dok su svoje timove vodili od prvog do poslednjeg kola samo Žarko Lazetić (TSC) i Dušan Kerkez (Čukarički). Nije naodmet podsetiti da su njihove ekipe sezonu završile na drugoj i trećoj poziciji superligaške tabele.

I za kraj, jedna vest koja nudi nadu da se pitanja tipa ko je kriv u budućnosti neće tako često postavljati. Mediji su nedavno objavili da je Disciplinska komisija FS Srbije kaznila lazarevačku Kolubaru oduzimanjem devet bodova, odnosno novosadsku Mladost GAT i subotički Spartak sa po tri miliona dinara. Tako je i konačno završena istraga i doneta odluka o kažnjavanju za nameštanje utakmica u Superligi Srbije. Viši organ FSS-a je kazne potvrdio bez prava žalbe. 

Sve ovo su uradili neki ljudi. Oni nisu kažnjeni. Dok bude u klubovima i oko klubova tih i takvih ljudi, biće i ubuduće nameštanja utakmica, a srpski fudbal, pogotovo klupski, ostaće i ubuduće na lošem glasu u Evropi i šire. 

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
19°C
08.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve