Sport
23.12.2025. 19:25
Sport
28.12.2025. 19:25
Zoran Šećerov
Kalendar događaja
Završava se godina neuspeha za srpski sport, a šta nas sve čeka 2026.
FIFA Svetski šampionat u fudbalu centralni je i definitivno najatraktivniji sportski događaj u 2026. godini. I ne samo sportski.
Da je ovo takmičenje uistinu nešto apsolutno posebno, dokaz je i to što će, prema nekim procenama, odmeravanje snaga najboljih fudbalskih selekcija sveta "zaustaviti planetu“. Što uživo i, naravno, direktnim televizijskim prenosima fudbalski spektakl iz tri zemlje Severne Amerike pratiće šest i po milijardi ljudi. Trenutno, na planeti Zemlji živi više od 8,3 milijarde ljudi. Pametnom dovoljno.
Fudbalska reprezentacija Srbije, na veliku žalost nacije koja sebe doživljava kao fudbalsku, nije izborila pravo učešća na Mundijalu 2026. Godina iza nas je zapravo bila uglavnom godina neuspeha srpskog sporta. Posebno u kolektivnim granama.
Drugi sportski događaj godine koji će biti u žiži sveta sporta jesu Zimske olimpijske igre. U takmičenjima u najatraktivnijim sportovima na snegu i ledu uživaće, kako se predviđa, oko dve i po milijarde ljubitelja sporta.
Ova dva megadogađaja, plus još nekoliko jednako zanimljivih i po svom sadržaju atraktivnih takmičenja iz kategorije evropskih i svetskih šampionata, definisaće istinu o trenutnoj poziciji sporta u svetu i još jednom ponuditi dokaze da je sport u savremenom svetu uistinu miks sportskih, tehnoloških i društvenih trendova, ali i da je bitan deo ne samo globalne ekonomije, već i geopolitike.
Pođimo redom uvažavajući sportski kalendar 2026. i rejting događaja, uz prognozu šta srpski sport pre svega sme, a onda i šta može da očekuje od godine koja je na pragu.
Zimske olimpijske igre prvi su značajan međunarodni događaj 2026. godine. Više za svet nego za nas. Održaće se od 6. do 22. februara u Milanu i Kortini d’Ampeco. Italijani na ovaj način pokušavaju da ubede svet kako kombinacija urbanog (Milano) i planinskog (Kortina) može savršeno da funkcioniše.
Klizanje, skijanje, bob, skeleton, biatlon, skijaško trčanje i skokovi, plus hokej na ledu sa NHL zvezdama koje se konačno vraćaju na ZOI, jedna su dimenzija ove manifestacije koja osim sportskih vrednosti promoviše i turističke potencijale zemlje domaćina. Sve drugo biće u znaku brojnih navijača, turist navijača kako ih svet zove, ali i tehnologije generalno uz TV prenose koji bi trebalo da gledaocima daleko od borilišta ponude savršenstvo.
Deo ili bolje rečeno delić planetarnog spektakla na snegu i ledu biće i srpski takmičari. Pored kriterijuma međunarodnih federacija, srpski sportisti moraju da ispune i interne norme Nacionalnog olimpijskog komiteta. Ciklus kvalifikacija biće završen 18. januara 2026. Do tada može se pričati samo o potencijalnim kandidatima.
Najbliži Igrama je Luka Jakšić. Reč je o takmičaru u brzom klizanju na kratkim stazama koji trenutno na evropskim kupovima i prvenstvima kliže za normu. Veruje se da će Srbija imati svoje predstavnike i u alpskom skijanju (slalom, veleslalom), naravno bez šansi za bilo kakav visok plasman. Takođe i u snoubordu, disciplini koja svojom atraktivnošću osvaja svet, pa i Srbiju.
Na istim borilištima, kako to tradicija MOK-a nalaže, održaće se i Zimske paraolimpijske igre u terminu od 6. do 15. marta.
Ipak, sportski spektakl godine, iz više razloga, biće Prvenstvo sveta u fudbalu. Prvo u istoriji sa 48 reprezentacija i prvi put u tri zemlje – SAD, Meksiko i Kanada. Odigraće se 104 utakmice na 16 stadiona. Šampionat počinje 11. juna na čuvenom "Asteka“ stadionu u Meksiko Sitiju.
Na terenu gde sve ovog puta počinje, 1970. i 1986. sve se završilo finalnim okršajima Mundijala iz pomenutih godina. Tada je Brazil sa Peleom osvojio titulu, da bi 16 godina kasnije to isto uspeli i Argentinci predvođeni Maradonom. Da li će Mondijal 2026. lansirati ime koje bi moglo da se pridruži ovom tandemu velikana, ostaje da vidimo.
Da Mundijal može da počne već sutra, milion je dokaza. Zvanične maskote šampionata su Mapl, Zaju i Klač. Na glamuroznoj promociji saopšteno je da je Mapl los koji predstavlja Kanadu, dok je jaguar Zaju deo meksičke priče. I na kraju, tu je Klač, orao s kojim se povezuje SAD. Cilj je bio da se dizajnom tri maskote promovišu kulturne baštine zemalja domaćina. Da li je to i ostvareno, videće se po prodaji.
Prema tradiciji, novi Mundijal igraće se potpuno novom loptom. Nosi ime "trionda“ što u slobodnom prevodu sa španskog znači "tri talasa“. I živopisni dizajn lopte prepun je simbolike. Dominiraju crvene, zelena i plava boja kojima se odaje počast zemljama domaćinima. Paneli lopte sa fluidnom geometrijom podsećaju na talase, što opravdava ime lopte. Ikonografija na lopti na poseban način predstavlja svaku zemlju. Javorov list je u ovoj priči simbol Kanade, orao Meksika, a zvezda SAD.
Finale Šampionata sveta 2026, dakle posle mesec i nešto više dana najboljeg fudbala, odigraće se 19. jula u američkom Nju Džersiju, udaljenom osam kilometara od Njujorka. Zna se i to da će domaćin utakmice za treće mesto biti Majami, odnosno da će se polufinalne utakmice igrati u Dalasu i Atlanti.
Ovo je drugi put u istoriji Mundijala da je domaćin SAD. Meksiko, po čemu je ova zemlja jedinstvena u svetu fudbala, treći put prima u goste najbolje fudbalere planete, dok je Kanada u ovoj priči debitant. Gradovi domaćini su Meksiko Siti, Gvadalahara, Monterej, Toronto, Vankuver, Sijetl, San Francisko, Los Anđeles, Majami, Hjuston, Dalas, Atlanta, Filadelfija, Njujork – Nju Džersi, Kanzas Siti i Boston. U pitanju su kilometarske razdaljine. Kad je fudbal u pitanju, očigledno je da to neće biti neka prepreka, ali zato će biti i te kako veliki napor za učesnike i izveštače.
Tri su razloga zašto se ovaj šampionat svrstava u istorijske. Prvi je što na Mundijalu u tri zemlje, umesto dosadašnje 32 ekipe, prvi put učestvuje 48 selekcija. Veći broj utakmica u više gradova je druga posebnost. Onaj treći razlog svodi se na to da fudbal još jednom pokazuje globalnu moć zahvaljujući činjenici da čak i zemlje koje nisu fudbalske postaju pozornica značajnih fudbalskih događaja. Ovog puta to je Kanada.
U jednom delu cela priča ima i notu humanog karaktera. FIFA je ozvaničila da će donirati jedan dolar od svake prodate ulaznice FIFA Globalnom fondu za obrazovanje. Zna se i podatak da je više od 4,5 miliona navijača iz 216 zemalja učestvovalo u prvoj od nekoliko faza prodaje ulaznica za ovaj planetarni događaj. Koliko se već slilo novca u kasu Fonda nije teško izračunati.
Zna se i ko je prvi vlasnik ulaznice za finalni meč. Istina, ova je iz kategorije besplatnih ili, ako lepše zvuči ‒ počasnih. Đani Infantino, predsednik FIFA-e, ulaznicu je još u avgustu 2025. uručio Donaldu Trampu, predsedniku SAD. Postoji čak i mogućnost da finale zajedno odgledaju Tramp i Putin, predsednik Rusije. Javnost je o svemu lično obavestio Tramp. Zašto sport i politika baš uvek, pa i u ovoj prilici, moraju zajedno, druga je priča.
Onima koji odluče da na licu mesta prate Mundijal američka država je prvo obećala, a onda i omogućila i dobijanje vize po ubrzanom postupku, što je znak dobre volje jednog od tri domaćina, ali i dokaz da kompromisima ima mesta ukoliko se misli na novac.
Ne treba smetnuti s uma ni to da će domaćini (SAD, Kanada i Meksiko) zaraditi podosta novca od predstojećeg Mundijala. Ulaznice su prvi izvor prihoda, zatim slede poprilično visoke zarade od TV prava i na kraju tu su i komercijalni ugovori sa sumama koje zaslužuju dubok naklon.
Obogatiće se i učesnici. FIFA je obezbedila nagradni fond od čak 727 miliona dolara za ekipe koje su izborile plasman na Mundijal. Šampionu je namenjeno 50 miliona, poraženom u finalu 33, dok treće mesto donosi zaradu od 29 miliona. Četvrtom pripada 27, a svakoj ekipi koja se plasira od petog do osmog mesta pripašće po 19 miliona i tako dalje. Ako se zna da su sve ekipe za plasman već dobile zagarantovanih 10,5 miliona i da će se troškovi priprema svakom učesniku refundirati sa 1,5 miliona dolara, onda je jasno zašto je bilo važno učestvovati na ovom događaju.
U finalu Svetskog prvenstva u Kataru 2022, jednom od najuzbudljivijih svih vremena, Argentina je pobedila Francusku posle izvođenja penala. U regularnih 90 minuta i posle dva produžetka bilo je 3:3. Penalima, 4:2 za Argentinu koja je na titulu svetskog prvaka čekala 35 godina. Ovo podsećanje na prošlost mali je uvod u ono što čeka ljubitelje fudbala koji uživaju i u prognozama.
Kladionice, ali i većina ljubitelja fudbala kao favorite za titulu vide u nacionalnim selekcijama Francuske, Nemačke, Brazila i Argentine. Naravno, iznenađenja su uvek moguća. U ovoj grupi potencijalnih šampiona sa umanjenim šansama su reprezentacije Portugala i Engleske. Ima i onih hrabrijih koji predviđaju da će Mundijal 2026. biti u znaku neke od afričkih selekcija. Ništa nije nemoguće, bar kada je fudbal u pitanju.
Fudbaleri Srbije obrukali su se u kvalifikacijama za Mundijal. Verovalo se na startu da će lako proći kvalifikacije s obzirom na kvalitet grupe i da će treći put uzastopno, posle Rusije i Katara, obezbediti učešće na najvećoj planetarnoj fudbalskoj smotri. Na kraju, izabranici sada već bivšeg selektora Dragana Stojkovića nisu stigli ni do baraža. Bio je to jedan od najvećih neuspeha srpskog sporta u 2025. Samo jedan, jer su reprezentativci Srbije i u nekim drugim sportovima razočarali naciju.
Znak za uzbunu je podatak da od osamostaljenja Srbija nije u 2025. osvojila ni jednu jedinu medalju na najvećim takmičenjima u takozvanim kolektivnim sportovima. Reč je naravno o fudbalu, košarci, rukometu, odbojci i vaterpolu.
Srbija se, međutim, sada uoči 2026. nada da se neće ponoviti prethodna godina i da će srpski reprezentativci u 2026, posebno oni u kolektivnim sportovima, osvajati medalje na najvećim takmičenjima. One najbolje, po tradiciji, čekaće slavlje na balkonu Skupštine grada Beograda.
Prvi veliki događaj, ne računajući ZOI i SP u fudbalu, biće vaterpolo šampionat Evrope. Igraće se od 10. do 25. januara u "Beogradskoj areni“ i u novom formatu sa 16 reprezentacija. Zemlje učesnice 37. nadmetanja najboljih vaterpolo selekcija Starog kontinenta su Srbija, Španija, Hrvatska, Mađarska, Italija, Grčka, Crna Gora, Francuska, Holandija, Slovenija, Slovačka, Gruzija, Rumunija, Turska, Malta i Izrael.
Srpska selekcija smeštena je voljom žreba u grupu C zajedno sa reprezentacijama Španije, Izraela i Holandije. Ukoliko ne bude spektakularnih iznenađenja, prolaz u drugu fazu takmičenja "delfinima“ je garantovan jer iz grupe dve najbolje ekipe idu dalje.
Najviše medalja, 26 ukupno, na dosadašnjim kontinentalnim šampionatima osvojili su vaterpolisti Mađarske. Naša selekcija je na pobedničko postolje izlazila 22 puta (8 zlatnih, 9 srebrnih i 5 bronzanih) i druga je nacija po uspešnosti svih vremena u ovom sportu.
Titulu sa šampionata održanog pre dve godine u Tel Avivu brani Španija.
Od 2018, srpski vaterpolisti nisu osvajali medalje na šampionatima Evrope uprkos tome što su u jednom trenutku bili neprikosnoveni vladari kontinenta. Vredno je sećanja da su u periodu od 2012. do 2018. osvojili četiri evropske zlatne medalje u nizu. Predstojeći okršaji u "Areni“, pred domaćom publikom, biće šansa da se ponovo okite najsjajnijom medaljom. U najavi i sami kažu da bi svaki drugi plasman osim plasmana koji vodi na pobedničko postolje bio neuspeh.
Sport
27.11.2025. 18:25
Emotivna praznina - kamen spoticanja
Od 15. januara do 1. februara Danska, Švedska i Norveška biće domaćini Evropskog šampionata u rukometu. Titulu brani Francuska koja je na EURO 2024. savladala u finalu Dansku. Mala zanimljivost je što će na šampionatu 2026. učestvovati čak pet reprezentacija sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Reč je o selekcijama Hrvatske, Srbije, Slovenije, Crne Gore i Severne Makedonije.
Srpski rukometaši, kao samostalna reprezentacija, samo su se jednom od 2006. do danas našli na pobedničkom postolju. Bilo je to na šampionatu održanom u Beogradu kada su osvojili srebro nakon poraza (21:19) od Danaca u finalu.
Na predstojećem šampionatu Srbija je u grupi A zajedno sa selekcijama Španije, Nemačke i Austrije. Šanse da se nađemo u drugom krugu, s obzirom na snagu rivala, baš i nisu velike. Ipak, nada uvek postoji. Motivi su, takođe, i te kako izraženi. Selektor Raul Gonzales pozvao je na pripreme, koje počinju 25. decembra 2026. u Staroj Pazovi, 21 rukometaša. Prvu i jedinu proveru uoči šampionata kontinenta Srbija će imati neposredno uoči mečeva za bodove na jakom turniru u Poljskoj.
Evropski šampionat u rukometu za žene 2026. igraće se u pet zemalja: Poljskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj i Turskoj. Prvi put u istoriji. Među učesnicama je i Srbija. Posle neuspeha i eliminacije još u grupnoj fazi na nedavno održanom Svetskom prvenstvu, biće ovo prilika za srpske rukometašice da bar poprave utisak posle neubedljivih igara i lošeg plasmana na SP-u.
Poslednji uspeh srpske rukometašice zabeležile su 2012. kada su šampionat kontinenta završile kao četvrte. Na narednom nisu u grupi selekcija za koje se veruje da imaju kvalitet za medalju.
Kad je košarka u pitanju, u 2026. u centru pažnje biće Svetski šampionat za žene kome je od 4. do 13. septembra domaćin Nemačka. Srpske košarkašice neće biti učesnice ovog takmičenja, ali će zato 2026. iskoristiti da kroz kvalifikacione turnire, predvođene novim selektorom Mišom Pavlovićem, izbore mesto na narednom šampionatu kontinenta koji će se 2027. održati u Belgiji, Finskoj, Litvaniji i Švedskoj.
I košarkaše Srbije, takođe sa novim selektorom Dušanom Alimpijevićem, u 2026. očekuju evropske kvalifikacije za Mundobasket koji se 2027. igra u Kataru. Naredni "evropski prozori“ igraće se u februaru, junu i julu, avgustu i septembru, i na kraju u novembru 2026.
Priliku da što pre iz sećanja izbrišu neuspešnu 2026. srpski basketaši 3 x 3 imaće na Svetskom prvenstvu od 1. jula do 7. avgusta u Poljskoj. Učestovaće 40 najboljih muških i ženskih reprezentacija. Poprište takmičenja biće atraktivna lokacija pored Palate kulture i nauke u Varšavi. Domaćini uveravaju da će se sve događati u "festivalskoj atmosferi koja spaja kulturu i sport“.
Najdominantnija nacija na svetskim šampionatima basketaša je i dalje Srbija sa pet osvojenih titula. Zlatnu medalju srpski basketaši prigrabili su 2012, 2014, 2016, 2017, 2022. i 2023. Na SP-u 2025. u Ulan Batoru srpskoj reprezentaciji pripala je bronza.
Odbojkaše i odbojkašice u 2026. čekaju šampionati Evrope. Žreb je odlučio da u grupnoj fazi odbojkaši Srbije odmere snage sa selekcijama Finske, Estonije, Belgije, Holandije i Danske. Sve svoje mečeve Srbija će igrati u finskom Tampereu. Pored Finaca, domaćin šampionata 2026. su još Italija, Bugarska i Rumunija. Termin takmičenja je od 10. do 27. septembra.
Biće to trideseto jubilarno učešće naše reprezentacije na prvenstvima kontinenta. Najveći uspesi ostvareni su 2001, 2011. i 2019. kada je Srbija bila prvak Evrope. Treće zlato osvojeno je na fantastičan način, bez poraza, čime je Srbija na najbolji način potvrdila svoju odbojkašku moć.
Odbojkašice Srbije, tri puta zlatne na EŠ-u (2011, 2017. i 2019), na narednom šampionatu čiji su domaćini četiri zemlje (Turska, Češka, Azerbejdžan i Švedska) brane srebro iz Brisela 2023.
Još odranije je poznato da će izabranice Zorana Terzića mečeve u grupi B igrati u češkom Brnu. Rivali srpske selekcije biće prvo Austrija, zatim Češka, onda Bugarska i Grčka, i na kraju Ukrajina. U osmini finala naša grupa ukršta se sa onom u kojoj su Švedska, Crna Gora, Italija, Francuska, Slovačka i Hrvatska.
U svim varijantama sastav koji predvodi Tijana Bošković na terenu i sa klupe selektor Zoran Terzić jedan je od favorita za medalju.
Birmingem će od 10. do 16. avgusta ugostiti najbolje atletičare i atletičarke Evrope. Srbija ovaj veliki događaj može da iščekuje s velikim nestrpljenjem i nadom da će se naći u grupi zemalja čiji će se takmičari sa šampionata vratiti kući s medaljom.
U Rimu 2024. boje Srbije branilo je 16 atletičara i atletičarki. Osvojene su dve medalje. Megatalentovane Angelina Topić i Adriana Vilagoš završile su takmičenje kao druge u konkurenciji skakačica uvis i bacačica koplja.
Sport
11.09.2025. 15:12
Najbolji srpski atletičar ELZAN BIBIĆ o rekordima, ponudama koje je odbio...
Obe su aduti Srbije i u Birmingemu uz nadu da će se možda okititi i zlatom. Ali, i svaka druga medalja za ove dve mlade atletičarke bila bi uspeh. Prognoze o mogućnostima ostalih su u ovom času preuranjene. Do leta za Englesku ima još puno dana, u prvom delu sezone svi ostali moraju prvo da ispune normu, a onda i da dokažu da imaju formu za velika dostignuća.
Prvi put u istoriji atletskog sporta održaće se i "Vorld atletiks oltimit čempionšip“. Biće to novi takmičarski biser u niski "kraljice sportova“ s obzirom na to da se očekuje učešće 400 najboljih atletičara iz 70 zemalja sveta, što je apsolutni rekord svih vremena. Domaćin ovog grandioznog atletskog nadmetanja biće Budimpešta od 11. do 13 septembra. I Srbija će, naravno, imati svoje predstavnike. Posebna draž takmičenja, naravno iz ugla učesnika, predstavlja nagradni fond koji iznosi 10 miliona dolara.
U 2026. Beograd će biti domaćin, 13. decembra, Evropskog prvenstva u krosu. Neće biti iznenađenje ukoliko neko od naših atletičara ili atletičarki istrči svoju trku do pobedničkog postolja i jedne od medalja.
Domaćin Svetskog prvenstva u plivanju u decembru 2026. je Kina. Sve je isuviše daleko, ali je uprkos svemu izvesno da će i Srbija imati svoje predstavnike na ovom velikom takmičenju bez velikih šansi da neko od naših reprezentativaca dopliva do medalje.
U godini ispred nas ljubitelji sporta s velikom pažnjom pratiće i događanja u Formuli 1. Nova sezona donosi i neka nova pravila, ali i nekoliko novih staza. Prvi put,13. septembra, voziće se Velika nagrada Španije, što je već sada u fokusu onih koji prate ova takmičenja. Tokom godine F1 karavan će obići pet od sedam kontinenata. Sezona počinje Velikom nagradom Australije (6–8. mart), a završava se Velikom nagradom Abu Dabija (4–6. decembar).
Naravno, tu je i tenis. Srbija nestrpljivo čeka nastupe Novaka Đokovića, ukoliko najbolji svih vremena odluči da i dalje juriša na grend slem trofeje. Prvi se igra u Australiji, naredni u Parizu, treći na Vimbldonu, a četvrti grend slem u Njujorku.
S obzirom na to da naša reprezentacija ne učestvuje na SP-u 2026, poklonici fudbala u Srbiji s nestrpljenjem će čekati UEFA Ligu nacija. Biće to zapravo u 2026. najveći i praktično jedini izazov za najbolje srpske fudbalere jednako kao i za novog selektora Veljka Paunovića.
Sport
10.11.2025. 19:35
Strast kao zaštitni znak selektora br. 13
Reč je o petoj sezoni takmičenja na kojem učestvuju selekcije 54 zemlje članice UEFA. Srbija je među 16 najboljih, drugi put od kako ovo takmičenje postoji. Mesto u A diviziji izborila je posle baraža sa Austrijom. U Beču je bilo 1:1, a u revanšu 2:0 za Srbiju, što je bilo dovoljno za opstanak u elitnoj grupi.
Samo selekcije iz A grupe mogu da stignu do laskavog naslova šampiona UEFA Lige nacija. I lepe zarade. Takmičenje je na programu od septembra do novembra u grupnoj fazi.
Po dve prvoplasirane ekipe iz četiri grupe kvalifikovaće se u četvrtfinalno takmičenje koje je na programu u martu 2027.
Finalna završnica, odnosno odmeravanje snaga četiri najbolje ekipe, planirana je za jun iste godine.
Srbija još ne zna protivnike. Zna se, međutim, da je naša selekcija u trećem šeširu zajedno sa nacionalnim timovima Engleske, Belgije i Norveške.
U prvom šeširu su reprezentacije Španije, Nemačke, Portugala i Francuske.
U drugom se nalaze Hrvatska, Italija, Holandija i Danska, a u najslabijem, četvrtom, šeširu selekcije Velsa, Češke, Grčke i Turske.
Protivnici Srbije mogli bi, dakle, biti Španija ili Francuska iz prvog šešira, Hrvatska ili Italija iz drugog, odnosno Grčka ili Turska iz četvrtog. Žreb grupa održaće se 12. februara u Briselu.
Sve ovo ne znači da će srpski reprezentativci odmarati ovog proleća i leta. Čeka ih nekoliko prijateljskih utakmica kroz koje će novi selektor pokušati da oformi tim sposoban da se u UEFA Ligi nacija suprotstavi najboljim ekipama kontinenta. Da li će i uspeti, ostaje da se vidi.
Već u 2027. Srbiju čekaju kvalifikacije za EURO 2028. koje će se igrati na Ostrvu. Četiri domaćina (Engleska, Vels, Škotska i Republika Irska) učestvovaće u kvalifikacijama kao i sve ostale reprezentacije, ali će imati određene povlastice.
Zanimljivo je i to da će u kvalifikacijama reprezentacije biti podeljene u 12 grupa sa po četiri ili pet timova. Direktan plasman obezbediće pobednici grupa, kao i osam najboljih drugoplasiranih ekipa. Četiri preostale drugoplasirane selekcije zajedno sa najboljim timovima iz UEFA Lige nacija, uz uslov da se nisu kvalifikovale, igraće baraž.
Jedan od smerova ove priče ima i pogled u budućnost. Sport menja svoje biće. U 21. veku nije više samo rezultat, već je i priča. Zato je jako važno biti ne samo učesnik, već i domaćin nekog od velikih takmičenja. To je način da i gradovi ostave svoj trag, a sportisti na takmičenjima u njima i svoj identitet. Ono što publika i navijači sve viže žele jeste emocija i pripadnost. Sve prisutnija je i decentralizacija sporta. Dokaz je i predstojeća 2026. U igri je sve više zemalja, kontinenata i različitih sportova. Nekadašnje moćne zemlje gube monopol kad je organizacija takmičenja u pitanju, a novi centri sve više privlače pažnju.
Sociolozi sporta najavljuju 2026. kao godinu prekretnicu u svetskom sportu. Striming, društvene mreže i e-sportovi traže takođe svoje mesto u ovom svetu koji prednjači po prihodima ne samo unutar sportskih grana, već i u pratećoj industriji.
Istovremeno, sport sve više postaje raznolik, povezan i poželjan. U najavi 2026. jasno je da će kroz organizaciju velikih događaja pokazati svu svoju širinu. Da li će se i Srbija u sve uključiti na pravi način ili će nastaviti sportski put u budućnost s pogledom na prošlost, nije na nama da presuđujemo.
Godina na isteku bila je bolna i rezultatski nedopustivo loša u momentima kada je sport za sebe i svoje programe, takođe i (ne)realne ambicije, imao više novca (od države) nego ikada. Neko ga je prokockao. Ako je novac loše uložio, ne bi smeo i budućnost srpskog sporta. Koliko smo blizu rezultatske provalije, najbolje nam je pokazala 2025.
Stara je istina da su veliki samo oni koji posle pada znaju da ustanu. I za kraj, ne zaboravite da su oni koji su nekada učili od nas, misli se na košarku, vaterpolo, rukomet, sad sve više ispred nas. To što jesu nisu oni krivi, već mi. Otuda i strepnja da će i 2026. za srpske sportiste biti jednako neuspešna kao i 2025. Daj bože da grešimo.
Sport
17.11.2025. 22:55
Prvi put u istoriji: Zvezda floretom pokorila Evropu
Komentari
