Zabuna
Da li je BiH uvela sankcije Rusiji ili nije?
Da li je Bosna i Hercegovina uvela sankcije Ruskoj Federaciji? Na ovo pitanje tačan odgovor u samoj Bosni sigurno ne znaju, ili pak znaju, ali se preko toga prelazi kao preko već svršene stvari, na način kako to odgovara svakom od ključnih sastojaka u poslovično uzavrelom bosanskom loncu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući u jutarnjem programu TV Prva prošle nedelje potvrdio da je saopštenje koje su dale zemlje G7 potvrdilo da je BiH uvela sankcije Rusiji, odnosno uskladila svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije i da se pomalo preteći ton saopštenja odnosio samo na Srbiju, koja jedina, poštujući svoj integritet, ne želi da uvede sankcije Moskvi.
Srpski predstavnik u Predsedništvu Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je da nikakva odluka Predsedništva u tom smislu nije doneta, da se BiH nije priključila sankcijama protiv Rusije i da se to nikada neće desiti jer Republika Srpska čiji je on predstavnik to nikada neće dozvoliti. Ko ovde ne govori istinu? Zemlje G7 i Brisel ili Milorad Dodik. Zabuna je priznaćete velika, čak iako je Bosna u pitanju.
Dragomir Anđelković je u razgovoru za "Ekspres“ istakao da BiH nigde zvanično nije donela odluke da se Rusiji uvedu sankcije, već da se čitava stvar sada koristi za rušenje Dodika.
"Nema nikakvog osnova da je BiH legalno uvela sankcije Rusiji. Muslimanski predstavnici na svoju ruku predstavljaju da je to odluka Sarajeva, to su uzurpacije. Nigde zvanično BiH nije donela odluke da se uvode sankcije. Nego se ta čitava stvar sada koristi za rušenje Dodika, pa čak i neki krugovi iz Beograda koji rade protiv Dodika plasiraju te priče da bi oslabili njegovu poziciju da se njemu iza leđa uvode sankcije ili da on u tome saučestvuje.
To je prljava igra nekih krugova iz Beograda i nekih krugova u Republici Srpskoj nego što postoji bilo kakva realnost da se tako nešto kaže“, ističe beogradski analitičar.
Na pitanje "Ekspresa“ kako u tom slučaju treba tumačiti izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je gostujući u jutarnjem programu TV Prva istakao da je BiH uvela sankcije Rusiji, Anđelković kaže da se dešava i da predsednik pogreši.
"Videli smo i kod glasanja u Ujedinjenim nacijama kada je Srbija glasala protiv Rusije, Dodik se tada založio da BiH ne glasa protiv Rusije bez ikakvog izjašnjavanja na nivou predstavništva. Muslimanski predstavnici u UN su glasali. Dakle, tu se radilo o klasičnoj uzurpaciji bez donošenja odluke na nivou predstavništva muslimanski kadrovi na ključnim mestima realizuju neke stvari. Verovatno pozivajući se na to da će imati podršku visokog predstavnika“, smatra on.
Anđelković se dotakao i potvrde visokog predstavnika EU Borelja da je Bosna i Hercegovina uskladila svoju politiku sa odlukom o uvođenju sankcija Rusiji.
"Ali nemamo političke odluke koje govore o tome, već muslimanski predstavnici u izvršnoj vlasti samoinicijativno donose te odluke. Republika Srpska se ne slaže ni sa odlukom da joj se ukine nacionalni praznik i sama ga realizuje na svojoj teritoriji. Ali ne može ništa da izmeni na nivou zajedničkih institucija jer oni mnoge stvari uzurpiraju. Tako da nema sumnje da je Dodik mnogo korektniji u odnosu prema Moskvi nego što je to Beograd“, zaključuje sagovornik "Ekspresa“.
Za političkog analitičara Cvijetina Milivojevića nema nikakve dileme kada je reč o pitanju da li je Bosna i Hercegovina uvela sankcije Rusiji.
"To nije tačno. Ljudi pre svega moraju da razumeju da se svaka odluka takvog tipa u Bosni i Hercegovini donosi tako što je mora doneti Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Ono je vrhovni arbitar u spoljnoj politici, a ne Ministarstvo spoljnih poslova pri Savetu ministara Bosne i Hercegovine. To je važna stvar. Kao što znamo, sve takve odluke u startu podležu takozvanom pravu provere vitalnog nacionalnog interesa.
Dakle ili uopšte ne budu na dnevnom redu tako što Milorad Dodik kao član Predsedništva BiH glasa protiv takvog dnevnog reda ili ukoliko budu na dnevnom redu pa dvojica drugih članova glasaju za nešto takvo, onda po Ustavu Bosne i Hercegovine i predstavnik jednog od tih konstitutivnih naroda, u ovom slučaju srpskog, odnosno Milorad Dodik ima pravo da od Skupštine Republike Srpske zatraži da glasa o povredi vitalnog nacionalnog interesa konstitutivnog naroda koji se zove srpski.
Svaka takva odluka, da ju je bilo, bila bi dovedena faktički na nivo povrede nacionalnog interesa i nemojte imati sumnje da bi Skupština Republike Srpske poništila takvu odluku.“
Ipak, s druge strane postoje neke činjenice koje ne govore u prilog u potpunoj potvrdi navoda naših sagovornika. To naravno nipošto i apriori ne mora da znači da se radi o stvarima koje su legitimne ili pak zasnovane na zakonu.
Ministarstvo spoljnih poslova BiH i nadležna ministarka Bisera Turković dali su instrukcije Misiji BiH pri EU da potpiše ovu deklaraciju na osnovu Strategije spoljne politike u periodu od 2018. do 2023. godine. Po tom dokumentu BiH će uskladiti svoje stavove sa EU, čak i u slučaju restriktivnih mera.
"S obzirom na neupitnu perspektivu članstva BiH u EU, BiH treba aktivno da prati zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku Evropske unije. U tom smislu, potrebno je dodatno unaprijediti sistem pridruživanja vanjskopolitičkim izjavama i restriktivnim mjerama Evropske unije prema trećim zemljama i subjektima“, navodi se u deklaraciji.
Ovaj akt dogodio se početkom marta ove godine, znači u prvom paketu mera Evropske unije nakon agresije Rusije na Ukrajinu, odnosno pre gotovo tri meseca. Odluci o sankcijama se, prema navodima Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, osim BiH, pridružuju i zemlje kandidati za članstvo Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, kao i zemlje Evropske slobodne trgovinske zone (EFTA) Norveška, Island i Lihtenštajn.
Bisera Turković izjavila je da je potreba usklađivanja spoljne politike BiH sa politikom EU pitanje poštovanja prava i međunarodnih obaveza.
"Tu, jasno je, neke institucije moraju djelovati po automatizmu. Vidimo da su sankcije koje se protiv Ruske Federacije donose sveobuhvatne te se dotiču mnogih oblasti. Tamo gdje budemo imali osnov ići ćemo da odmah provodimo svoje obaveze u pogledu restriktivnih mjera, uključujući i pitanje zabrane letova“, izjavila je Turkovićeva.
Srpski predstavnik Milorad Dodik bio je svestan događaja koji su se u tom trenutku dešavali, ako je sudeći po njegovim izjavama.
Dodik je tada rekao da je neposredno pred sednicu saznao da je Emina Merdan, šefica Misije BiH pri EU, dala saglasnost za sankcije Rusiji, a da o tome nije odlučivalo Predsedništvo.
"Što se nas tiče, BiH nije uvela sankcije, niti će ih uvesti, jer to nije ni bilo na dnevnom redu“, kazao je Dodik.
Ipak, u poslednjih nekoliko dana u medijima su se pojavile informacije da je BiH ipak prilično aktivna u sprovođenju sankcija prema Moskvi. U okviru možete videti mere donete na osnovu deklaracije EU kojima se BiH de fakto priključila.
Dakle, da se vratimo na početak priče – ko govori istinu? Odgovor je – svi pomalo, odnosno svi u BiH su činili ono što najbolje znaju – da ne rade ništa tumačeći propise onako kako je u datom trenutku korisno po njihove interese. Tako srpskoj strani odgovara da kaže da neće uvesti sankcije Rusiji, a Sarajevu da kaže da će ih uvesti. I Sarajevo ih i zaista uvodi na mala vrata, puzajući. One su de fakto tu, ali se srpska strana pravi da ih ne vidi dok se to pitanje ne postavi na Predsedništvu, a to se opet možda nikada ni ne dogodi. Znači, bosanska verzija win-win situacije.