Kako je kineska naučnica otkrila SARS, a onda i koronavirus?

Kada su 30. decembra 2019. godine na Institut virologije u Vuhanu u 7 uveče stigli misteriozni uzorci uzeti od jednog pacijenta, odmah su sa Instituta okrenuli jedan broj - broj Ši Žengli, koja nosi nadimak "šišmiš žena".

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Vuhan otkrio je novi koronavirus kod dva bolnika sa atipičnom pneumonijom i želeo je da Ši istraži ovaj slučaj. Ako se nalaz potvrdi, novi patogen mogao bi da predstavlja ozbiljnu opasnost za javno zdravlje, jer je pripadao istoj porodici virusa prenošenih šišmiša kao i onaj koji je izazvao teški akutni respiratorni sindrom (SARS), bolest od koje je zaraženo oko 8.100 ljudi, a umrlo je njih 800 njih.

"Ostavi sve čime se baviš i odmah se posveti ovome, rekao mi je direktor instituta", priseća se Ši Žengli za Scientificamerican.com.

Ši je virolog poznata pod nadimkom "šišmiš žena". Ona već 16 godina sprovodi ekspedicije na kojima lovi nepoznate viruse u pećinama sa šišmišima. Ši kaže da su joj se na samu sumnju da takav virus hara Vuhanom odsekle noge.

"Nikad mi nije padalo na pamet da bi se tako nešto desilo u Vuhanu, koji je u centralnom delu Kine. Moja saznanja govorila su da su južne, suptropske regije poput Guangdunga, Guangsia i Junana u najvećem riziku od grupe koronavirusa koji "skaču" sa životinja na ljudi. Uglavnom se prenose sa šišmiša, jer su oni pravi rezervoari virusa". Ali, mogućnost da se to desi u Vuhanu je i dalje skoro pa neverovatna. "Da li je moguće da je virus došao iz naše laboratorije?", zapitala se ona.

Dok su Ši i njen tim pokušavali da što pre otkriju poreklo misteriozne upale pluća, virus se širio poput požara. Danas imamo svetsku pandemiju u kojoj su zahvaćeni svi kontinenti osim Antarktika. Sama pandemija nekog virusa nije ništa neočekivano - virolozi i epidemiolozi već godinama unazad skreću pažnju da se broj novih infektivnih bolesti stalno povećava, naročito u razvijenim zemljama sa gustom naseljenošću, gde se meša mnogo ljudi i životinja.

Pročitajte još: “Evropske države zaplenjuju maske namenjene Italiji”

Ekspedicije koje je Ši sprovodila sa svojim timom bile su ključne za obuzdavanje SARSA. Upravo ona i njen tim su otkrili da je virus prešao sa Cibetki, malih sisara, na ljude, trgovce divljim životinjama, i to u Guangdungu. SARS je bio prva velika epidemija 21. veka. A pre SARSA, svet nije znao skoro pa ništa o koronavirusima, grupi virusa koja je tako imenovana jer pod mikroskopom njihova šiljata površina oblikuje krunu. Nakon SARSA, krenula je intenzivna potraga za drugim životinjskim virusima koji bi mogli da pređu na ljude i izazovu katastrofu.

Dugo je trajala potraga Ši i njenog tima za nosiocima virusa. Lutali su po nepristupačnim terenima i izlagali se velikim opasnostima. Napokon, došli su do otkrića. Bila je to Šitu pećina (Shitou Cave) na obodima grada Kuenminga, glavnog grada pokrajine Kunan. Tamo su našli grupu šišmiševa koji u sebi nose virus nalik SARSU, koji inficira ljudska pluća. Istraživanjima na miševima utvrdili su da ovaj novi virus izaziva slične simptome kao i SARS. Zahvaljujući tome, veoma brzo nađeni su lekovi koji rade u slučajevima SARSA. Vrsta šišmiša koja je u sebi imala ovaj specifičan lanac virusa bili su potkovičari.

Kako su sve manje granice između naselja ljudi i životinja, kako je sve više upada i mešanja na te teritorije, naučnicima je bilo jasno da je pitanje trenutka kada će neki novi virus početi da hara. Ši i njen tim od SARSA intenzivno proučavaju koronaviruse. Ši je bila strašno uplašena od mogućnosti da je nešto od tog materijala završilo van laboratorije i započelo ovu epidemiju. Franatično je istraživala sve kako bi ušla u trag bilo kakvoj nepravilnosti, ali odahnula je kada se ispostavilo da uzorci patogena sa instituta ne odgovaraju uzorcima iz pećine koji su bili u njenoj laboratoriji.

Do 7. januara, sva njena istraživanja pokazala su da je novi virus povezan sa SARSOM i da dolazi od šišmiševa.

Budući da je virus stabilan i da je veliki broj testiranih pacijenata imao blage simptome, naučnici sumnjaju da je patogen bio nedeljama, ili možda i mesecima, prisutan među ljudima pre nego što su se pojavili prvi simptomi epidemije.

"Možda je bilo nekih mini epidemija, ali ništa što bi privuklo pažnju. Naravno, to je jednom moralo da eksplodira. Vuhan je bio neizbežan scenario", kažu Ši i njen tim.

Pročitajte još: Austrijski političar – Svi smo bili iznenađeni koronavirusom

Glavni osumnjičeni je pijaca u Vuhanu, gde se prodaje širok asortiman divljih životinja poput šišmiševa, krokodila, jazavaca, cibetki, pangolina (ljuskavaca). Virus je mogao da pređe direktno sa šišmiša na čoveka, ali više studija ukazuje na to da je bilo i trećeg prenosnika.

Rezultat ove pandemije je za sada i to što je od 24. februara uneta zabrana na konzumiranje i prodaju divljih životinja (jedini izuzetak su divlje životinje koje se prodaju i love u svrhu naučnih istraživanja). I država i naučnici strahuju da neće svi poštovati ovu oštru meru, jer je tradicija u Kini konzumiranje divljih životinja, pa rade na smišljanju načina da ljude spreče da ih jedu i love.

Ni potpuno ukidanje konzumiranja divljih životinja neće sasvim otkloniti rizike, ali će mnogo pomoći. Ipak, Ši se seća slučaja iz 2016. godine kada su svinjari iz Guangdonga i Kingiuana prijavili da svinje masovno povraćaju, imaju dijareju i umiru. Oko 25.000 svinja tada je uginulo, ispostavilo se od svinjskog akutnog sindroma dijareje (SADS) virusa čija je genomska sruktura 98 odsto identična koronavirusu iz šišmiševa. Dakle, mnogo je načina na koje virusi mogu da dođu do ljudi, ali u svakom slučaju važno je uraditi sve da se rizik smanji.

Ono što do sada znamo je tek vrh ledenog brega, upozoravaju naučnici. Ekspedicije lovljenja virusa intenziviraće se, jer naučnici veruju da će iz ovih pećina tek dolaziti novi, nepoznati virusi.

"Moramo da ih nađemo pre nego što oni nađu nas", zaključuje Ši.

Šta treba da znate:

Kako da sami napravite sredstvo za dezinfekciju podova; Jeftino i jednostavno

Kako da sprečite da se vi ili druga osoba zarazite?

Kako da sami napravite sredstvo za dezinfekciju ruku?

Šta znači “imati kontakt” sa zaraženim i koje su lekarske procedure?

Kako zaštititi starije ljude od koronavirusa?

VAŽNO KOLIKO I PRANJE RUKU: Kako da najefikasnije očistite svoj telefon

Kako sačuvati mentalno zdravlje u doba koronavirusa?