Sankcije Rusiji
Kanada prodaje rusku imovinu da bi tim novcem pomogla Ukrajini
Kanada želi da postane prva zemlja G7 koja će prodati rusku imovinu i novcem od toga finansiratti pomoć Ukrajini, a najavila je i nove sankcije protiv 203 osobe "saučesnika" u ruskom pokušaju aneksije Donbasa.
"Tražimo mogućnost ne samo da zaplenimo, već i da odobrimo konfiskaciju imovine sankcionisanih pojedinaca i pravnih lica i time obeštetimo ukrajinske žrtve", rekla je 27. aprila ministarka spoljnih poslova, Melani Žoli.
Premijer Džastin Trudo rekao je novinarima da Kanada traži "načine da dalje kažnjava" oduzimanjem imovine onih koji su sankcionisani.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Kanada je uvela sankcije za "više od 1.100 ljudi i pravnih lica" koja su saučesnici vlasti predsednika Vladimira Putina. Deo tih sankcija je preduzet u koordinaciji sa saveznicima.
"Mi smo prva zemlja G7 koja je ponudila nov mehanizam (prodaje sankcionisane imovine) jer verujemo da će to funkcionisati", objasnila je ministarka novinarima i dodala da nema "jasnih procena" o tome kolike sume bi mogle da budu prikupljene ovim novim mehanizmom.
Melani Žoli je ipak precizirala da je "imovina ruskih oligarha u Kanadi znatna".
Pored nove odredbe o tome uvedene u Parlamentu 26. aprila, Kanada je najavila i nove sankcije, ovog puta protiv "11 visokih zvaničnika i 192 člana narodnih veća takozvanih narodnih republika Luganska i Donjecka".
"Kanada neće skrštenih ruku gledati kako predsednik Putin i njegovi saučesnici nekažnjeno pokušavaju da prekrajaju granice Ukrajine", dodala je šefica kanadske diplomatije uz želju da "Ukrajina pobedi".
Sankcije za ta 203 dodatna lica su dodatne na nekoliko drugih ograničenja najavljenih u poslednja dva meseca. To su zamrzavanje sredstava, zabrana transakcija i nemogućnost ulaska u Kanadu.
Otava je prošle nedelje krenula stopama drugih zapadnih zemalja sankcionisavši dve ćerke predsednika Putina, kao i ženu i ćerku šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.
Poslanici donjeg doma kanadskog parlamenta usvojili su tekst u kojem se osuđuju ruska "dela genocida nad ukrajinskim narodom" i ocenili da postoje "jasni i obilni dokazi o ratnim zločinima i sistematskim i masovnim zločinima protiv čovečnosti".
"Donji dom parlamenta usvojio je tekst o delima genocida nad ukrajinskim narodom", naveo je 27. aprila, taj dom kanadskog parlamenta u objavi na Twitter-u.
Tekst, podnet na inicijativu poslanice levičarske Nove demokratske partije Heder Mekferson usvojen je jednoglasno.
U dokumentu se navodi da "postoje jasni i obilni dokazi o sistematskim i masovnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje su protiv naroda Ukrajine počinile ruske oružane snage, pod vođstvom predsednika Vladimira Putina".
Ti zločini posebno uključuju mučenje, "masovne zločine na ukrajinskim teritorijama, prisilno premeštanje ukrajinske dece na rusku teritoriju", kao i slučajeve "fizičkog i psihičkog nasilja i silovanja".
Donji dom parlamenta je usvajanjem tektsta ocenio da "Rusija čini dela genocida nad ukrajinskim narodom".
Kanadski premijer Džastin Trudo je sredinom aprila prvi put koristio termin "genocid" posle američkog američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Kremlj smatra taj termin neprihvatljivim.
Kanada želi da ponovo otvori svoju ambasadu u Ukrajini, koja je zatvorena 12. februara zbog eskalacije tenzija pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Kanadske diplomate su otputovale u Poljsku, gde su od tada.