Svet
27.11.2025. 14:15
Svet
02.12.2025. 18:40
Boško Vukčević
Aktuelno
Odnosi Kine i Japana: Kriza podvučena žutim
Odnosi Kine i Japana prolaze kroz najveću krizu u poslednjih više od decenije.
Do diplomatskog spora Tokija i Pekinga došlo je zbog izjave japanske premijerke Sanae Takaiči da bi kineski napad na Tajvan mogao da predstavlja "situaciju koja ugrožava opstanak“ i pokrenuti vojni odgovor Japana.
Zvanični Peking je ovu izjavu doživeo kao grubo kršenje međunarodnog prava i diplomatskih normi.
Koliko je Kinu potresla ova izjava japanske premijerke najbolje pokazuje i činjenica da je sve oštriji spor sa Japanom iznela pred Ujedinjene nacije.
Peking je čak optužio Tokio da preti oružanom intervencijom zbog Tajvana i poručio je da će se braniti.
"Japanska premijerka Sanae Takaiči grubo je prekršila međunarodno pravo i diplomatske norme kada je izjavila da bi kineski napad na Tajvan mogao da pokrene vojni odgovor Japana“, napisao je kineski ambasador pri UN Fu Cong u pismu koje je uputio generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu.
Dodao je da bi, ukoliko Japan pokuša oružanu intervenciju oko Tajvanskog moreuza, Kina to doživela kao "čin agresije“.
"Kina će iskoristiti svoje pravo na samoodbranu prema Povelji UN i međunarodnom pravu i odlučno će braniti svoj suverenitet i teritorijalni integritet“, istakao je Fu Cong.
Reagovalo je i kinesko Ministarstvo odbrane.
"Japan će pretrpeti ’težak poraz’ od kineske vojske ako pokuša da upotrebi silu i interveniše zbog Tajvana“, naveli su u saopštenju ovog ministarstva.
Najviši kineski diplomata u Osaki podelio je na platformi Iks novinski članak o Takačinim komentarima o Tajvanu.
Napisao je "prljavi vrat koji se sam pruži mora biti odsečen“, što je podstaklo protest ambasade Japana u Pekingu kod zamenika kineskog ministra spoljnih poslova Suna Veidonga. Taj je tvit u međuvremenu obrisan.
Portparol kineskog Ministarstva odbrane Đijang Bin rekao je da su Takaičine reči bile izuzetno neodgovorne i opasne.
"Ako japanska strana ne izvuče pouke iz istorije i usudi se da rizikuje ili čak upotrebi silu da se umeša u pitanje Tajvana, doživeće samo težak poraz od čelično voljne Narodnooslobodilačke armije i platiće visoku cenu“, napisao je Đijang u saopštenju.
Sa druge strane, japansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je za Rojters da je upoznato sa Fuovim pismom, i sa do sada najžešćom kritikom japanske premijerke Sanae Takaiči od strane jednog visokog kineskog zvaničnika u najvećoj krizi odnosa dve zemlje poslednjih godina.
Ministarstvo je naglasilo da se japanska posvećenost miru nije promenila i odbacilo je kineske tvrdnje kao potpuno neprihvatljive.
Takaiči, konzervativna nacionalistkinja, koja je u oktobru preuzela dužnost premijerke Japana i tako postala prva žena na toj poziciji u Zemlji izlazećeg sunca, napustila je dugogodišnju strategiju umerene politike i dvosmislen stav u odnosu sa Kinom, koju Japan i SAD koriste decenijama.
Naime, ona je 7. novembra u parlamentu izjavila "da bi hipotetički kineski napad na Tajvan, koji se nalazi nešto više od 100 kilometara od japanske teritorije, mogao da bude okarakterisan kao situacija koja ugrožava opstanak Japana. Taj pravni okvir dozvoljava japanskom premijeru da aktivira vojsku“.
Njene izjave pokrenule su razmenu optužbi s Kinom koja je tokom poslednjih dana prešla granice diplomatije.
Peking tvrdi da je ovaj diplomatski spor, prouzrokovan neodgovornim izjavama japanske premijerke, ozbiljno narušio bilateralne odnose dve zemlje.
Zvanični Peking istakao je da je ugrožena trgovinska saradnja, dok su koncerti japanskih muzičara u Kini naglo otkazani.
Fu je zatražio od Japana da prestane sa provokacijama i prelaženjem crvene linije, i da povuče pogrešne izjave koje, kako je rekao, direktno osporavaju ključne interese Kine.
Prema rečima jednog neimenovanog diplomate, Peking, uoči obeležavanja 80 godina od poraza Japana u Drugom svetskom ratu, sve češće podseća na ratne zločine koje je japanska vojska počinila u Kini i na kinesku ulogu u formiranju UN, koristeći istoriju kao sredstvo političkog pritiska i pokušaja da preoblikuje međunarodni poredak.
"Kina, stalna članica Saveta bezbednosti UN, više puta se pozivala na dve posleratne deklaracije koje predviđaju da Tajvan i druge teritorije pod tadašnjom japanskom okupacijom budu vraćene Kini“, podsetio je on.
Istakao je da Potsdamska i Kairska deklaracija čine osnovu pravnih tvrdnji Pekinga o suverenitetu nad Tajvanom, iako mnoge zemlje te dokumente vide pre kao političke izjave namere, a ne kao pravno obavezujuće sporazume.
"Uz to, deklaracije je potpisala vlada Republike Kine koja je 1949. pobegla na Tajvan nakon poraza u građanskom ratu protiv komunista Mao Cedunga. Tajvan je držao kinesko mesto u UN do 1971. godine, kada je ono prebačeno na vladu Narodne Republike Kine u Pekingu“, zaključio je ovaj diplomata, a preneo Rojters.
Inače, Peking Tajvan smatra svojom teritorijom i ne isključuje upotrebu sile radi preuzimanja kontrole nad ostrvom.
Vlada Tajvana odbacuje tvrdnje Pekinga i poručuje da samo narod Tajvana može da odlučuje o svojoj budućnosti.
Komentarišući novu kriznu situaciju u Indo-pacifičkom regionu, analitičar Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu za "Ekspres“ kaže da tenzije u ovom delu sveta eskaliraju u redovnim ciklusima.
"Kada se analizira situacija, obično se stvar sagledava sa pozicije ’isprovocirane’ Narodne Republike Kine, bez obzira na razloge drugih kineskih suseda. Kina se posmatra sa aspekta miroljubive inovativne nacije koja je trgovinski orijentisana. U suštini Kina ima interes da se predstavi kao miroljubiva nacija okrenuta prema razvoju, dok se svi drugi predstavljaju kao američki eksponenti i kineski protivnici“, kaže Obradović.
Dodaje da u komplikovanom Indo-pacifičkom regionu stvari nisu nimalo jednostavne.
"U prvom redu je potrebno razumeti da Kina nije baš toliko miroljubiva nacija kako se predstavlja, već da je reč o državi koju po definiciji vodi militantna organizacija Komunistička partija Kine“, objašnjava Obradović.
Ističe da je od nastanka partija koja upravlja Kinom militantna u svojoj osnovi, dok su svi drugi organi partije samo krila militantnog jezgra.
"Kroz ciklus reformi, od smrti Mao Cedunga, preko reformi velikog Deng Sjaopinga, preko Đijang Cemina i Hu Đintaoa do Si Đinpinga Kina je prošla različite faze od kulturne revolucije i perioda okrenutosti unutrašnjim stvarima i osvajanju Tibeta, preko ekonomskih reformi i otvaranja ka svetu, do konačno globalnog igrača ispred inicijative ’Pojas i put’“, naglašava Obradović.
Kaže i da su, tokom svih ovih ciklusa, ključne bile reforme i percepcija spoljašnjih pretnji.
"Uspon Narodne Republike Kine prate geopolitičke ambicije koje više ne daju prostora za održavanje statusa kvo. Kina ima sve ekonomske pretpostavke koje joj idu u prilog da povede ograničen ili odsudni konflikt sa svojim susedima. Godinama je tolerisano veštačko proširenje kineskih teritorijalnih voda kroz nalivanje betona na svaki sprud koji bi izronio u kineskom moru. Tenzije su godinama svakodnevne po pitanju okršaja i uznemiravanja filipinskih ribara, japanskih ribara i tajvanskih entiteta, takozvana Ribarska flota, dok u stvarnosti paramilitarna formacija Komunističke partije Kine redovno testira odlučnost suseda“, pojašnjava Obradović.
Svet
13.10.2025. 18:20
Obezglavljivanje Tajvana na maketi Tajpeja
Podvlači da Kina uspostavlja novu realnost u čijem centru je nezavisno ostrvo Tajvan.
"Plan je jasan ‒ do proslave 100 godina Komunističke partije Kine Tajvan mora biti vraćen u okvire vlasti partije. Pitanje Tajvana je pitanje prestiža i geostrateških razloga. Razlozi zasnovani na prestižu baziraju se na viđenju da Kinezi ne mogu živeti izvan kontrole partije, dok Tajvan predstavlja primer da je to moguće i to vrlo uspešno“, ističe Obradović.
Napominje da su geostrateški razlozi mnogo važniji sa pozicije nacionalne bezbednosti Kine.
"Tajvan predstavlja strateški važnu lokaciju prvog ostrvskog pojasa na osnovu koga je moguće u potpunosti kontrolisati kinesku trgovinu, pokrete trupa, ali i bezbednost celog regiona Pacifika. Bez tog prvog ostrvskog lanca kineska Narodnooslobodilačka armija bi imala širom otvorena vrata ka SAD“, objašnjava Obradović.
Dodaje da je za američke saveznike poput Japana to prva linija odbrane od moćnog suseda kakav je Kina.
"Prva japanska premijerka, inače konzervativka, Sanae Takaiči je iz tog razloga iznela jasnu i nedvosmislenu poziciju da je Tajvan pitanje nacionalne bezbednosti Japana i da će ova azijska carevina vojno intervenisati u slučaju vojne agresije. Za Džangnonhai, bivši carski vrt u Pekingu u blizini Zabranjenog grada koji danas služi kao centralno sedište Komunističke partije Kine i Državnog saveta Kine, ovo je crvena linija preko koje nije moguće preći“, ističe Obradović.
Kaže i da je Kina decenijama naviknuta da su pitanja tajvanskog moreuza njena unutrašnja stvar.
"Japanska premijerka nije želela da svoju izjavu povuče i dodatno je razbesnela Peking koji pokazuje sve manje tolerancije i za mnogo blaže izjave kada je reč o ’unutrašnjim pitanjima’. Napominjem veliku promenu u razgovorima sa kineskim ekspertima koji sve više ističu i vojnu opciju po pitanju Tajvana. Taj stav kao mogućnost nije više marginalna ili poslednja opcija, već je realna opcija za Peking. Sve što je Pekingu potrebno jeste uverenje da Amerikanci neće intervenisati dovoljno brzo da bi se sve završilo po ’krimskom scenariju’“, smatra Obradović.
Kaže i da ne postoji jasna procena kineskih vojnih sposobnosti za uspešno izvršenje invazije i dekapitaciju Tajpeja.
"Ali porast vojnih manevara, razvoj amfibijskih kapaciteta, simulacije opkoljavanja Tajvana vode ka nekoliko scenarija. Prvi je uspostavljanje karantina gde bi Kina preuzela kompletnu spoljnu granicu Tajvana i bez njenog odobrenja ne bi bila moguća trgovina, izlaz-ulaz i sloboda kretanja. Ovaj scenario deluje kao najrealniji jer isključuje kinetičku opciju direktnog napada“, podvlači Obradović.
Dodaje da drugi scenario predviđa vojnu blokadu Tajvana koja bi uključila napade na plovila, energetske terminale, podvodnu infrastrukturu i uništenje vojnih efektiva bez osvajanja ostrva.
"Treći scenario je potpuna vojna invazija za koju mnogi stručnjaci iz Amerike veruju da još nije sazrela jer kineska armija poseduje manjak kapaciteta i sposobnosti za ovu opciju“, naglašava Obradović.
Podvlači da je za sve ove scenarije važna informaciona priprema.
"Komunistička partija Kine deluje prema tajvanskom javnom mnjenju, ali i prema svetskoj javnosti. Ključna računica za Peking je držanje SAD, Australije i Japana. Premijerka Takaiči je već povukla ’nogu’. Kina je odmah odgovorila ekonomskim korozivnim merama naredivši preporukom svojim građanima da ne putuju turistički u Japan. Procene su da kineski turisti u Japanu troše oko milijardu dolara mesečno“, naglašava Obradović.
Dodaje i da je Japan u prva tri trgovinska partnera Kine, a da je ova burna reakcija dokaz da se Peking neće uzdržavati od ekonomskih korozivnih mera.
"Japanska zavisnost od strateških sirovina čiji lanac snabdevanja dominanto kontroliše Kina predstavlja stratešku ranjivost. Japanska automobilska industrija naročito u sektoru električnih vozila se dominanto oslanja na snabdevanje iz Kine. Upravo zbog toga Japan je pristupio projektima strateških sirovina zajedno sa SAD gde će se organizovati podvodni rudnici“, kaže Obradović.
Ističe da kineska spremnost da ograniči isporuke strateških sirovina poput litijuma mogu paralisati tehnološki razvoj Evrope koja bira reči kada je u pitanju Kina.
"Ta evropska uzdržanost veoma ljuti američkog predsednika Trampa. Nažalost, Evropa nema dovoljno strateških sirovina i ona sklapa međunarodna partnerstva sa državama koje ih imaju, prvi put statuse strateških projekata dodeljuje državama koje nisu u Evropskoj uniji poput Kanade, Norveške, Velike Britanije i Srbije. Sve vojne računice kada je u pitanju Kina padaju u vodu ukoliko nije moguća diverzifikacija lanaca snabdevanja povezanih sa Kinom. Zbog svega toga prisustvujemo hladnoratovskim igrama gde Japan preti da će u zaleđu Tajvana rasporediti rakete zemlja-vazduh srednjeg dometa, strateški krugovi u Tokiju razmatraju razmeštanje američkog nuklearnog oružja što će de facto uticati na to da se nuklearizuje Južna Koreja. Kina će se kretati u pravcu eskalacije i sledi nam spirala uspinjanja na toj lestvici“, objašnjava Obradović.
Zaključuje da je ključno držanje SAD na čelu sa Trampom.
"Ili će pokazati da stoje čvrsto uz svoje saveznike, ili će Trampova dvosmislenost uveriti Peking da je bolje intervenisati za vreme njegovog mandata jer posle može doći neko ko neće biti popustljiv prema revizionističkim velikim silama“, smatra Obradović.
Svet
03.09.2025. 17:10
PET RATOVA od kojih strahuje svet
Svet
05.09.2025. 18:05
SI - PUTIN - KIM: Politička pozorišna predstava u Pekingu
Komentari
