U fokusu
07.01.2024. 14:38
Svet
14.01.2024. 06:20
Marko R. Petrović
Predsednik Rusije
Putin se ne odriče plaćenika
Smrt Jevgenija Prigožina avgusta prošle godine označila je, praktično, kraj i njegove privatne vojne kompanije "Vagner", ali ne i da će se zvanična Moskva odreći usluga plaćeničkih jedinica – ni u Ukrajini, ni u Africi, ni na Bliskom istoku. Promenilo se, međutim, to što je u Kremlju očigledno procenjeno da se više ne sme dozvoliti da jedna plaćenička formacija toliko ojača, da čak dođe u poziciju da organizuje i puč, kao što je to „Vagner“ uradio juna 2023. godine.
Umesto toga, Moskva je odlučila da podeli "plaćenički kolač", odnosno da ubuduće koristi usluge više kompanija koje, kao što je to radio i "Vagner", unajmljuju plaćenike. Razlika je, međutim, i u tome što ovog puta te kompanije nisu toliko samostalne u nastupu, tačnije pod vrlo su striktnom kontrolom Ministarstva odbrane, odnosno Vojne obaveštajne službe – GRU.
Nove kompanije preuzele su resurse i poslove doskorašnjeg monopoliste – PMC "Vagner" – što je put ka ponovnom preuzimanju kontrole nad kapitalom i prihodima kompanije kojom je do pogibije u avionskoj nesreći rukovodio Prigožin.
Ključni ljudi "novih igrača" su, naravno, bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i oligarsima povezanim sa Kremljom.
Posle pobune "Vagnera" u junu, nadzor nad njihovim poslovima u Africi preuzeli su general Andrej Averjanov, zamenik načelnika GRU-a, i general Junus-Bek Jevkurov. Pripadnici "Vagnera" su u pojedinim afričkim zemljama prisutni već duže od decenije, gde pružaju podršku tamošnjim nestabilnim vladama, a sve zarad interesa koje Moskva ima u tim područjima.
Ima tu i određene simbolike što su baš Jevkurov i Averjanov među onima koji „nasleđuju“ Prigožinove poslove. Upravo je general Jevkurov bio, na neki način, izložen poniženju da u Rostovu na Donu juna 2023. godine pregovara sa besnim Prigožinom, koji je u tom trenutku "tražio glave" ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova. Nema sumnje da mu je Jevkurov to zapamtio te da je jedva čekao trenutak osvete.
S druge strane, navodno je baš general Averjanov bio ključna osoba u obaranju Prigožinovljevog aviona 30. avgusta prošle godine dok je iz Moskve leteo za Sankt Peterburg.
U proteklih nekoliko meseci, počev od avgusta prošle godine, Junus-Bek Jevkurov posetio je Libiju, Siriju, Burkinu Faso, Mali, Alžir, Sudan, Niger i Centralnoafričku Republiku kako bi razgovarao o daljoj saradnji sa tamošnjim vlastima.
Njegova prva stanica bila je Libija, gde se sastao sa generalom Kalifom Haftarom, komandantom frakcije koja kontroliše istočni deo zemlje. "Vagner" je godinama pomagao Haftaru, a zauzvrat je Moskva koristila teritoriju pod njegovom kontrolom kao "hab" odakle je dalje raspoređivala trupe i naoružanje po kontinentu.
U delegaciji sa Jevkurovom bio je, naravno, i Averjanov koji je, trenutno, glavni čovek za nadgledanje operacija u Africi. Za Averjanova se, inače, veruje da vodi posebnu jedinicu unutar GRU-a koja je bila zadužena za likvidacije neprijatelja Kremlja širom sveta. Njihova sledeća stanica bila je Burkina Faso, gde su se sastali sa kapetanom Ibrahimom Traoreom, privremenim predsednikom ove države, koji je na vlast došao nakon puča septembra 2022. godine.
Pored Jevkurova i Averjanova na afričkoj turneji našao se i Konstantin Mirzajants, lider PMC "Redut", jedne od dve kompanije koja je nasledila "Vagnerove" poslove u Africi i koja je znatno profitirala na likvidaciji "Vagner" grupe. Sam Mirzajants je nekadašnji padobranac koji je pre 30 godina bio i pod istragom zbog moguće umešanosti u ubistvo novinara Dmitrija Holodova koji je istraživao korupciju unutar ruske vojske.
Svet
10.11.2023. 11:38
Putin na frontu (FOTO)
Ova kompanija specijalizovana je za posebne operacije i obezbeđenje osoblja i infrastrukture. Pripadnici „Reduta“ učestvovali su i u operacijama u Abhaziji, Iraku, Somaliji, Siriji, Libanu, Indoneziji i Ukrajini. Na Bliskom istoku "Redut" je bio odgovoran za bezbednost postrojenja "Gasproma" i "Strojtransgaza". Glavni akcionari "Reduta" su Genadij Timčenko i Oleg Deripaska, oligarsi bliski Putinu.
Sledeća stanica bila je Centralnoafrička Republika i njen predsednik Faustin Tuadera, kojeg su direktno štitili predstavnici "Vagnera" i koji je posle Prigožinove smrti sam tražio nastavak saradnje.
Uz "Redut", druga privatna kompanija koja je nasledila poslove "Vagnera" u Africi je PMC "Konvoj", koji je formiran pre nešto više od godinu dana. Glavni akcionari "Konvoja" su Arkadij Rotenberg i Dmitrij Rogozin, još dvojica oligarha iz Putinovog "unutrašnjeg kruga", kao i "Promresurs", kompanija koja se bavi trgovinom ugljem na veliko.
Arkadij Rotenberg i njegov brat Boris su, inače, Putinovi drugari još iz detinjstva.
Odnedavno glavni komandant „Konvoja“ je Konstantin Pikalov, koji je ranije bio zadužen za operacije "Vagner" grupe u Centralnoafričkoj Republici.
Poslednja stanica na prošlogodišnjoj avgustovsko-septembarskoj turneji bio je Mali, gde se delegacija srela sa tamošnjom vladajućom vojnom huntom. Mali je možda bio i najveći izazov za grupu "Vagner". Uprkos pokušajima da prošire teritorije pod kontrolom vlasti, bezbednosna situacija se pogoršavala nakon povlačenja mirovnih snaga Ujedinjenih nacija.
Svi ovi sastanci dokumentovani su i video-snimcima, što ukazuje na to da Putin čak ni ne pokušava da „zametne trag“ kada su pitanju njegove namere u Africi, dok istovremeno svojim partnerima, koji uglavnom predvode nedemokratske režime na „Crnom kontinentu“, jasno stavlja do znanja da će učiniti sve da se njihova saradnja nastavi i da bude stabilna.
Zameniti snage „Vagnera“ u Africi za Rusiju je težak zadatak u kojem su ulozi veoma visoki. Najveća korist od prisustva ruskih privatnih vojnih kompanija u Africi predstavlja prihod koji dolazi od eksploatisanja resursa kao što su zlato, dijamanti i retki elementi. Rusi su, prema nekim navodima, razvili šemu koja im omogućava da „operu“ zlato na međunarodnom tržištu zlata i sakriju njegovo poreklo. Vrednost zlata koje je iz Afrike izvukla, oprala i prodala Rusija mogla bi da premaši 100 miliona dolara mesečno.
Glavni zadatak Prigožinovih naslednika je, naime, da formiraju novu mrežu privrednih entiteta čije je finansijsko poslovanje nemoguće pratiti, što znači da im je nemoguće uvesti sankcije.
Svet
17.12.2023. 12:45
"Ulazak Finske u NATO će stvoriti probleme kojih ranije nije bilo"
Primer za to su, pored ostalog, upravo kompanije braće Rotenberg čijim se poslovanjem bavila grupa od oko 60 novinara "IStories" i OCCRP-a. Oni su otkrili jasne detalje o tome kako su se ljudi iz uskog Putinovog kruga potrudili da sakriju imovinu usred talasa međunarodnih sankcija uvedenih Rusiji.
Oni su u izveštaju objavljenom 20. juna prošle godine naveli da su nalaze zasnovali na više od 50.000 "procurelih" mejlova i dokumenata poslatih između 2013. i 2020. godine, koji pokazuju kako braća Rotenberg širom sveta „pomeraju kompanije kao šahovske figure“, zatvaraju i otvaraju bankovne račune, menjaju vlasničke strukture firmi kao odgovor na sve sankcije koje se uvode.
„Rotenbergovi dosijei pokazuju da uprkos sankcijama ne samo da su članovi Putinove porodice i njegovi prijatelji mogli da zadrže luksuznu imovinu u inostranstvu, već da su mogli da nastave da ulažu u inostranstvu“, rekao je tada glavni urednik „IStories“ Roman Anin.
Poslednja kompanija koja učestvuje u prihodu koji je ranije generisala "Vagner" grupa jeste PMC „Patriot“, formirana 2018. godine, a iza koje stoji lično ministar odbrane Sergej Šojgu. Ova kompanija specijalizovana je za obezbeđenje infrastrukture i lica. Do sada je prisustvo pripadnika „Konvoja“ identifikovano u Siriji, Jemenu, Burundiju, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu i Gabonu.
Kremlj se, dakle, odlučio za varijantu da izbegne situaciju u kojoj bi jedna kompanija, odnosno njegov glavni komandant, mogao da koncentriše dovoljno moći da ugrozi elite zemlje. Zbog toga rusko Ministarstvo odbrane i Vojna obaveštajna služba GRU nastavljaju sa naporima da Afriku „podele“ između vojske (Šojgu) i najbogatijih oligarha (Timčenko, Rotenberg, Deripaska, Rogozin).
Svet
14.12.2023. 19:25
Kad Putin sretne... Putina?! (VIDEO)
Sve što radi Moskva, naravno, ne prolazi nezapaženo na Zapadu. Za sada, međutim, još nema i konkretne akcije koja bi sprečila dalje jačanje uticaja Rusije u Africi. Pitanje je, naravno, šta će se dogoditi ukoliko u skorije vreme NATO, SAD ili Evropska unija ne učine nešto kako bi pokušali da obuzdaju aktivnosti Rusa. Jer tu postoji još jedan faktor – Kina.
Peking, naime, takođe, sistematski jača poziciju i gradi svoj potencijal na afričkom kontinentu. A ako Zapad ne „zauzda“ Kremlj u Africi, to će, možda u jednom trenutku da učini Peking, preuzimajući kontrolu nad onim što sada kontroliše Rusija. Pitanje je – šta će tek onda Zapad da radi.
Komentari
