Svet
07.07.2025. 14:05
Svet
08.07.2025. 21:55
Boško Vukčević
U fokusu
Da li je na pomolu nova faza nuklearne krize?
Iran nastavlja da provocira, a velike su šanse da svojim inaćenjem naruši ionako krhki mir na Bliskom istoku.
Samo nekoliko dana nakon prekida vatre u ratu u kojem su Izrael i SAD napali nuklearna postrojenja u ovoj islamskoj republici, Iran je odlučio da prekine svaku saradnju sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju (IAEA).
Nekoliko dana pre ove odluke iranski mediji su šefa IAEA-e Rafaela Grosija optužili da je špijun Mosada, a zvanični Teheran odbio je njegov zahtev da poseti nuklearna postrojenja bombardovana tokom sukoba sa SAD i Izraelom koji je trajao 12 dana.
Predsednik Irana Masud Pezeškijan osudio je Grosijevo "destruktivno“ ponašanje, dok su, sa druge strane Francuska, Nemačka i Velika Britanija oštro reagovale na navodne "pretnje“ upućene šefu IAEA-e.
Iz Irana je saopšteno da Grosijev zahtev da poseti bombardovana mesta ukazuje na "zlu nameru“, a zvanični Teheran odbacio je optužbe evropskih zemalja da su Grosiju ili inspektorima IAEA-e upućene bilo kakve pretnje.
Takođe, Teheran je oštro kritikovao agenciju zbog rezolucije usvojene 12. juna u kojoj se Iran optužuje za nepoštovanje svojih nuklearnih obaveza.
Iranski zvaničnici rekli su da je rezolucija bila među "izgovorima“ za izraelske i američke napade.
Od bombardovanja iranskih nuklearnih kompleksa Fordo, Natanc i Isfahan, njihovo stanje, ali i celokupni iranski nuklerani program predmet su spekulacija.
Da stvar bude još komplikovanija, a misterija veća, pobrinuo se iranski predsednik Masud Pezeškijan koji je 2. jula potpisao zakon prema kojem Teheran prekida saradnju sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju.
Na taj način suštinski je onemogućena dalja kontrola kontroverznog iranskog nuklearnog programa koji je i bio povod za 12 dana duge napade Amerike i Izraela na ovu zemlju.
Pezeškijan je ovu odluku doneo tačno nedelju dana pošto je parlament u Teheranu, posle dugih tirada o pristrasnosti šefa ove organizacije Rafaela Grosija, izglasao zakon o prekidu saradnje sa IAEA-om.
"Zbog povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta od strane cionističkog režima i SAD, u pogledu naših nuklearnih postrojenja namenjenih civilnim svrhama, a na osnovu člana 60. Bečke konvencije, vlada je dužna da odmah obustavi svaku saradnju sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju“, navodi se u dokumentu koji je potpisao iranski predsednik.
Inače, sukob Irana i IAEA-e dostigao je vrhunac krajem maja kada je ova međunarodna agencija objavila izveštaj prema kojem su vlasti u Teheranu, doduše pre 20 godina, izvele nekoliko proba "hladne fuzije“, odnosno detonacije nuklearne bombe bez obogaćenog uranijuma.
Ovakav izveštaj bio je okidač izraelskog bombardovanja, tokom kojeg su 12 dana gađali niz postrojenja i objekata povezivanih sa iranskim nuklearnim programom.
U posebno pripremanim atentatima stradalo je čak 13 vodećih ljudi iranskog atomskog programa.
Prema podacima iranskih vlasti u izraelskim napadima ubijeno je više od 900 ljudi.
Sa druge strane, u iranskim napadima odmazde u Izraelu je, kako su navele tamošnje vlasti, stradalo 28 ljudi.
Inače, odgovarajući na iransku odluku o prekidu saradnje sa IAEA-om, Izrael je odmah zatražio pooštravanje sankcija Iranu, optužujući Teheran za potpuno oglušivanje o obaveze preuzete kroz međunarodne mehanizme.
"Iran je upravo izdao skandalozno saopštenje o prekidu saradnje sa IAEA-om... Ovo je apsolutno u suprotnosti sa međunarodnim obavezama“, napisao je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar na mreži Iks.
Ponovno uvođenje sankcija deo je mehanizma koji je uspostavljen sporazumom o nuklearnom programu koji je, na jedvite jade i uz silnu pomoć Rusije, Kine i EU, 2015. godine isposlovala administracija tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame.
Taj sporazum, koji je u izvesnoj meri garantovao nuklearnu bezbednost na Bliskom istoku, Donald Tramp je iscepao početkom svog prvog mandata 2016. godine, od kada se pitanje iranskog programa sa diplomatskog prenelo na politički teren i na koncu rezultiralo otvorenim ratom u kojem je stradalo oko 1000 Iranaca i nepoznat broj Izraelaca.
Posle sahrana 13 naučnika i stotina bombi koje su pogodile istraživačke komplekse, stanje u kojem se nalazi iranski nuklearni program ostalo je prilična nepoznanica.
Svet
30.06.2025. 18:50
IZRAEL I IRAN - ko je pobedio, ko govori istinu... Sva pitanja o jednom miru
Sjedinjene Države i Izrael tvrde da je taj program, bombama, "vraćen“ nekoliko godina unazad, ali je u nekoliko američkih obaveštajnih izveštaja šteta procenjena mnogo konzervativnije.
U spornom izveštaju američkih obaveštajaca navodi se da je šteta na objektima povezanim sa nuklearnim programom gotovo neznatna, te da su iranska nastojanja da načini atomsku bombu, ukoliko uopšte postoje, usporena tek za nekoliko sedmica.
Iranski nuklearni program predmet je kontroverzi još od samog početka nove američke avanture na Bliskom istoku, pošto je šefica svih špijuna SAD Tulsi Gabard početkom godine pred Senatom rekla da nema dokaza da Teheran pokušava da napravi atomsku bombu.
Kada je, u jeku izraelskih napada, ta izjava nanovo aktuelizovana, Gabardova je odmah reterirala, pritisnuta Trampovom konstatacijom da "ne zna o čemu govori“.
Ono što najviše brine i što unosi dodatni nemir i otvara vrata za nove spekulacije je izveštaj "Fajnenšel tajmsa“, koji u tekstu objavljenom po završetku dvanaestodnevnog rata Irana sa SAD i Izraelom, prenoseći tvrdnje neimenovanih evropskih zvaničnika, ističe da su zalihe obogaćenog uranijuma u Iranu mahom ostale netaknute.
Navodi se i da se 408 kilograma obogaćenog uranijuma nikada nije ni nalazilo u centru Fordo, kompleksu ukopanom stotinak metara unutar granitne planine, čije su ulaze Amerikanci zatrpali bombama GBU-57.
Inspektori Međunarodne agencije za nuklearnu energiju tvrde da su nedelju dana pre početka videli taj materijal, dok šef te organizacije Rafael Grosi smatra da je "skriven negde oko Isfahana“.
"Iran nikada nije skrivao da su sakrili taj materijal“, rekao je Grosi za Si-En-En.
Suštinski, radi se o obogaćenom uranijumu pohranjenom u posebne sanduke, koji bez problema mogu da se utovare u desetak kamiona.
Na satelitskim snimcima nuklearnog centra Fordo, koje je kompanija "Maksar tehnolodžis“ objavila nekoliko dana pred početak rata, vidi se 16 kamiona parkiranih tik uz ulaze u ovaj objekat. Nije jasno, ipak, da li je tom prilikom bilo šta izneto iz podzemnih bunkera.
Komentarišući najnovija dešavanja na Bliskom istoku izvršni direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić za "Ekspres“ kaže da se tokom kratkotrajnog sukoba između Irana sa jedne i Izraela i Sjedinjenih Američkih Država sa druge strane, mogao uočiti određeni obrazac u ponašanju kako zvaničnog Teherana, tako i Vašingtona i Tel Aviva.
"Za razliku od američkog predsednika Trampa i iranskog ajatolaha Alija Hamneija koji su, svako iz svojih razloga, fokus stavili na borbu za sopstveni narativ i interpretaciju sukoba, Benjamin Netanjahu bio je mnogo više zainteresovan za stvarne rezultate kampanje IDF za koje, bez odlučnijeg angažmana Amerikanaca, ipak nije imao dovoljno snage“, ističe Matić.
Dodaje da je već od prvog dana sukoba postalo jasno da je Izrael tehnološki nadmoćan u odnosu na Iran, ali tek toliko da vazdušno pokrije zapadnu polovinu Irana i da tek delimično ograniči iranske mogućnosti za uzvratne udare po izraelskoj teritoriji.
"Nakon veoma uspešnog iznenadnog udara tokom kojeg je likvidiran celokupni iranski vojni vrh, izraelske vazdušne snage nanosile su određene udare po metama u Teheranu i oko Teherana, ali ispostaviće se da ti udari nisu bili ni blizu dovoljni da unište iranske vojne sposobnosti, niti njihove podzemne nuklearne instalacije. S druge strane, Iran je, zahvaljujući velikoj teritoriji i udaljenosti od Izraela, pokazao da može da preživi izraelsku vazdušnu kampanju, ali uz znatne gubitke u samoj prestonici i zapadnim delovima zemlje“, objašnjava Matić.
Naglašava da se tada u igru umešao i treći akter sa ograničenom akcijom tokom koje su izvedeni udari na tri nuklearne lokacije u Iranu, koji su najverovatnije oštetili podzemne instalacije Teherana, ali sve je više pokazatelja da nisu uspeli da unište, niti znatnije ugroze čitav nuklearni program.
"U takvim okolnostima svi su proglasili sopstvenu pobedu, iako je jasno da stvarnog pobednika u tom ratu nije bilo. Niti je iranski nuklearni program uništen, niti je Iran bio ravnopravan takmac Izraelu (što se vidi kako po gubicima, tako i po nanetoj šteti na obe strane), niti je Tramp jednim potezom uspeo da preseče bliskoistočni Gordijev čvor“, kaže Matić.
Podvlači da je takav odnos snaga i geostrateški balans postavio okvir za buduće poteze sva tri ključna aktera u najozbiljnijem konfliktu u ovom delu sveta još od američke invazije na Irak 2003. godine.
"U takvom okviru, jasno je da će Izrael nastojati da Iran drži u poziciji nekadašnje Asadove Sirije, koju su izraelske snage bombardovale po sopstvenom nahođenju i procenama važnosti uočenih ciljeva. S druge strane, Iran će nastojati da prikrije stvarne razmere oštećenja unutar svojih nuklearnih postrojenja, kako bi ih tiho, daleko od očiju i kontrole Međunarodne agencije za atomsku energiju, obnovio i ponovo osposobio za rad“, smatra Matić.
Vesti
27.06.2025. 10:24
"Niko ne može da predvidi ponašanje najbitnijeg igrača ‒ TRAMPA"
Kaže i da uprkos svim negiranjima, krajnji cilj Irana jeste da se dokopa nuklearnog oružja koje bi mu, prema uverenju u Teheranu, obezbedilo zaštitu od budućih intervencija SAD, a verovatno i od samog Izraela.
"Zbog toga ne bi trebalo da nas iznenaditi ni ako Iran javno bude uvećavao stvarne razmere uništenja svojih instalacija kako bi što duže izbegavao pritiske SAD za njihovu kontrolu. Iako ta igra ne može da traje u nedogled, u Teheranu se nadaju da će uspeti da kupe dovoljno vremena kako bi dovršili proces stvaranja sopstvene atomske bombe“, naglašava Matić.
Dodaje da će, s druge strane, SAD učiniti sve što je u njegovoj moći da spreči takav scenario, iako u ovom trenutku ima problem sa potencijalnim metama koje bi mogle biti cilj eventualne odmazde ukoliko izostane saradnja Teherana.
"Ključna nuklearna postrojenja već su pogođena, napad na zalihe obogaćenog uranijuma predstavljao bi veliki rizik od izazivanja nuklearne ekološke katastrofe, dok kopnena vojna intervencija uopšte i nije opcija koju bilo ko u Vašingtonu razmatra kao realnu mogućnost“, kaže Matić.
Objašnjava i da je u takvoj zamršenoj jednačini ključno pitanje da li će Iran uspeti da se domogne nuklearnog oružja, sa svim posledicama koje bi takav ishod nosio. "Ti rizici nisu povezani toliko sa realnom mogućnošću ili opasnošću da bi Iran neodgovorno to oružje upotrebio u nekom budućem sukobu protiv nuklearno naoružanog Izraela, već više zbog opasnosti da bi iranska atomska bomba mogla izazvati trku u nuklearnom naoružanju čitavog regiona koji karakteriše izrazita nestabilnost i veliki potencijal za izbijanje konflikata“, pojašnjava Matić i dodaje.
"Tako bi, recimo, u slučaju da se Iran dokopa nuklearnog oružja, odmah za njim istim putem krenuli Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji imaju tehnološke i finansijske mogućnosti da taj cilj dostignu u relativno kratkom roku. U takvim okolnostima svoje nuklearne ambicije najverovatnije bi dobila i Turska, ali i Egipat, što bi region učinilo visokorizičnim po bezbednost čitavog sveta“, ističe Matić.
Podvlači i da upravo zbog jednog takvog mogućeg scenarija, koji je potpuno neprihvatljiv za SAD i Izrael, i zbog jasnih nemogućnosti da u potpunosti unište nuklearni program Irana, a još teže takve njegove nuklearne ambicije, čini se da je za antiiransku koaliciju sve privlačnija mogućnost rušenja režima u Teheranu.
"Iako je izrazio određenu skepsu po tom pitanju, zbog moguće nestabilnosti i haosa kakav smo gledali u Iraku, Libiji i Siriji, Tramp zasigurno nije sasvim odustao od ove opcije koja bi za Ameriku i Izrael bila najbezbolnija u trenutnoj situaciji“, kaže Matić.
Ističe da s obzirom na to da unutar Irana postoji snažna antiteokratska opozicija i svetovna tradicija iz perioda vladavine šaha Reze Pahlavija, opasnost od haosa u slučaju kolapsa režima nije toliko velika kao što je to bio slučaj sa Irakom i Sirijom, koji su bili svetovne diktature sa izraženom islamističkom opozicijom.
"U Iranu je situacija potpuno suprotna: režim je islamistički, a opozicija uglavnom svetovna i, u nešto manjoj meri, ekstremno islamistička“, dodaje Matić.
Naglašava da bi bitnu ulogu u destabilizaciji režima u Teheranu iznutra mogli da igraju Kurdi i Azeri, koji predstavljaju značajne etničke manjine unutar Irana, što bi, na različite načine, moglo da uključi i druge aktere iz regiona, poput Turske i Azerbejdžana.
"To dodatno usložnjava realizaciju scenarija promene režima, što bi ipak moglo da navede sve aktere na postizanje diplomatskog dogovora, kojim bi Iranu, u zamenu za odustajanje od nuklearnog programa, bila ponuđena odgovarajuća kompenzacija“, podvlači Matić.
"Da li se, međutim, u regionu poznatih trgovaca, ali i regionu opterećenom sukobima i borbom za opstanak pitanje bezbednosti može svesti na cenu, ostaje da se vidi u mesecima i godinama koje su pred nama“, zaključio je on.
Svet
20.03.2025. 19:40
IRANSKI NUKLEARNI RULET: "Imamo mirnodopski program"
Komentari
