Svet
25.05.2023. 18:40
Svet
08.07.2023. 15:00
Dragan Bisenić
Hoće li ga upotrebiti?
Rusija i nuklearno oružje: Veliki prasak ili veliki blef
Posle tačno 500 dana rata Rusija se našla u vrtlogu rasprave o upotrebi atomskog oružja u njemu. Istaknuti ruski politikolog, akademski rukovodilac Fakulteta za svetsku ekonomiju i svetsku politiku Visoke škole ekonomije Sergej Karaganov pozvao je otvoreno na rusku preventivnu upotrebu nuklearnog oružja protiv evropskih zemalja.
Prema Karaganovu, koji je stavove izneo u časopisu "Profil“, a tekst je preštampao i ugledniji sajt "Rusija u globalnoj politici“, članak je nosio naslov "Teška, ali neophodna odluka. Upotreba nuklearnog oružja može spasti čovečanstvo od globalne katastrofe.“
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički. U tome je članak Karaganova za sada neprevaziđen.
Za sve koji su ga analizirali postavilo se pitanje ‒ da li on ima i dalje preventivnu ulogu ili je Rusija sve bliža upotrebi nuklearnog oružja? U svakom slučaju, ovo je prva ovakva javna debata na najvišem nivou koja se vodi u ruskom društvu, uz učešće vodećih političara i najistaknutijih ruskih stručnjaka. Tokom ’90-ih Karaganov je bio liberal koji je podržavao integraciju Rusije u Evropu i bio je savetnik predsednicima Jeljcinu i Putinu.
Karaganov polazi od toga da čak ni pobeda u ratu sa Ukrajinom – pa čak i hipotetičko zauzimanje cele ukrajinske teritorije – neće pomoći da se okonča "sukob sa Zapadom“. Rusija će, prema Karaganovu, biti "zaglavljena“ u Ukrajini na dugi niz godina, skrenuta sa "hitno neophodnog pomeranja svog duhovnog, ekonomskog, vojno-političkog centra na istok Evroazije“.
A Zapadu, smatra Karaganov, samo to treba. Čak i ako se potpuno oslobodi Donjeck, Lugansk, Zaporoška i Hersonska oblast, biće to minimalna pobeda. Nešto veći uspeh bio bi da se cela istočna i južna Ukrajina oslobode u roku od godinu-dve. Ali to bi i dalje ostavilo deo zemlje sa još ogorčenijim ultranacionalističkim stanovništvom punim oružja – krvarećom ranom koja preti neizbežnim komplikacijama, kao što je još jedan rat.
Situacija bi mogla da bude gora "ako po cenu monstruoznih žrtava oslobode celu Ukrajinu i Rusija ostane sa ruševinama i stanovništvom koje je uglavnom mrzi“. Trebalo bi više od decenije da se "prevaspitaju“.
Svet
11.06.2023. 15:25
Atomska osovina Rusija – Iran
Bilo koja od ovih opcija, posebno poslednja, odvratiće Rusiju od preko potrebnog pomeranja njenog duhovnog, ekonomskog, vojnog i političkog centra na istok Evroazije. U međuvremenu, neprijateljstvo sa Zapada će se nastaviti, uz "sporogoreći gerilski građanski rat“.
Karaganov je dao alternativu upotrebi nuklearnog oružja, a to je ishod koji bi garantovao "pacifikovanu“ Ukrajinu koja bi dala odrešene ruke Rusiji za zaokret prema Aziji.
"Atraktivnija opcija je oslobađanje i ponovno ujedinjenje istoka i juga i nametanje kapitulacije ostacima Ukrajine uz potpunu demilitarizaciju, stvaranje tampon, prijateljske države. Ali takav ishod bi bio moguć samo ako smo u stanju da slomimo volju Zapada da podrži kijevsku huntu i iskoristimo je protiv nas, primoravajući blok predvođen SAD na strateško povlačenje“, navodi ruski stručnjak.
Karaganov tvrdi da Rusiji nije potrebna konačna pobeda nad Ukrajinom, već nad samim Zapadom. On predlaže, stoga, da se "povrati ubedljivost nuklearnog odvraćanja spuštanjem neprihvatljivo visokog praga za upotrebu nuklearnog oružja“. Prvi koraci su, po njegovom mišljenju, već napravljeni – on navodi postavljanje ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja u Belorusiji – ali treba ići dalje i zapravo "postaviti ultimatum Zapadu“. A u slučaju njegovog neispunjenja – "pogoditi grupu meta u nizu zemalja da dozovu pameti one koji su izgubili razum“. Iz teksta je jasno da je reč o ciljevima u centralnoj i istočnoj Evropi. Posle toga, smatra Karaganov, SAD i NATO će se predati jer Amerika neće želeti da rizikuje Vašington "zarad nekog Poznanja“. Kina i druge zemlje nezapadnog sveta će na kraju zahvaliti Rusiji što se oslobodila zapadne "hegemonije“.
Bez upotrebe atomskog oružja, budućnost će biti samo gora. "Primirja su moguća, ali pomirenje nije. Bes i očaj će nastaviti da rastu u talasima. Ovaj pravac jasan je znak skretanja ka izbijanju Trećeg svetskog rata. To skretanje je već počelo i moglo bi da bukne kao veliki požar, bilo slučajno, bilo zbog sve veće nesposobnosti i neodgovornosti vladajućih krugova Zapada“, sagledava Karaganov.
Svet
24.06.2023. 19:02
Ruski nuklearni arsenal bi mogao da padne u ruke Vagner grupe?
Situaciju otežava "strateški parazitizam“ – za 75 godina relativnog mira ljudi su zaboravili strahote rata, prestali da se plaše čak i nuklearnog oružja. Svuda, a posebno na Zapadu, oslabio je instinkt za samoodržanje.
Karaganov onda uvodi duhovne faktore, pa pojavu nuklearnog oružja pripisuje "intervenciji Svemogućeg“, koji je, "zaprepašćen time što je čovečanstvo pokrenulo dva svetska rata u jednoj generaciji, koja su koštala desetine miliona života, dao oružje Armagedona da pokaže onima koji su izgubili da je strah od pakla zaista realan“. Na tom strahu počivao je relativni mir u poslednja tri četvrt veka.
"Strah od atomske eskalacije mora biti vraćen. U suprotnom, čovečanstvo je osuđeno na propast“, poziva Karaganov.
Na ovoj lestvici ima dosta stepenica, negde oko dve desetine. Rusija može da nastavi da se bori "još godinu ili dve, ili čak tri, žrtvujući hiljade i hiljade najboljih ljudi i meljući stotine hiljada drugih koji su toliko nesrećni da upadnu u tragičnu istorijsku zamku onoga što se sada zove Ukrajina“. Ništa od toga nije dobar ishod ukoliko se ne savladaju namere Zapada da ponovo Ukrajinu koristi za iznurivanje Rusije.
"Neprijatelj mora da zna da smo spremni da izvršimo preventivni uzvratni udar kao odgovor na njegovu sadašnju i prošlu agresiju kako bismo sprečili klizanje u globalni termonuklearni rat“, napisao je Karaganov.
Svet
02.06.2023. 15:12
Kontrola nuklearnog naoružanja: Bela kuća i Rusija zajedno?
Rusija i njeno rukovodstvo su pred teškim izborom jer postaje sve jasnije da se sukob sa Zapadom neće završiti čak ni ako u Ukrajini ostvari konačnu pobedu.
"Velike države bez velike ideje prestaju da budu takve ili jednostavno nestaju u praznini. Istorija je prepuna grobova sila koje su izgubile svoj put. Ovu ideju treba stvarati odozgo i ne oslanjati se, kao što to rade budale ili lenji ljudi, na ono što dolazi odozdo. Ona mora odgovarati najdubljim vrednostima i težnjama naroda i, pre svega, sve nas mora povesti napred. Ali odgovornost je elite i rukovodstva zemlje da to formulišu. Kašnjenje u iznošenju takve vizije je neprihvatljivo dugo.
Ali da bi se budućnost ostvarila, otpor sila prošlosti – odnosno Zapada – mora biti savladan. Ako se to ne postigne, skoro sigurno će doći do svetskog rata u punom obimu. Koji će verovatno biti poslednji te vrste“, predviđa Karaganov.
Američka odmazda zbog udara Rusije po Evropi neće nastupiti. Samo ako u Beloj kući postoji ludak koji mrzi i sopstvenu zemlju, SAD će odlučiti da udare u "odbranu“ Evropljana i pozovu na odmazdu hipotetički žrtvujući Boston za Poznanj. Nakon što je SSSR stekao kredibilnu sposobnost nuklearne odmazde, Vašington nikada nije ozbiljno razmišljao o upotrebi nuklearnog oružja na sovjetskoj teritoriji, iako je javno blefirao.
Ako zapadni lideri odbiju da odstupe, Rusija će morati da pogodi grupu meta u nizu zemalja "da bismo one koji su izgubili razum vratili razumu“.
Svet
06.06.2023. 12:19
IAEA o opasnosti za nuklearku Zaporožje
"To je moralno zastrašujući izbor – koristili bismo Božje oružje i osudili sebe na veliki duhovni gubitak. Ali ako to ne bude učinjeno, ne samo da će Rusija propasti, već će najverovatnije nestati i cela ljudska civilizacija.
Rusija mora da računa da ovo ne bi podržali ni prijatelji ni simpatizeri. Kina ne bi želela nagli odlučujući prekid sukoba jer će to okrenuti američke snage ka njima. Podizanje konfrontacije na nuklearni nivo znači preseljenje u oblast u kojoj je Kina još slaba. Odlučna akcija nije u skladu ni sa kineskom spoljnopolitičkom filozofijom, koja naglašava ekonomske faktore (uz akumulaciju vojne moći) i izbegava direktnu konfrontaciju. Ako Rusija koristi nuklearno oružje, Peking bi to osudio, ali bi ’kineska srca zaigrala na saznanje da je reputaciji i položaju SAD zadat težak udarac’.
Vrlo je verovatno da Rusija može da pobedi i bez ekstremnih mera tako što će usredsrediti umove neprijateljskih država i naterati ih na povlačenje. I posle nekoliko godina, Rusija će biti iza Kine, podržavajući je u njenoj borbi sa SAD, kao što to Kina sada radi za Rusiju. Onda se ova borba može izbeći bez velikog rata. I pobedićemo zajedno za dobro svih, uključujući i ljude zapadnih zemalja. U toj fazi, Rusija i ostalo čovečanstvo će proći kroz sve trnje i traume u budućnost, svetlu – multipolarnu, multikulturalnu, raznobojnu – i koja daje mogućnost zemljama i narodima da grade svoje sudbine pored zajedničke, koja treba da se ujedini širom sveta“, predočio je Karaganov.
Svet
31.05.2023. 09:36
Pet principa da ne dođe do nuklearne nesreće u Ukrajini
Sergej Karaganov nema nikakvu funkciju u ruskoj vladi, ali je član mnogih ekspertskih organizacija, poput Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku ili Valdajskog kluba. U maju je došlo do ponovnog oživljavanja poziva na demonstrativnu upotrebu nuklearnog oružja kako bi se Zapad primorao da prekine isporuku oružja Ukrajini. Ti stavovi su izneti na sastanku Saveta za spoljnu i bezbednosnu politiku 20. maja uticajnom skupu zvaničnika i istraživača u Moskvi, gde je Karaganov predsednik Saveta. Poslanik Državne dume Konstantin Zatulin, istaknuti nacionalista, izjavio je da je jedan učesnik zagovarao bacanje nuklearne bombe na Žešov ‒ transportno čvorište na jugoistoku Poljske kroz koje većina oružja ulazi u Ukrajinu. Sam Zatulin je mislio da je to loša ideja.
Osoba koja je predlagala nuklearno bombardovanje Žešova mogla bi da bude Karaganov, pošto je 14. juna objavio članak u kome se zalagao za demonstrativnu upotrebu nuklearnog oružja da bi se Zapad primorao na kapitulaciju.
Ovaj članak privukao je brojne reakcije u Rusiji i svetu. Neke istaknute ličnosti reagovale su sa zaprepašćenjem, dok su druge bile manje kritične.
Dva dana posle objavljivanja teksta, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi Rusija teoretski mogla da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bi postojala pretnja po njeno postojanje ili teritorijalni integritet. Međutim, prema njegovim rečima, trenutno nema potrebe za tim.
"Nuklearno oružje je napravljeno da bismo osigurali našu bezbednost u najširem smislu te reči, kao i postojanje ruske države. Ali trenutno nemamo potrebu da ga koristimo“, rekao je Putin na međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.
Svet
08.06.2023. 11:00
Anketa: Koji je stav Evropljana po pitanju Kine i Rusije
On je i jasnije definisao svoje stavove prema ratu u Ukrajini, rekavši da Rusija može da pogodi bilo koju zgradu u Kijevu, ali da nema potrebe za tim. "Uništili smo pet kompleksa ’patriot’ u blizini Kijeva, zašto bismo rušili bilo koju zgradu ili strukturu u centru Kijeva? Postoji takva mogućnost, ali mi to ne radimo iz više razloga, nema takve potrebe zato što neprijatelj na prvoj liniji fronta nema uspeha“, rekao je Putin na plenarnoj sednici Međunarodnog pravnog foruma.
Od početka rata u Ukrajini, visoki ruski zvaničnici su u više navrata upućivali prikrivene ili direktne pretnje nuklearnom eskalacijom – ne isključujući predsednika Vladimira Putina, koji je prošle jeseni razgovarao o mogućnosti promene nuklearne doktrine i uvođenja preventivnog udara. Upravo na takav udar poziva Karaganov i poziva na udare ‒ ne protiv Ukrajine, već protiv zemalja NATO-a.
Istovremeno, rusko Ministarstvo spoljnih poslova zvanično izjavljuje da je Rusija privržena principu neprihvatljivosti nuklearnog rata. Karaganov, međutim, takođe ne piše o nuklearnom ratu, već samo o ruskim nuklearnim udarima, na koje, po njegovom mišljenju, neće uslediti odgovor.
Predstavnici zapadnih zemalja su više puta pozivali Rusiju na uzdržanost i kritikovali Moskvu zbog njene nuklearne retorike. Ističu da, podržavajući Ukrajinu, ne pretenduju na vojni okršaj sa Rusijom. Predstavnici američkih obaveštajnih službi su više puta izjavljivali da još ne vide nikakve pripreme Rusije za upotrebu nuklearnog oružja. Vašington je zabrinut zbog ruskih nuklearnih stavova. Predsednik Džo Bajden rekao je 6. oktobra 2022. "prvi put od kubanske raketne krize, imamo direktnu pretnju upotrebom nuklearnog oružja“.
"Nemoj. Nemoj. Nemoj!“ To je poručio američki predsednik Bajden ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nakon pitanja novinara TV mreže CBS šta bi rekao Putinu u slučaju da razmatra korišćenje takvog oružja. Bajden je dodao: "To bi promenilo svet kao ništa dosad, kao ništa od Drugog svetskog rata.“
U govoru 21. septembra u kojem je odobrio delimičnu mobilizaciju u zemlji, ruski predsednik, govoreći o krajnjim, pa i nuklearnim opcijama, odgovorio je Bajdenu u pokeraškom stilu: "Verujte mi, to nije blef.“
Svet
01.03.2023. 18:05
Nisu Putin i Bajden jedini koji drže prst na nuklearnom obaraču
I ove dve rečenice sasvim dovoljno ilustruju koliko je tokom 2020-ih došlo je do značajnih doktrinarnih pomeranja, a 2022. je u tome postala prekretnica, pa sada možda živimo u novom svetskom poretku, u kome je promenjen odnos prema ratu uopšte. Moglo bi se čak reći da budućnost pripada ratu, a da nuklearni entuzijazam dospeva u doba "nove mladosti“. Jasno je da se "veliki rat“ polagano vraća na listu opcija za rešavanje međunarodnih sporova i stoga diskusija o mogućnosti nuklearnog sukoba postaje izuzetno aktuelna, prelazeći sa spekulativnih razmatranja na praktičnu ravan.
Ako je ranije bilo kakva debata o stvarnoj upotrebi nuklearnog oružja bila tabu, sada se u potpunosti raspravlja o upotrebi njegovih taktičkih opcija za direktno rešavanje vojnih zadataka. Jedine opcije koje ostaju tabu su eventualni direktni napadi na velike gradove ili o eksploziji termonuklearne bombe na velikim visinama s ciljem da se potpuno onesposobe elektronski uređaji.
Pomenimo, SAD su još krajem 1949. razradile plan početka trećeg svetskog rata pod kodnim imenom "Dropšot“ koji bi, prema predviđanjima, počeo 1. januara 1957. Mada je plan bio tajni, Staljin i Višinski su 1948. zbog Berlinske krize veoma često pričali o američkim planovima za nuklearni napad na Rusiju. Cilj operacije "Dropšot“ bila je potpuna okupacija Sovjetskog Saveza i istrebljenje boljševizma.
Poziv bivšeg pomoćnika Putina i Jeljcina da se koristi nuklearno oružje za odvraćanje NATO-a doveo je do žestoke debate.
Svet
31.05.2022. 12:10
Nuklearni rat - neminovan ili malo verovatan?
Stavovi Karaganova nisu reprezentativni za zvaničnu rusku politiku, a neki drugi moskovski analitičari, poput Alekseja Arbatova i Ivana Timofejeva, brzo su objavili tekstove u kojima kritikuju njegovu poziciju i upozoravaju na opasnosti od nekontrolisane eskalacije nakon prve upotrebe nuklearnog oružja.
Američki stručnjaci su podeljeni oko toga koliko ozbiljno shvatiti rusko zveckanje nuklearnom sabljom. Penzionisani general i bivši vojni ataše u Moskvi Kevin Rajan tvrdio je u aprilu da Putin "stvara uslove za upotrebu nuklearnog oružja još od početka rata i da je spreman da upotrebi nuklearno oružje kad god odluči“.
Profesor na Univerzitetu Rajhman u Izraelu Dima Adamski nije se složio, tvrdeći da se iza svih buka krije struktura međusobnog odvraćanja. Direktorka Norveške obaveštajne škole Kristen ven Brusgor napominje da nije bilo promena u strogim kontrolama ruskog Ministarstva odbrane koje regulišu upotrebu nuklearnog oružja, iako ona upozorava da "relativni razum vojske, međutim, možda neće biti očigledan zbog značajnijih ruskih gubitaka“.
Svet
29.05.2022. 11:02
Rusija neće upotrebiti nuklearno oružje, valjda...
U međuvremenu, Sintija Roberts, profesorka političkih nauka na Hunter koledžu, Gradski univerzitet u Njujorku, tvrdi da ruska invazija na Ukrajinu ilustruje paradoks stabilnosti/nestabilnosti: "Smanjivanjem šanse za nuklearni rat, mogućnosti uzajamnog drugog udara učinile su ga bezbednijim da se agresori poput Rusije angažuju u provokacijama i ratu na nižim nivoima nasilja.“
Ipak, nije malo onih koji smatraju da Rusija sada pokušava da pređe sa odvraćanja na prinudu, što je neistražena teritorija. Za održavanje te neizvesnosti pobrinuo se zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije i bivši predsednik države i ruske vlade Dmitrij Medvedev koji je ove nedelje u članku za ruske novine, posle svih argumenata u javnosti, kao jedan od načina „za rešavanje konfrontacije u svetu“ naveo "treći svetski rat u kome neće biti pobednika“.
Komentari
