Svet
26.08.2021. 21:46
U fokusu
10.09.2021. 09:14
Milan Mišić
Avganistan
Buđenje džihadista
Invazija koja je pre 20 godina u Avganistanu srušila talibane i degradirala mogućnosti Al Kaide nije učinila ništa da ukloni uzroke nasilnog islamskog ekstremizma.
Počelo je – i završava se – terorističkim napadom sa mnogo žrtava.
Za nekoliko dana, 11. septembra, navršiće se tačno dve decenije od kako je, u direktnom TV prenosu, svet zaprepašćeno gledao kako se na simbole američke ekonomske i vojne moći – dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i najveća administrativna zgrada na svetu, zdanje Pentagona u Vašingtonu – obrušavaju oteti putnički avioni.
Bila je to najspektakularnija teroristička sabotaža u istoriji. Izvršioci su bili pripadnici džihadističke organizacije Al Kaida koju tada predvodi Osama bin Laden, državljanin Saudijske Arabije. On sa najbližim saradnicima u momentu napada uživa gostoprimstvo talibanskog režima u Avganistanu.
Jedanaesti septembar – „najn ileven“ u žargonu medija na engleskom jeziku – 2001. je uzdrmao samopouzdanje Amerike, a pored zgrada i 3000 žrtava, srušen je i njen „unipolarni momenat“, tokom koga je imala status „hipersile“ i premoć retko viđenu u istoriji.
Posle tog drskog napada džihadističkih operativaca koji je omogućen i nemarom američkih obaveštajnih službi, kao i nekim (ne)činjenjima koja su još vrhunska tajna, najveća sila se našla pred prinudom da nešto učini. Zatražila je od talibanskih vlasti u Kabulu da joj odmah isporuče Osamu bin Ladena, što su one odbile. Usledila je invazija američke armade, koja je donela brzi pad talibanskog režima, ali organizatori 11. septembra nisu uhvaćeni.
Usledio je „rat protiv terora“ koji je potrajao 20 godina, najduži koji je Amerika ikad vodila. On se upravo završava uz takođe prenos uživo traumatične evakuacije okupatorskih snaga, koja se, posle nove terorističke diverzije džihadista na jednoj od kapija vojnog dela kabulskog aerodroma, u kojoj je poginulo 170 Avganistanaca i 13 američkih vojnika, pretvara u debakl. Ako ga ne zameni neka nova i veća evakuacijska drama, ponižavajuća američka bežanija mogla bi da bude debela senka nad ostatkom predsedničkih dana Džoa Bajdena.
„Bog odobrava“
Okolnosti najnovijeg džihadističkog zločina još se istražuju: poslednja verzija donekle koriguje prvobitnu po kojoj su u gužvu onih koji su nastojali da se dokopaju avionskog transporta ušla dva bombaša samoubice. Izgleda da je bio samo jedan, ali sudeći po broju žrtava, znalački opremljen.
Svet
08.09.2021. 09:44
"Kina će pokušati da postigne dogovor sa talibanima"
Ostaje međutim činjenica da je američka komanda bila obaveštena da se napad sprema – tu informaciju mogli su da im daju samo talibani – ali da nijedna strana nije uspela da ga spreči. Bombaša samoubicu ovog puta nije poslala Al Kaida, nego Islamska država Korasana – lokalna verzija džihadističke organizacije koja je u prošloj deceniji neko vreme imala i svoju teritoriju: zauzimala je geografski prostor veličine Velike Britanije, držeći trećinu teritorije Sirije i 40 odsto Iraka.
Islamska država – poznata i pod skraćenicama ISIS, ISIL i DAESH – u međuvremenu je globalnom akcijom Zapada i bliskoistočnih država demontirana, ali su posledice njenog postojanja i prilično dugog delovanja ostale. Glavna je dosad najveća reka izbeglica i migranata koja se od 2015. izlila u Evropu, stvarajući višegodišnju krizu ne samo u njenom središtu, nego i na periferiji.
Glavno pitanje je međutim da li je, posle 20 godina ratovanja protiv militantnog islama (ne samo u Avganistanu), svet bezbedniji? „Binarnog“ – jeste ili nije – odgovora nema, i jeste sigurniji i nije. Evoluirao je i novim prilikama se prilagodio i džihadizam, a primenjeno na situaciju koja je u fokusu ovih dana, najtačnija dijagnoza mogla bi da glasi da je Amerika napustila Avganistan, ali da u dogledno vreme Avganistan, sa svim problemima koje generiše uključujući tu i džihadistički teror – neće napustiti Ameriku.
Ako aktuelni „film“ vratimo malo unazad, videćemo da smo uglavnom propustili kako je momenat povratka talibana u Kabul, što je bio finalni čin američkog poraza, dočekan u islamskom svetu. Kako je evidentirao londonski „Ekonomist“, u Jemenu je priređen vatromet, u Somaliji su na ulicama narodu deljeni kolači, dok su u Siriji talibani slavljeni zato što su „pružili živi primer“ kako da se džihadom („svetim ratom“) obori „kriminalni režim“.
„Ekonomist“ ocenjuje i da je za radikalne islamiste, koji teže da proteraju nevernike i po šerijatu preoblikuju sekularne države, pobeda talibana „dokaz da Bog odobrava njihova uverenja“, što bi za posledicu moglo da ima buđenje džihadista širom sveta.
Greške iz prošlosti
Da li će talibanski Avganistan ponovo biti njihova baza kao što je to bio u vreme Bin Ladena? Talibani, čije je rukovodstvo svesno da mora da obezbedi međunarodni legitimitet (prvu verziju njihovog Islamskog Emirata priznavale su samo tri države: Pakistan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija), tvrde da neće napraviti istu grešku. Učinak samoubilačkog napada na kapiji kabulskog aerodroma živi je međutim primer da, ako raskid sa terorizmom možda zaista žele, talibani nisu u stanju da sprovedu.
Dve decenije američkog bombardovanja iz bespilotnih letelica, praćenja kretanja preko satelita i, konačno, eliminacija Osame bin Ladena u Pakistanu 2011, obezglavili su i smanjili potencijale Al Kaide, što potvrđuje i činjenica da nije bilo ne samo reprize, nego ni nekog drugog većeg terorističkog poduhvata na američkom tlu. Dominantna snaga u Avganistanu postala je međutim pomenuta IDK – Islamska država Korasana (Korasan je region na istoku Avganistana, uz granicu sa Pakistanom).
Osnovala ju je 2015. pakistanska filijala talibana, sa programom radikalnijim od matičnog pokreta. Procenjuje se da IDK ima između 1500 i 2000 boraca, kojima su talibani, zbog verzije islama koja je umerenija od njihove, strateški rival, a samoubilački napad na aerodrom je njihovo legitimisanje kao novog unutrašnjeg faktora – ne samo u Avganistanu.
Čak i da se nekim čudom džihadisti primire u Avganistanu, regionalna i iz mnogo razloga i globalna pretnja ostaju medijski ređe pominjani – „pakistanski talibani“ okupljeni u organizaciji Tehrek taliban Pakistan (TTP) koja je na sceni od 2002, dok su ih SAD za terorističku organizaciju proglasili 2010. godine.
Pakistanski talibani
Njihov cilj je svrgavanje pakistanske vlade i preoblikovanje Pakistana – stvorenog prilikom britanskog povlačenja iz svoje najveće kolonije, Indije, da bude domovina muslimana sa potkontinenta – u teokratsku islamsku državu. TTP je dosad izveo oko 180 terorističkih napada na vojne i policijske ciljeve u zapadnim pakistanskim pograničnim područjima, a da postaju sve veća pretnja potvrđuje i njihovo spajanje sa terorističkom grupom Laškar-e-Taiba, koja je poznata po svojim vezama sa Al Kaidom i po spektakularnom napadu na jedan luksuzni hotel u Bombaju 2008. koji je pod njihovom opsadom bio puna tri dana.
Na spisku terorističkih organizacija iz regiona je i mreža Hakani koja je partner avganistanskih talibana, ali istovremeno čvrsto povezana i sa Al Kaidom. Njeno prisustvo u novoj vlasti koja se formira u Kabulu među ekspertima izaziva strahovanja da bi mogla da se stvori nova teroristička organizacija slična Al Kaidi zbog koje je Amerika prvobitno izvršila invaziju na Avganistan.
Svet
07.09.2021. 20:09
Talibani saopštili sastav nove vlade
Svet
23.08.2021. 07:10
Avganistan: Zašto su Amerikanci izgubili bitku
Kakva je međutim šira slika globalnog rata protiv terora sa Amerikom i njenim saveznicima kao predvodnicima? U analizi koju je o ovoj temi sačinila agencija AFP zaključak citiranih stručnjaka je da invazija koja je pre 20 godina u Avganistanu srušila talibane i degradirala mogućnosti Al Kaide nije učinila ništa da ukloni uzroke nasilnog islamskog ekstremizma.
„Uspeli su da ubiju Bin Ladena“ – citira AFP Abdula Sajeda koji džihadizam proučava na švedskom Lund univerzitetu – „ali ako je cilj bio da se iskoreni transnacionalni džihadizam, rezultat je totalni neuspeh“.
Agencija navodi i podatke vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije po kojima je danas aktivno između 60 i 70 terorističkih grupa čija brojnost varira između 100.000 i 230.000, što je porast od 270 odsto u odnosu na njihovu brojnost 2001, godine kada predsednik Džordž Buš mlađi započinje „rat protiv terora“.
Uznemirujući je i izveštaj Ujedinjenih nacija iz juna po kome je posle početka američkog povlačenja u Avganistan prispelo između 8000 i 10.000 džihadističkih boraca iz Centralne Azije, regiona severnog Kavkaza u Rusiji, muslimanima nastanjenog kineskog regiona Sinkjang i iz Pakistana.
Važna promena do koje je u međuvremenu došlo je i geografska disperzija džihadističke pretnje. Ona nije više ograničena samo na Bliski istok, već je prisutna širom Afrike, obuhvata ceo arapski svet i postaje bezbednosna pretnja i u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji.
Napominje se i da su veze svih džihadističkih grupa veoma labave, njihovi kontakti sa liderstvom neredovni, kao i da su motiv za borbu lokalni problemi umesto globalnih ambicija.
Novi fenomen su i terorističke akcije, uglavnom u evropskim gradovima, takozvanih vukova samotnjaka, džihadista koji ubijaju na svoju ruku, bez naredbe nadređenih, koji tek naknadno svojataju njihove akcije.
Totalni neuspeh
AFP ukazuje i na važnu promenu kod glavnog aktera „rata protiv terora“: dok je 2001. terorizam bio neprijatelj Sjedinjenih Američkih Država broj jedan, danas su im bezbednosni prioriteti odnosi sa Kinom i Rusijom, pa donekle i sa Iranom, čije se nuklearne ambicije doživljavaju kao velika pretnja stabilnosti regiona i sigurnosti glavnog američkog saveznika u regionu, Izraela.
Najzad, da li su se zaista promenili i talibani: da li su ovi današnji manje rigidni od onih koji su Avganistanom vladali od 1996. do pred kraj 2001?
Odgovor na ovo pitanje ponudio je francuski ekspert za terorizam Vazir Nasr koji u intervjuu nemačkom „Špiglu“ kaže da je zabluda da je na sceni nova generacija talibana. Reč je uglavnom o istim ljudima koji su u pokretu od njegovih početaka, sa istim uverenjima i ideologijom – razlika je jedino u tome što su oni danas iskusniji i „politički vičniji“.
Komentari
