Vesti
05.02.2022. 06:05
Vesti
11.04.2022. 14:15
Mihailo Paunović
Miroslav Lajčak
Čuvar pregovora u zimskom periodu
Kada je pre dve godine imenovan za specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka smo ukratko predstavili kao evropskog čoveka za sve.
Iza ovog pretencioznog "sve“ stala je činjenica da je u poslednjih dvadesetak godina direktno ili indirektno učestvovao u manje-više svim bitnim političkim dešavanjima na Balkanu.
Diplomatsko školovanje na Balkanu počeo je 1999. godine kao saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan. Sedam godina kasnije povereno mu je da nadzire referendum za nezavisnost Crne Gore, da bi nedugo zatim bio postavljan za visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu. Nakon kratke pauze ponovo se vraća usijanom regionu sa do sada najzahtevnijim zadatkom – da normalizuje ono za šta se čini da nikada neće biti normalno.
U trenutku dolaska na novu poziciju sa njegovom biografijom bili su dobro upoznati kako srpski tako i kosovski političari, a Lajčaku je bio dobro poznat ovdašnji narativ pa mu nije bilo teško da razume tople poruke dobrodošlice koje su mu uputili pre svega političari iz Prištine.
Ramuš Haradinaj je njegovo imenovanje ocenio kao nešto što će samo "usporiti proces dijaloga“, dok mu je Hašim Tači, tada, pored iskrenih čestitki poručio da je "njegova misija osuđena na neuspeh zbog njegovog ranijeg rada na sprečavanju Slovačke da prizna nezavisnost Kosova i glasanja protiv članstva Kosova u Unesku.“
U poslednje dve godine dosta toga se promenilo. Hašim Tači je u Hagu, politički uticaj Ramuša Haradinaja je sve manji, nema Ričarda Grenela, ali ni Trampa... Neki drugi igrači kroje sudbinu kosovskog pitanja, ali je pozicija dijaloga ostala ista... Mrtvo slovo na papiru.
Ocenjivanje
Kako ocenjuju minuli rad Miroslava Lajčaka, da li je ovakvo stanje u dijalogu isključivo njegova zasluga i da li specijalnog izaslanika Evropske unije vide na istom poslu i nakon što mu istekne mandat u avgustu razgovarali smo sa političkim analitičarima iz Beograda i Prištine, koji su imali podeljena mišljenja po pitanju uspešnosti Lajčakovog dvogodišnjeg rada.
Vesti
29.01.2022. 07:10
Turneja Eskobara i Lajčaka - zaoštreno ohrabrivanje
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, dosadašnji rad Miroslava Lajčaka ocenjuje kao "najbolji mogući od kako su započeti pregovori“. Beširi svoj stav objašnjava time što navodi da je Lajčak kao "izvrsni diplomata“ uspeo da uvede jedan novi ton u dijalog koji je transparentan, ali da su razgovori i dalje poverljivi.
"Jer ta pitanja koja pokušavamo da rešimo u odnosu Beograda i Prištine izuzetno su politički delikatna i ta njegova diplomatska ofanziva naizgled deluje da ne daje rezultate, ali verujem da polako ali sigurno približava dve strane. Izgleda da postoji jedna ozbiljna mogućnost da ove godine Beograd i Priština dođu do pravno obavezujućeg sporazuma. Da li će do toga zaista i doći, to ne zavisi samo od Lajčaka, zavisi od strana koje su u pregovoru, pre svega Beograda i Prištine. Ali verujem da smo danas mnogo bliži tom dogovoru nego što smo bili pre dve godine“, ističe Beširi u razgovoru za "Ekspres“.
S druge strane, Beljulj Bećaj, kosovski analitičar, ne deli stav direktora Instituta za evropske poslove. Za Bećaja Priština i Beograd se sve vreme vrte ukrug i ništa se značajno, sadržajno i bitno nije dogodilo.
"Ni ne očekujem da će se nešto suštinski promeniti“, isključiv je sagovornik "Ekspresa“.
Vesti
05.02.2022. 11:17
"Poruke Lajčaka i Eskobara očekivane"
Za dijalog između Beograda i Prištine i dalje možemo da kažemo isto što i pre dve godine – Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. Do sada je postignuto na desetine sporazuma od kojih mnogi nisu realizovani. Tačka.
O dijalogu se u domaćoj javnosti sve manje govori, kao da je trenutno stanje prihvaćeno. Poslednji sastanak Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti imali su u julu prošle godine, a na pitanje kada bi moglo da dođe do narednog susreta Lajčak je za Radio Slobodna Evropa nedavno kratko odgovorio:
"Vučić i Kurti će se sresti kada se u nečemu slože.“
Formiranja Zajednice srpskih opština takođe odavno nije u fokusu, ako je ikada i bilo. Poslednji put kada je Miroslav Lajčak govorio o ovom spornom pitanju jeste kada je konstatovao da Kosovo ne bi trebalo da se plaši osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti mu je tom prilikom odgovorio da se Kosovo ne plaši, već da je vlast na Kosovu oprezna, da je kosovska vlada odgovorna i da štiti državu...
Ko je kriv?
Da li bi za trenutno stanje u dijalogu trebalo upreti prst samo u Miroslava Lajčaka? Koliku odgovornost za ovakvu situaciju snose i ostale strane?
Za Beljulja Bećaja odgovornost dele sve tri strane – Evropska unija, Aleksandar Vučić i naravno Aljbin Kurti.
"Mislim da nijedna strana nije zainteresovana da dođe do nekih opipljivih promena. Ovu dvogodišnju aktivnost bih pre ocenio kao dobar scenario za neki film, ne i kao rešavanje ozbiljnih i sadržajnih problema koje imamo u odnosima Kosova i Srbije. Mislim da se Evropska zajednica ponaša kao da se radi o nekom jednostavnom problemu... Odnos Lajčaka je više scenski i vizuelni nego što je sadržajan.“
Beogradski analitičar Dragomir Anđelković, u razgovoru za "Ekspres“, krivicu za ovakvo stanje u dijalogu direktno svaljuje na Evropsku uniju.
"Zapravo Lajčak ni ne može da uradi ništa jer je to suštinsko pitanje odnosa Brisela prema Kosovu. Dokle god Brisel toleriše Kosovu, odnosno Prištini njihovo kršenje svih dogovora, Lajčak ne može ništa da uradi. Zbog toga smatram da ključnu odgovornost za ovakvo stanje u dijalogu snosi Evropska unija jer je jasno da Priština sabotira proces dijaloga. To nije čak ni pitanje njihove odgovornosti, koliko se radi o neodgovornosti. Briselu je pre svega potreban predstavnik za realizaciju dogovorenog, a ne za dijalog. Jer ono što je sada problem jeste nerealizovanje onoga što je u dijalogu dogovoreno, odnosno onoga što su rezultati na papiru“, smatra Anđelković.
Mnogo babica – kilavo dete
Kada je Lajčak pre dve godine postavljen za specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, mnogi su njegovo imenovanje tumačili kao odgovor Evropske unije na Trampovo postavljanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine. Možda Ričard Grenel više nije za istim stolom za kojim se odlučuje o sudbini Kosova, u međuvremenu smo dobili nova imena koja su zadužena za pitanja na Zapadnom Balkanu.
Gabrijel Eskobar postavljen je za specijalnog izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan, svog specijalnog čoveka ima i Velika Britanija – Stjuarta Piča, dok je nemački predstavnik za ovaj region Manuel Zaracin.
Očigledno Balkan sa sobom nosi pune ruke posla kada je potrebno toliko "specijalaca“. Međutim, ukoliko se vodimo onim koliko ljudi – toliko ćudi, nameće se pitanje da li ovakva gužva za stolom može da bude kontraproduktivna, da li otežava Lajčakovu poziciju, odnosno da li možemo da govorimo o jedinstvenom stavu ili je za očekivati da svako vuče na stranu interesa država iz kojih dolaze.
Beljulj Bećaj smatra da jedinstvo postoji samo formalno, a svoj stav objašnjava nedavnim događajima.
"Ukoliko postoji pravo jedinstvo, verujem da bi to moglo da se odrazi na nedavnu situaciju kada smo imali zahtev država Kvinte po pitanju održavanja srpskih izbora na Kosovu. Šta se dogodilo – ništa. Samim tim što države Kvinte daju neke sugestije, onda bi trebalo da one budu ispraćene nekim posledicama. A posledica nije bilo. Verovatno se sve to svodi na pitanje dobre namere. U smislu mi smo uradili šta je do nas, a oni su postupili po svome. Ukoliko prođe – prođe, ukoliko ne prođe, nikom ništa. Moj stav je da je kosovska vlada trebalo da posluša sugestije zemalja Kvinte jer kosovska nezavisnost zavisi više od međunarodnog faktora nego što zavisi od naše vlade.“
Naim Leo Beširi za razliku od Bećaja smatra da svi oni koji su fokusirani na Balkan mogu samo da pomognu Miroslavu Lajčaku u ovom procesu.
"Nemačka je saglasna sa vizijom Evropske unije u pogledu toga šta na Balkanu treba uraditi. Tako da tu ne očekujem neki rivalitet. S druge strane, Velika Britanija, koja više nije članica Evropske unije, pokušava da ostane aktivna u regionu jer od Bregzita manje-više niko u regionu ne mari na to šta Britanija ima da kaže. Tako da s jedne strane tu možemo očekivati neku dozu rivaliteta, ali svakako Britanija i u pogledu investicija i u pogledu donacija je na statističko zanemarljivom nivou u Srbiji i regionu da bi imala nekakav jači uticaj. S druge strane, to svakako može imati Nemačka, ali najviše Lajčak i Evropska unija. Jer iza Lajčaka stoji 27 zemalja Evropske unije. Tako da ono što kaže Lajčak znači da iza toga stoji EU“, poručuje Beširi.
O rokovima...
A Lajčak je nedavno u intervjuu za RSE poručio da je predstojeći period "jedinstvena prilika kada se treba fokusirati na dijalog“.
"Nakon izbora u Srbiji ulazimo u jedinstven period kada neće biti planiranih izbora ni u zemljama koje učestvuju u dijalogu niti velikih izbora u Evropskoj uniji ili Sjedinjenim Američkim Državama. To znači da je ostatak 2022. godine, a zatim i cela 2023. jedinstvena prilika kada treba da se fokusiramo na dijalog“, rekao je Miroslav Lajčak za Radio Slobodna Evropa.
Beširi u razgovoru za naš list kaže da postavljanje rokova za rešavanje raznih pitanja između Beograda i Prištine "nije svrsishodno“. On smatra da nije toliko bitan rok koliko je bitno da se dođe do nekog suštinskog, primarnog dogovora koji će biti osnova za izgradnju mira između dva naroda.
"Istina je da ćemo imati jedan period od bar dve godine kada neće biti izbora ni u Srbiji ni na Kosovu i to će biti prilika liderima da približe stavove. Jasno je da ni Beograd ni Priština neće dobiti sve što očekuju. Potrebno je rešiti neke izuzetno bolne teme kao što su pitanje nestalih, imamo ljude koji su odgovorni za ratne zločine i tu treba ići svojim tokom, a ovaj period bi bilo pametno iskoristiti“, ističe sagovornik "Ekspresa“.
Kada je reč o rokovima, Lajčakov mandat ističe u avgustu. Beširi smatra da će Lajčaku mandat biti produžen jer, kako kaže, "nije uradio ništa loše što bi ga diskvalifikovalo da ostane na ovoj poziciji“.
Ukoliko se desi suprotno, Miroslav Lajčak će deliti sudbinu svojih prethodnica Federike Mogerini i Ketrin Ešton koje nisu imale mnogo uspeha kada je u pitanju rešavanje problema između Beograda i Prištine. Ali to je pritisak sa kojim je Lajčak još na početku bio upoznat. S druge strane, ono sa čim smo mi na Balkanu upoznati jeste da se na kraju sve svodi na to da su predstavnici uspešni onoliko koliko su njihove vlade spremne da se ozbiljno zauzmu za poruke koje šalju.
Komentari
