Vesti
19.03.2022. 13:02
Svet
01.04.2022. 06:10
Lena Munitlak i Teodora Stojanović
Isti princip?
Sličnosti i razlike Kosova i Donjecka
Pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, onima koji se ne sećaju osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka ne znači mnogo. Ali oni koji pamte znaju da je ovo bio jedan od najvećih kamenova spoticanja političkih elita na Balkanu na raskrsnici milenijuma.
Drugi termin podjednako poznat široj javnosti bio je teritorijalna celovitost i integritet. Oba ova principa, pored toga što su u većini civilizovanih zemalja ustavne kategorije, našla su svoje mesto i u Povelji Ujedinjenih nacija i kao takvi postali su deo pojma i omiljene sintagme iz pomenutog perioda – međunarodno pravo.
Međutim, ova dva pojma danas nam opet ulaze u javni prostor na jedan krajnje zlokoban način. Prosečan čitalac verovatno smatra da nema nikakve veze između slučajeva Donjecka i Luganska i južne srpske pokrajine, a čak i ako ima takvih koji tvrde da postoje sličnosti, onda su oni zasigurno sa nekakvim zlim namerama.
Ali ako se bavimo samo prostom analizom činjenica, odnosno tekstova o deklaraciji nezavisnosti Donjecka i Luganska i Kosova, nemoguće je ne primetiti neke sličnosti. One, sličnosti, na kraju krajeva samo govore o neviđenoj licemernosti međunarodne zajednice, ali i o prirodi jednog prljavog posla – koji se naziva politikom.
Vesti
02.03.2022. 12:15
Kurti o Putinu: On jednostavno mrzi NATO i Zapad
Deklaracija o suverenitetu Donjecke narodne republike i deklaracija o nezavisnosti Kosova dele mnoge zajedničke stavke, obe deklaracije garantuju prava građanima, bez obzira na nacionalnost, političku opredeljenost i veroispovest. Ono što je možda najbitnije, jeste da se obe deklaracije baziraju na istom pravu svih naroda na samoopredeljenje i pritom se obe pozivaju na iste izvore iz međunarodnog prava poput Povelje Ujedinjenih nacija.
Pitanje samoopredeljenosti građana je u ovim deklaracijama od suštinskog značaja. Međutim, pojam samoopredeljenosti i njegovo korišćenje vezano je tek za razvitak moderne istorije od početka dvadesetog veka. Ipak, prema Povelji Ujedinjenih nacija, nacionalne manjine nemaju pravo da traže samostalnu državu, ali se to često smetne s uma.
"Pravo na samoopredeljivanje je stvoreno prvenstveno kao rešenje za bivše kolonije i narode koji su želeli da se otarase kolonizatora, a nikako za nacionalne manjine u okviru druge suverene države“, kaže za "Ekspres“ Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije.
"U toj povelji je naglašeno da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na školovanje i na sve drugo, a eventualno je dopuštena teritorijalna autonomija u zemlji u kojoj žive“, komentariše Jovanović. On dodaje i to da je NATO osporio međunarodno pravo kada je napao Jugoslaviju 1999. godine. "Oni su počinili zločin protiv mira. Fizički su odvojili i zaposeli našu južnu pokrajinu i od nje napravili neku novu državu“, kaže Jovanović.
"Ova povelja vezuje pravo na samoopredeljenost samo za narode koji nemaju slobodu, koji su pod kolonijalnom vlašću, a ne za delove naroda u drugim zemljama, jer kad bi to bilo tako, onda bi nastala opšta anarhija u svetu. Nema države u kojoj ne žive pripadnici drugih naroda i kada bi svi posezali za takvim pravima, ne bi bilo kraja ratovima“, kaže Jovanović.
"Na terenu, bilo Kosova, bilo Donbasa, pokazuje se spremnost velikih sila na politiku dvostrukih standarda i kršenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje“, priča za "Ekspres“ novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić. On dodaje da je u našem slučaju kršen suverenitet i integritet tadašnje Jugoslavije, ohrabrivanjem kosovskih separatista da proglase nezavisnost koja je odmah dobila značajan deo međunarodne podrške, kako kaže, upravo od onih koji su stajali iza tog plana.
Deklaracija o nezavisnosti Kosova se oslanja na to da je njihova odluka prirodna posledica raspada bivše Jugoslavije, iako su Albanci na Kosovu bili samo nacionalna manjina, a ne konstitutivni narod, pa nikako nisu imali pravo da traže samostalnu državu.
"Imali su autonomiju pod Titom, koja je bila skraćena zbog pobuna koje su vršili, ali je postojala spremnost Srbije i pod Miloševićem i pod Koštunicom da im se da više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Znači da im se da najšira moguća autonomija. Oni i Zapad to nisu hteli jer je bio interes da se ta pokrajina definitivno izvuče iz Srbije. Da se Srbija oslabi i da se tamo stvori vojna baza SAD, odnosno NATO alijanse. To su imperijalni interesi koji su diktirali takav stav“, komentariše Vladislav Jovanović.
Razlika između situacije u Donjecku i na Kosovu, kaže Jovanović, "leži u tome što je Ukrajina prihvatila sporazum iz Minska, koji su garantovale tri sile, Francuska, Nemačka i Rusija, po kome je trebalo da u kratkom roku promeni ustav i da prizna ovim dvema oblastima najširu teritorijalnu i kulturnu autonomiju. Oni taj proces nikada nisu ni počeli, a kamoli usvojili promene, nego su organizovali vojne formacije koje su neprekidno ovih osam godina napadale te oblasti, bacali nekakve granate i ubili oko 14.000 ljudi svih uzrasta. Nije postojala spremnost Ukrajine da izvrši ono što je prihvatila kao međunarodnu obavezu, nego je dala slobodne ruke ovim ’slobodnim strelcima’ da se fizički razračunavaju.“
Svet
31.03.2022. 07:10
Kako je rat u Ukrajini prodrmao briselsku administraciju
Svet
31.03.2022. 12:33
Pregovori Ukrajine i Rusije se nastavljaju u petak onlajn
Boško Jakšić kaže da su u očima međunarodnog prava situacije u Donjecku i na Kosovu iste. "Sa stanovišta međunarodnog prava situacija je vrlo čista, potpuno identična, identično je kršenje i to komplikuje našu situaciju“, komentariše on.
Prema Jakšiću, s obzirom na naklonjenost dela srpske javnosti prema Rusiji, koje smo mogli da vidimo i na protestima podrške toj zemlji u Beogradu, čudno je da ili ne postoji svest o sličnosti Kosova i Donjecka ili se aktivno odbija takav način razmišljanja. Deluje licemerno da se Rusija uzdiže kao bratska zemlja i kao zaštitnica Kosova, dok u isto vreme na svom terenu Ukrajini radi isto što je nama uradio NATO. U jednom slučaju je to radila Amerika, u drugom radi Rusija.
Naši sagovornici se slažu da smo mi napravili za sada dobar balans. S jedne strane, osudili smo kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, a sa druge "odbranili“ odnos sa Rusijom time što im nismo uveli sankcije.
S druge strane istorija nas uči da u sukobima velikih sila uglavnom stradaju njihovi "mali saveznici“. Vrlo često, kroz našu burnu istoriju, iz koje smo malo pouka izvukli, i mi smo često bili u toj ulozi. Ove strahove dele i naši sagovornici.
"Odavno imam osnovanu sumnju, na osnovu ponašanja velikih sila, da će one ukoliko im nešto zatreba olako prodati svoje manje saveznike i ostaviti ih na sprudu da mogu samo da se češu. Prema tome, ukoliko Amerika od Rusije zatraži priznanje Kosova u zamenu za to da Krim postane sastavni deo Ruske Federacije, možemo ostati bez našeg najvećeg saveznika“, rekao je Boško Jakšić za "Ekspres“.
Međutim, postoji i drugo gledište koje čitavu problematiku posmatra kroz prizmu interesa, a znamo da pred ovom kategorijom vrlo često padaju i međunarodno poštovanje i njegovo poštovanje. Opet stav zasnovan na istoriji i iskustvu.
Kosovo i Donjeck se razlikuju po jednoj ključnoj stvari, po tome ko stoji iza njihovih interesa. Večiti sukob Istoka i Zapada, odnosno Rusije i SAD, nastavlja se kroz pitanje Donjecka i Luganska, kojima Rusija pruža podršku. Isto tako, Kosovo je proglasilo nezavisnost uz podršku SAD i Zapada, bez osvrtanja na srpski interes. Ipak, kako kaže Jovanović, "pošto se sada radi na dogovoru o tome da Ukrajina pristane da bude neutralna, prijateljska i prema Rusiji i prema Zapadu, Rusija bi mogla da preispita podršku nezavisnosti dve republike i da podrži njihov ostanak u Ukrajini sa visokim teritorijalnim i kulturnim integritetom.“ To bi verovatno Beogradu olakšalo poziciju sa Prištinom, koja se nakon duvanja u jedra i povoljnog vetra sa Zapada ponaša prilično osiono.
Komentari
