INTERVJU PREDRAG OBRENOVIĆ JAKOVLJEVIĆ: Kraljica Natalija nas nije zaboravila

U dokumentima nije ostalo mnogo toga o svakodnevici Miloša Obrenovića. Vešt trgovac, zagovornik škola i pismenosti, znao je da svoj narod brani, ali i pokudi. Negde je ostalo zapisano da je umeo da kaže da su Srbi jedini narod pod kapom nebeskom koji slavi poraz, da uvek vole pogrešne ljude i da reči Srbi i istina nekako ne idu zajedno. „Ne vole me jer sam uvek bio za carstvo zemaljsko, a ne nebesko.“

Sve što je bila sudbina i usud njegovih naslednika nestalo je u noći kada su ubijeni Aleksandar Obrenović i Draga, a nedavno nađena pisma Milana Obrenovića sinu Aleksandru otključaće bar jedna vrata života Obrenovića koji su davno skrajnuti iz pamćenja Srba. Potomci familije Obrenović prvi put su se javno oglasili pre 16 godina, a ubrzo nakon toga obnovljena je Kraljevska kuća Obrenović i za starešinu i prvu glavu postavljen je Predrag Obrenović Jakovljević.

 Čiji ste zapravo Vi potomak?

„Ja sam direktan potomak gospodar Jakova Obrenovića, brata vojvode Milana Obrenovića i brata po majci kneza Miloša Obrenovića u šestom kolenu po pravoj liniji.

Da bih Vam što bolje pojasnio svoje poreklo, predočio bih sledeće činjenice. Otac i majka rodonačelnika dinastije Obrenović, kneza Miloša Obrenovića, zvali su se Teodor i Višnja Mihajlović, devojačko Urošević. Pored kneza Miloša, čija su deca bila kneževi Milan i Mihailo Obrenović, imali su sinove Jovana i Jevrema, od koga potiču kraljevi Milan i Aleksandar Obrenović.

Povezane vesti - INTERVJU VLADIMIR VUČKOVIĆ: Treba nam neki novi Obrenović

Ono što je manje poznato jeste da su supružnici već imali brakove, Teodor sa Gordanom, a Višnja sa Obrenom Martinovićem iz sela Brusnica kod Gornjeg Milanovca.

U svom prvom braku sa Obrenom, Višnja je imala sinove Jakova i Milana, kao i ćerku Stanu. Obrenova porodica bila je dobrostojeća i imala je dobar osnov za dalji razvitak porodičnog imanja i trgovine kojom su se bavili. Poznata je i po svom plemićkom poreklu.

Ni drugi Višnjin brak nije dugo trajao, i nakon Teodorove smrti Višnja sa decom ostaje u kući u kojoj bez muške ruke nije moglo da se preživi. Jakov odlazi u Srednju Dobrinju iz koje u Brusnicu dovodi majku sa braćom Jovanom i Jevremom. Miloša je nešto ranije u Brusnicu doveo brat Milan, kome je pomagao u trgovini stokom.

Dugo se postavljalo pitanje zašto je knez Miloš svoje izvorno prezime Teodorović promenio u Obrenović. Postoje priče da je to učinio iz pijeteta i ljubavi prema starijem bratu Milanu tek nakon njegove smrti, ali takva konstatacija nema nikakvih osnova. Razlozi zbog kojih je to učinio su sasvim druge prirode. Knez Miloš je vrlo dobro znao da preuzimanjem prezimena Obrenovića, koji su potomci stare vlastelinske porodice Martinović-Orlović, može još više istaći blisko srodstvo sa gospodar Jakovom, a posebno vojvodom Milanom, što mu je pomoglo u ostvarivanju ličnih i državnih planova. Veoma kratko se potpisivao dvojnim prezimenom, ali već u dokumentima iz 1808. godine pored Miloševog imena nalazi se samo prezime Obrenović, i to dve godine pre Milanove smrti. Napomenuću da je vojvoda Milan pod veoma sumnjivim okolnostima otrovan u Rumuniji 1810. godine. Poštujući poreklo tih porodica, Jakovljevići danas slave i Svetog Nikolu i Svetog velikomučenika Jestatija, koji se obeležava 3. oktobra, a moja porodica slavi obe slave.“

Da li je Vaša porodica imala neke konkretne dokumente? Koliko je živih potomaka Jakovljevića?

„Kao članovi porodice Obrenović, nakon nasilne smene dinastija 1903. godine doživeli smo teške trenutke, čak smo se suočili i sa opasnošću biološkog nestanka. Uoči noći kada su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović, prijatelji dinastije obavestili su moje pretke koji su tada živeli u Brusnici o opasnosti koja im preti. Samo nekoliko sati pošto su se sklonili, kuće su im uništene, a sva pokretna imovina je opljačkana ili spaljena. Od dokumenata koje smo posedovali ništa nije sačuvano. Uprkos teškim trenucima, nije se razmišljalo o napuštanju Srbije, jer smo poput kneza Miloša smatrali da nam je mesto na našem ognjištu, pored našeg naroda. Nikada se nismo odrekli svoga porekla, ali smo ga posle svih teških trenutaka koje smo doživeli skrivali sve do početka devedesetih godina prošlog veka i raspada bivše Jugoslavije.

Povezane vesti - SKRIVENA ISTORIJA SRBIJE: Pisma koja će promeniti sve

Potomci gospodar Jakova Obrenovića danas žive u Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Čačku, Kruševcu, Beogradu, Novom Sadu, takoreći svim krajevima Srbije, ali i širom Evrope. Ostali su i na svome imanju u selu Brusnica, gde je Obren živeo sa porodicom. U Srbiji i van nje danas živi blizu sto Jakovljevih potomaka. Svoje poreklo rešenjima iz Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu potvrdilo je 50 potomaka, a uzevši u obzir i njihove naslednike, ali i one koji nisu učestvovali u dokazivanju, dolazimo do gorepomenutog broja.“

Kako ste Vi saznali za svoje poreklo?

„Moje prvo sećanje datira iz perioda kada sam imao oko šest godina i kada sam prvi put pitao oca za urušenu kuću koja se nalazila na našem imanju u selu Brusnica. Otac mi je rekao da je to ostalo od Obrenovića, ali nije želeo ništa više da kaže. Pored te urušene kuće nalazilo se i stoletno stablo kruške oskoruše koje je sada pod zaštitom države. Verujem da je to stablo upamtilo Obrenoviće. Ali, o svemu tome se u mojoj porodici nije govorilo sve do 1994. kada su počeli pregovori sa rumunskim vlastima o prenosu posmrtnih ostataka vojvode Milana Obrenovića. Iste godine u portu brusničke crkve koja je posvećena slavi Obrenovića, Svetom Nikoli, preneti su posmrtni ostaci gospodar Jakova Obrenovića i njegove supruge Đurđije, kao i Stoje, supruge vojvode Milana Obrenovića. Njegovi posmrtni ostaci su iz Rumunije preneti naredne godine i sahranjeni u istoj porti. Tadašnji predsednik opštine Gornji Milanovac bio je veoma zainteresovan za potomke Obrenovića i tada je prvi put skinuta zemlja sa spomenika Jakovu Obrenoviću. Moja porodica je naravno bila tu i tada sam, već kao mladić, počeo da otkrivam više o potomcima Obrenovića, ali i o svim tim događajima.“

Prošlo je 16 godina od sudske odluke da se potomci Jakovljevića priznaju za zvanične naslednike loze Obrenović, šta se u međuvremenu dogodilo?

„Svi dostavljeni izvodi iz knjiga rođenih i umrlih, popisi stanovništva, određena dokumenta iz Arhiva Srbije i drugih institucija, ali i fotografije nadgrobnih spomenika prvih Obrenovića i njihovih potomaka dostavljenih sudu, nedvosmisleno su dokazivali naše poreklo. Uprkos svemu, za nas je ovaj vanparnični postupak bio samo formalnost.

Pre svih dokazivanja i rešenja svaki događaj koji se ticao dela i uloge dinastije Obrenović uvek je zavređivao našu punu pažnju i imao jedinstvenu i nerazdvojivu podršku svih potomaka, bez izuzetaka.

Nakon sudske odluke, kao bliski potomci vladara iz dinastije Obrenović, odlučili smo da obnovimo Kraljevsku kuću. Velika skupština na kojoj je doneta odluka o obnovi i kojoj su prisustvovali članovi potomaka dinastije Obrenović, kao i veliki broj delegata, potvrdila je moje postavljenje na mesto starešine i prve glave Kraljevske kuće Obrenović i odluku o uspostavljanju dvorskog veća.

Naš prvi zadatak bio je osnivanje fondacije. Cilj osnivanja nije bio samo negovanje tradicija i tekovina dinastije Obrenovića već i aktivna pomoć u svim sferama javnog života, naročito najugroženijih kategorija stanovnika, kao i zalaganje za unapređenje saradnje sa institucijama nauke, kulture, umetnosti i obrazovanja sa posebnim akcentom na organizovanje akcija humanitarnog karaktera.

Do danas smo organizovali više sabora na kojima smo sprovodili akcije prikupljanja donacija, uglavnom za osobe ometene u razvoju i bez roditeljskog staranja.

Fondacija je 2018. godine u čast 160 godina od Svetoandrejske skupštine i povratka kneza Miloša na presto Srbije, kao i 140 godina od sticanja pune nezavisnosti i suverenosti Kneževine Srbije izradila jubilarni Svetoandrejski krst za privrženost, koji je ustanovila kao godišnju nagradu koja će se dodeljivati isključivo najzaslužnijim pojedincima i institucijama za zasluge ostvarene u tekućoj godini na poljima nauke, kulture, umetnosti i sporta.

Povezane vesti - INTERVJU SUZANA RAJIĆ: Srbima su nedostajala trajna rešenja

U izdanju naše fondacije uskoro će se naći i knjiga ’Rodoslov Obrenovića – Kraljevska kuća i njeni živi potomci’, koja će obuhvatiti većinu objavljenih rodoslova i biti dopunjena sa do sada nepoznatim podacima. Osim rodoslovnih tablica, bićemo bliže upoznati sa poreklom i porodicama od kojih potiče loza Obrenović.

Održali smo i niz predavanja, od kojih ću pomenuti ’Rodoslov, ordeni i insignije Obrenovića’, koje je bilo uvod u gorepomenuti projekat, kao i predavanje na temu ’Heraldika Obrenovića – od pseudoheraldizma do savremene evropske heraldike’.“

Kakva su Vaša prava na potraživanje povrata imovine i da li uopšte nešto potražujete?

„Zakonom nisu regulisani imovinski odnosi naslednika Obrenovića i njihovih potomaka. Nakon smene dinastija deo pokretne i nepokretne imovine nasledila je kraljica Natalija, dok je preostali deo bespravno oduzet. Lične stvari kraljevskog para Aleksandra i Draginje Obrenović sumnjivim putevima iznošene su iz zemlje i prodavane na aukcijama u Beču i Londonu.

Od momenta kada su potomci dokazali svoje poreklo, jedino potraživanje bilo je ono koje se odnosilo na imovinu koju je počivša kraljica Natalija Obrenović testamentom zaveštala Jakovljevićima. Ne treba zaboraviti da je zakonom o povraćaju imovine obuhvaćen period od 1940, odnosno 1941. godine, a sve što se odnosi na našu imovinu obuhvata mnogo raniji period.

Naša želja je da ukoliko ostvarimo prava vezana za povraćaj imovine, omogućimo da lični predmeti Obrenovića, kroz muzejska izlaganja, čija bi postavka bila usko vezana za našu kraljevsku dinastiju, budu dostupni svim građanima Srbije, ali i turistima koji obilaze našu zemlju.“

Da li ste razmišljali šta bi se dogodilo da su Obrenovići ostali na vlasti? Da li ste u kontaktu sa Karađorđevićima?

„Veoma teško je dati odgovor na prvo postavljeno pitanje, ali podsetimo samo da je za vreme vladavine Obrenovića Srbija, osim što je postala nezavisna država, dobila svoj prvi Ustav, državne institucije, dobro obučen oficirski kadar i savremenu vojsku, škole, ustanove kulture... Sigurno je da Obrenovići nisu videli Srbiju teške i neizvesne budućnosti i uvek su bili umereni nacionalisti.

Povezane vesti - Da li ste znali kome je kumovao Karađorđe ili kako se Miloš Obrenović prezivao?

Još jedan od zadataka koji je pred sebe postavila Kraljevska kuća Obrenović bio je prevazilaženje svih dosadašnjih nesuglasica koje su postojale sa dinastijom Karađorđević. Kao uvod u to bio je i moj susret sa Đorđem Karađorđevićem 12. 2. 2016. godine u Beogradu kada smo prvi put pružili ruku jedan drugom i ukazali na neophodnost uspostavljanja prijateljskih odnosa dva kraljevska doma. Naša početna pozicija do danas je ostala ista, ali svakako da ću se truditi da približavanjem naših stavova prevaziđemo sva do danas nerešena pitanja.“

Jedna od poslednjih želja kraljice Natalije bila je da počiva u Srbiji, ali njeni posmrtni ostaci nisu nikada preneseni.

„Da li je to zaista bila njena poslednja želja? Nesumnjivo je da je testament kraljice Natalije postojao, ali nakon arhiviranja i isteka roka za realizaciju, za sve nas njegov sadržaj je ostao tajna, kao i njena moguća želja o prenosu posmrtnih ostataka.

Razvod od kralja Milana koji je odobrila Crkva, stresan život tokom poslednjih godina provedenih u Srbiji, ali i nakon progona iz nje, razočaranost brakom Aleksandra i Drage, i na kraju neizreciva bol za ubijenim sinom, učinili su na kraju da Natalija donese odluku o prelasku u katoličku veru.

Verovatno bih pogrešio kada bih rekao da ovo nije bila njena poslednja želja, jer je kraljica Natalija do kraja svoga života bila posvećena Srbiji, posebno u vreme stradanja srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Čak i poslednje pismo kojim je kralj Aleksandar zatražio oproštaj od majke, i njen odgovor koji on nikada nije video, odisao je iskrenom ljubavlju.

Fondacija Kraljevska kuća Obrenović u svojim ciljevima potencira vraćanje posmrtnih ostataka svih Obrenovića koji su umrli van Srbije, između ostalih i kraljice Natalije. Međutim, da bi se realizovala ova inicijativa, potrebno je prevazići mnogobrojne probleme, koji bez pomoći države Srbije, ali i saglasnosti država u kojima su oni sahranjeni, to ne bi bilo moguće.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…