Vesti
18.09.2021. 08:05
Dragana Todorović

Dekan Nebojša Šarkić

Kako odabrati fakultet, da li su bolji privatni ili državni, na šta obratiti pažnju

Univerzitet, studenti
Izvor: Shutterstock

Nekada nije bilo dileme kada su svršeni srednjoškolci i njihovi roditelji birali fakultete na kojima će budući studenti steći znanje i veštine neophodne da se bave poslovima koji ih zanimaju.

Ukoliko je to pravo, upisivao se Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, ko je ljubitelj književnosti i jezika polagao je prijemni na Filološkom fakultetu. Ekonomija se učila isključivo na Ekonomskom fakultetu, novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, gluma, režija i ostale umetničke veštine u vezi sa filmom i pozorištem na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Danas više nije tako. Pored državnih, u ponudi su i mnogobrojni privatni fakulteti. I umesto da mogućnost izbora bude olakšavajuća okolnost, budući studenti i njihovi roditelji su često u nedoumici: da li nedržavni fakulteti pružaju istu edukaciju kao i državni, ko na njima predaje, da li će se jednoga dana posumnjati da je diploma kupljena?

"Podela na državne i privatne fakultete ne bi, zapravo, trebalo ni da bude dominantna, već samo podela na dobre i loše. Kada čitate liste univerziteta ili fakulteta u svetu, retko da ćete o njima uopšte razmišljati na osnovu toga da li su privatni ili ne. Ne poznajem čak ni ljude koji se bave naukom, a koji bi znali da kažu ko je, recimo, vlasnik Kembridža ili Oksforda, ali svi znaju da su to za evropske pojmove najbolji fakulteti. Tako bi trebalo da bude i kod nas – da budući studenti ne razmišljaju o vlasničkoj strukturi fakulteta, o tome ko je kupio zgradu u kojoj se mi nalazimo, ko je platio stolove, stolice, knjige... već samo o tome kakvo znanje će sa određenog fakulteta poneti. Nažalost, nije tako, a razlog je u sledećem – tradicija državnih fakulteta neproporcionalno je veća u odnosu na tradiciju privatnih fakulteta, i tačno je da se jedan broj privatnih fakulteta nije pokazao u dobrom svetlu, čak bih rekao i da se obrukao i time naneo veliku štetu ideji nedržavnih fakulteta u Srbiji“, kaže za "Ekspres“ dekan zvanično najboljeg privatnog pravnog fakulteta u Srbiji – Union, profesor Nebojša Šarkić.

On je podsetio i na bruku koja postoji i u vezi sa državnim fakultetima, a kojoj je doprineo Pravni fakultet u Kragujevcu: "Ni na jednom nedržavnom fakultetu se nije desilo ono što se desilo na kragujevačkom – da 15 godina policija ne može, uz svu pomoć suda i tužilaštva, da se izbori sa korupcijom koja je tamo bila u pravom smislu reči sistemska. Znate, to nije bio pojedinačni slučaj da ja za svoje kumče izdejstvujem da ono dobije neku šesticu, uz naknadu ili bez. Ne, tamo je broj ljudi koji je bio obuhvaćen tom korupcijom bio nenormalno veliki, i da sam ja bio ministar prosvete u to vreme, zatvorio bih fakultet i raspustio sve zaposlene. Međutim, desilo se nešto drugo – dužina trajanja i složenost postupka doveli su do toga da ni dan-danas nema pravosnažne presude, a masa ljudi koja je tamo stekla diplome na nelojalan način je bila aktivna, što je veoma opasno. Znate, to su neke sudije, tužioci, policajci, radnici u centrima za socijalni rad... Zamislite da vam dete leči neko ko je tako stekao diplomu? Moramo imati na umu da medicinski, pravni i još neki fakulteti imaju veći stepen društvene odgovornosti od ostalih. Ako student na fakultetu nije stekao dovoljno znanja o menadžmentu, upravljanju, umetnosti… on to može da kompenzuje svojim talentom i opštim sposobnostima. Mi smo jedno vreme imali dominantan broj akademika koji nisu završili fakultete, a kojima ne možete osporiti ni umetnički talenat, ni rezultate koje su postigli, ali kada su u pitanju pravo i medicina, tu kompenzacije i improvizacije nema.“

Prof. dr Nebojša Šarkić
Izvor: Privatna arhiva

Poslednjih dana u javnosti se govori o Šangajskoj listi i o tome da Univerzitet u Beogradu ove godine više nije među prvih 500. Kako Vi to komentarišete i koliko je, uopšte, ta lista merodavna kada se bira budući fakultet za studiranje, bilo kod nas bilo u svetu?

"Rangiranje fakulteta na taj način je problematično zato što nas uvodi u jedan birokratski mentalitet koji nije svojstven nauci jer se pozicija na takvoj listi stiče na bazi bodova i slično. Samim tim, Šangajska lista nije sveto slovo, već samo jedan od pokazatelja koji ima sijaset parametara, u ovom slučaju i ko od profesora ima koliko objavljenih radova. Nažalost, tu moram da izrazim svoje neslaganje sa uvaženom rektorkom (Ivanka Popović, prim. aut.) koja je na kraju svog mandata rekla kako nije bilo dovoljno novca. Znate, za jedan manji broj fakulteta količina novca jeste preduslov za uspeh: Elektrotehnički fakultet, Hemijsko-tehnološki, pa i Medicinski. Student koji nije video novu magnetnu rezonancu ne može da zna koji su domašaji dijagnostike. Student koji nije video novi električni motor ne može na nekakvom starom IMT traktoru ili na ’Zastavnom’ automobilu da uči mašinstvo. Ali, u čitavom nizu nauka novac nije preduslov. Tamo gde ja pripadam, društvenim naukama i pravu, pare nam ni za šta ne trebaju. Mogu da odem na neko savetovanje, ali to danas može i onlajn da se uradi. Dakle, reći da je pad kvaliteta rezultat novca, mislim da je traženje alibija tamo gde ga, zapravo, nema. Zato sam ja rezervisan prema Šangajskoj listi, ali druge nemamo. Znate, kao što u sportu, neko skoči sedam metara, neko sedam i po, neko osam, neko ne može ni tri. Ivana Španović na Olimpijskim igrama nije skočila koliko je trebalo za medalju iako u svakom ozbiljnijem takmičenju preskoči taj cenzus koji je određen.“

Objasnite nam, molim Vas, o kakvim je radovima reč i zašto su važni za rangiranje na Šangajskoj listi?

"Reč je o naučnim radovima koje pišu profesori, a važni su za napredovanje u struci. Kada sam ja počeo da se bavim naučnim i stručnim radom, kriterijumi za napredovanje bili su liberalniji – posle četiri ili osam godina mogli ste biti birani u zvanje. Na sreću, ti su se kriterijumi zaoštravali i sa jedne strane su podizali lestvicu ukupnog učinka, a sa druge to je dovelo do zloupotreba. Tako sada koautori potpisuju jedan tekst zajedno, a traže se časopisi koji daju veći broj bodova. Takođe, profesori obrađuju teme koje su atraktivnije i samim tim će biti lakše objavljeni. Dakle, nema ničeg idealnog. Ja zaista podržavam to da mi moramo biti vrednovani i ocenjivani, ali kada vam u nauku uđe birokratsko prebrojavanje onda se to, u nekim slučajevima, može svesti na upotrebu koruptivnih metoda čak i kada je u pitanju objavljivanje naučnih radova. Ali, i to je bolje nego lenstvovanje i nerad, a iz tog obilja tekstova ipak ćemo dobiti nekakav kvalitet. Napraviću jednu komparaciju – fakultet na kojem ja radim ima više od 20.000 knjiga u svom bibliotečkom fondu. Svaka od njih u nominalnoj vrednosti je barem 1.000 dinara, a neke i mnogo više. To je 20 miliona dinara koji su uloženi. Vi imate i državne, a da ne govorim o nedržavnim fakultetima koji gotovo i da nemaju bibliotečki fond. Retko će koji roditelj kada upisuje svoje dete, reći – dobro, a koliki je vaš bibliotečki fond? Retko će koji roditelj reći – kakve vi to knjige imate? Fakultet bez dobre biblioteke je kao torta bez jaja.“

Osim biblioteke, šta je još važno da roditelji i deca znaju kada biraju budući fakultet i kome će dati svoj novac, ali i poverenje i vreme? Na šta još treba obratiti pažnju?

"Mi smo mala sredina i sve se zna. Ko hoće da se raspita to može lako da uradi. Problem je što većina roditelja razmišlja o tome da jadno dete ne treba da se muči i žele da ono u najkraćem mogućem roku i sa najmanje uloženog novca stekne diplomu. Međutim, tako se postiže kontraefekat jer ukoliko za četiri godine ništa ’ne kupite’ vi nećete imati šta da prodajete narednih 40 i više godina. I tako dolazimo do onog o čemu smo već pričali – zamislite nesrećnog pravnika koji ne zna ništa i dobije predmet u kojem treba da odluči o tome kome će poveriti dete posle razvoda braka? On nije zao čovek, on je prosto neznalica i ne može da donese valjanu presudu. Kada su u pitanju imovine, to je lakše jer se pare mogu ispraviti, ali i te kako može da vas ojadi neko ko je nekompetentan, kao što nestručni lekar može da vam upropasti zdravlje. Znači, kada govorimo o nedržavnim fakultetima, treba proveriti ko predaje, koliki je društveni ugled, društveni status tih profesora, da li fakultet gaji strane jezike, da li gaji ono što je za jednog pravnika veoma važno – praktičan rad u sudovima i tužilaštvima, advokatskim kancelarijama, kod javnih beležnika... da li se obilaze zatvori i policijske stanice. Osim osnovne nastave koja je sigurno bazična, dodatne aktivnosti su više nego važne. Moja ćerka je u Španiji završila arheologiju, master i doktorat, njen dodatak uz diplomu bio je na dve kucane strane, gde su joj priznali kurs iz fotografije zato što na licu mesta može da zabeleži šta je iskopala, kurs iz ronjenja jer može da se bavi i podvodnom arheologijom. Dakle, sve što može biti korisno za jednog mladog stručnjaka mora biti priznato i zato mi na našem fakultetu imamo, na primer, govorništvo jer je način izlaganja za jednog pravnika veoma važan. Isto tako imamo i pisanje pravnih akata kao vannastavnu aktivnost. Tu se uči, na primer, kako se piše tužba za razvod braka, za izdržavanje deteta, ostavinski postupak nakon smrti člana porodice. Imamo ’pravne klinike’ na kojima se sprovodi praktičan rad – studenti dobijaju određeni slučaj i rešavaju ga. Kada vidite uplakanog roditelja koji traži izdržavanje za svoje dete, sve ono što ste učili iz porodičnog prava dobija potpuno drugu dimenziju. To nije lutka koju treba da previjete, već pacijent koji krvari.“

Pravni fakultet Union je zvanično najbolji privatni pravni fakultet u Srbiji. Kako se dolazi do tog statusa?

"Kvalitet naših studenata je taj sertifikat da smo mi dobri. Mi trenutno nemamo nijednog studenta koji je nezaposlen. Za mene, kao starog profesora, najlepša ocena je kada mi neko od mojih kolega sudija kaže: ’Imam jednog ili jednu iz Uniona, dobri su. Fini su’. Nema tu čarobnog štapa. Prvo, treba svoj posao da volite i treba da imate dobar profesorski kadar koji sistematično radi sa studentima. Mi smo, na primer, samo sedam dana imali problem sa koronom zato što smo kupili tehničku opremu za Zum aplikaciju i brzo smo prešli na onlajn nastavu. Takođe, svaki profesor ima obavezu da dva sata nedeljno drži konsultacije za studente, a važno je i to da se kod nas stalno nešto dešava – organizujemo razne konferencije, gostujuća predavanja, tribine. Izdvojio bih tribinu ’Ambasadori govore’, gde su strani i domaći ambasadori pričali studentima o svom radu. Neće neko biti bolji pravnik zato što je slušao Vladetu Jankovića, ali je njegovo iskustvo korisno, njegova priča kako je, na primer, predao akreditive papi ili engleskoj kraljici kada je on bio ambasador je i za mene dok sam slušao bila fascinantna, a kamoli za studente. Imali smo i predavanje profesora Save Maričića o običajnom pravu u Crnoj Gori, koje su takođe studenti progutali jer su tu bili svi oni običaji kojima se mi nekada malo smejemo i izvrćemo ih ruglu, ali kada ih objasnite studenti vide da ipak nije sve počelo od Fejsbuka i novih tehnologija i da ima nešto što je moral, tradicija i kultura. Takođe, veoma smo ponosni i na to da imamo tri jezika, za razliku od državnih fakulteta gde se uči samo jedan. Mi imamo engleski, nemački i italijanski sve četiri godine. Kurs koji organizujemo svake godine, na primer, uči studente kako da pretražuju bazu podataka na internetu. Posvećenost poslu i male grupe su tajna uspeha. Kada sam ja bio na državnom pravnom fakultetu i vodio vežbe, ja nisam mogao svoje studente da vodim u zatvor jer ih je bilo 800. Ali, kad imate grupu od 40, 50 na vežbama, onda ih jednom vodimo u CZ, drugi put u ženski zatvor u Požarevcu, onda u maloletnički u Valjevu. Ali, manje grupe su i manji prihod, a manji prihod je manja zarada. Ali, ne možete imati i velike brojeve i kvalitet.“

Svaka škola, pa i fakultet, nekada je morala da bude obrazovno-vaspitna ustanova. Da li ste tu funkciju zadržali i kako negujete motivisanje studenata?

"Apsolutno smo zadržali, a ono na šta sam veoma ponosan to je da na našem fakultetu, za razliku od drugih, nikada nije bila nijedna politička, religijska, nacionalna senka. Bez obzira na to što su naši profesori politički opredeljeni, neki čak i politički aktivni, svoja uverenja te vrste na fakultetu ne izražavaju. Mi nemamo slavu fakulteta, nemamo podmladak nijedne političke partije, a nismo imali ni diskriminacione ispade. Fakultet mora biti isključivo nauka.“

Pre nego što ću ući kod Vas u kabinet morala sam da sačekam da završite razgovor sa studentom. Da li je to uobičajeno? Mislim da na državnim fakultetima studenti nemaju ili imaju retko priliku da razgovaraju sa dekanom?

"To je rezultat koncepcije i ja stvarno mogu gotovo sa svakim studentom, koji to želi, da razgovaram. To čemu ste prisustvovali nije privilegija, već uobičajeno za naše studente da imamo individualne kontakte. Neko ima porodični problem, zdravstveni, ali se dešavaju i lepe stvari koje studenti žele da podele sa mnom. I da me ne razumete pogrešno, ja ne mislim da na državnom pravnom to neko ne bi uradio, naprotiv, to su moje kolege, ali sistem je takav da vi ne možete brinuti o tolikom broju studenata.“

I ko su na kraju studenti koji su rešili da više uče i više plate, da teže prođu kroz svoje formalno obrazovanje, ali da na kraju budu zadovoljni?

"Uglavnom to su deca čiji roditelji prepoznaju kvalitet našeg fakulteta bilo da su oni pravnici pa su opredeljeni prema tome ili su naprosto mudriji pa su se raspitali gde će dete više naučiti, a ne gde će brže i lakše završiti. Ja sam potpuno svestan toga da u vremenu ekonomske krize ljudi žele da u što je mogućem kraćem vremenu, sa što je moguće manje para skinu jednu veliku brigu – da im dete završi fakultet. Izražavam divljenje i poštovanje prema onima koji su se opredelili da kod nas steknu obrazovanje, jer naš fakultet nije ni lak niti jeftin. Međutim, čini mi se da je efekat nešto što to ipak opravdava. U većini zemalja u svetu sistem nije takav da se deca školuju na grbači svojih roditelja, većina studenata radi i tako zaradi, i u takvom jednom okruženju naš fakultet bi sigurno bolje prolazio. Govorimo sada samo o pragmatičnosti, a ne o ljubavi prema znanju i nauci. Ako vi znate da na fakultetu A dobijete diplomu sa kojom ćete moći da idete u advokaturu, a na fakultetu B koji ćete završiti lakše i jeftinije, ali nećete moći da budete advokat, onda dileme nema.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Bravo za studente Građevinskog fakuteta!
Univerzitet, studenti

Da se ponosimo

19.08.2021. 16:41

Bravo za studente Građevinskog fakuteta!

Studenti Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milica Petrović, Nikola Jovanović i Novak Joksimović osvojili su drugo mesto u finalu međunarodnog takmičenja studenata građevinskih fakulteta ICEC (International Civil Engineering Competition), koje je krajem jula održano u Ankari.
Close
Vremenska prognoza
light rain
5°C
29.11.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve