Vesti
31.08.2021. 08:17
Vesti
01.09.2021. 09:20
Đoko Kesić
Kinesko NE
Kineski ambasador u BiH: Nismo ovde da bismo bili poslušni
Odbijanje kineskog ambasadora Ji Pinga u Sarajevu da prihvati „padobranski desant“ Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika nastavak je politike koju je Kina predstavila Entoniju Blinkenu u Enkoridžu, na Aljasci, marta ove godine: „Zaboravite da smo mi tu da budemo poslušni i nemojte da sebe zovete ʼmeđunarodna zajednicaʼ“.
Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska, sve jasnije obeležavaju se kao poprište globalnog sukoba velikih sila za prevlast na Balkanu. U centru najnovijeg sučeljavanja moći i uticaja našla se nota ambasade Narodne Republike Kine u Sarajevu, upućena na adresu OHR-a, u kojoj stoji da Kina osporava legitimitet novom visokom predstavniku Kristijanu Šmitu na tu funkciju.
Međunarodni politički analitičari beleže da je ovo prvo izrazito političko javno deklarisanje Kine po političkim pitanjima u Evropi. Američki i britanski mediji pišu da se Kina, uz Rusiju, ovim činom stavlja na srpsku stranu, „što je za međunarodne odnose svakako zabrinjavajuće“. U domaćoj javnosti ovaj čin je prihvaćen sa uvažavanjem i začuđujuće bez poslovično folklorne euforije, ali stoji i značajno pitanje – šta nam donosi prvo kinesko NE na političkom tlu Evrope?
Vesti
07.06.2021. 09:51
Visoki predstavnik i niski udarci
Srđa Trifković, engleski doktorand, univerzitetski profesor, ekskluzivno za „Ekspres“ podseća da je od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Bosnom i Hercegovom Narodna Republika Kina imala vrlo oprezan i uzdržan stav tako da je čak oklevala da otvori ispostavu Konfučijevog instituta u Banjaluci što je napokon učinjeno pre dve godine.
„Kinezima je godinama jako stalo da ne stvore utisak da zagovaraju fragmentizaciju Bosne i Hercegovine jer su oni, po mom mišljenju, pogrešno, ali sasvim jasno uokvirili paralelu između Tajvana i Republike Srpske. Drugim rečima, smatrali su da je nepoželjna još veća autonomija entiteta do tačke gde bi se otcepljenje predstavljalo realnu opciju.“
Profesor Trifković dodaje kako veruje da se orijentacija kineske politike sada menja i to iz dva razloga.
„Kao prvo, da je čitav prostor Balkana u strateškoj koncepciji ʼPojasa i putaʼ postao značajniji za Kineze nego što je to ranije bio slučaj, a da su oni tu došli do zaključka da za razliku od zapadnog faktora koji je u svim srpskim neprijateljima video svoje uporište, bilo da je reč o kosovsko-metohijskim Albancima ili dukljansko-montenegrenskim anti-Srbima, o Hrvatima ili o bosansko-hercegovačkim muslimanima, a da Kinezi kao jedna stara imperija sa dugim diplomatskim iskustvom sagledava činjenicu da joj je za dugoročno uporište na Balkanu potrebna upravo ona nacija koja drži i glavne komunikacione tokove, Moravsko-vardarsku dolinu sa ogrankom prema Sofiji i Plovdivu, i koja istovremeno jedina na prostoru bivše Jugoslavije ima dokazanu dugoročnu državnu sposobnost. Kao drugo, posle američkog debakla u Avganistanu, Kinezima je jako stalo da sa talibanima uspostave modus vivendi zato što oni imaju od pakistansko-kineske granice na Himalajima do pakistanske luke Gvadar u Persijskom zalivu u Indijskom okeanu jednu bitnu sada žilu kucavicu i put i prugu i cevovod koji praktično zaobilaze Indiju sa zapada i koji predstavljaju jedan od ključnih faktora u kineskom konceptu ʼPuta i pojasaʼ. Kinezi će biti sada daleko manje uzdržani u kontriranju američkim potezima nego što je ranije bio slučaj. Jer gubitak američkog kredibiliteta u Avganistanu takođe znači da za Kinezi više ne vide nikakvu potencijalnu opasnost niti cenu da se Amerikancima staje na put gde god pokušavaju da proaktivno istisnu kineski uticaj“, tvrdi Trifković.
Greške Amerikanaca
„Entoni Blinken, državni sekretar, napravio je grešku kada je rekao da je jedan od ciljeva američke politike na Balkanu suzbijanje malignog ruskog i kineskog uticaja i time praktično razotkrio karte da sada i druga strana ima legitimno pravo da oštrim diplomatskim merama kontrira toj američkoj strategiji“, procenjuje dr Srđa Trifković. Taj pokušaj američkog povratka na na Zapadni Balkan za sada je imao isključivo retorički karakter oličen u oktroisanom kvazizakonu odlazećeg visokog predstavnika Incka o kriminalizaciji negacije tobožnjeg genocida u Srebrenici, nisam siguran da u trenucima sadašnjeg haosa Sjedinjene Američke Države imaju i volju i moć da radikalno proaktivnim merama dalje suzbijaju one ingerencije koje su još preostale Republici Srpskoj.
Vesti
04.05.2021. 21:00
Glava na Zapadu, srce na Istoku
Na naše podsećanje da bi se Srbi u Republici Srpskoj, u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, pa i u Crnoj Gori mogli naći u središtu velikog geopolitičkog sukoba, da taj sukob možda vodi na novu podelu sveta, gospodin Trifković kaže:
„Šta će reći Evropska unija savršeno je nebitno jer ne postoji objedinjena politika Evropske unije kao jasno definisan stav. Postoji naravno stav briselske birokratije koji želi da se pretvara kao da je neka objedinjena evropska politika već artikulisana što, međutim, nije slučaj. I kao što smo videli iz proteklih meseci i godina, kad god dođe do ozbiljnog američkog pritiska Evropljani ležu na rudu. Tu je zapravo okončanje gasovoda „Severni tok 2“ predstavljalo jedan izuzetak koji potvrđuje pravilo, a koji će Nemci platiti bezrezervnom podrškom Americi na drugim frontovima suzbijanja Rusije.
Opasnost po Balkan
Što se Sjedinjenih Američkih Država tiče, u ovom trenutku najveća bi opasnost za stabilnost na Balkanu bila da posle debakla u Avganistanu pokušavaju da svoj narušeni kredibilitet nadoknade ili kompenzuju nekim proaktivnim potezima na Balkanu. To bi moglo da predstavlja opasnost. A činjenica je da prošiptarski i promuslimanski lobisti poput Danijela Servera i Januša Bugajskog upravo taj kurs sada zagovaraju. Da bismo nadoknadili izgubljeni krediblitet u Avganistanu, eto sada je trenutak da naučimo Srbe pameti i da pokažemo Rusima do koje mere su nemoćni (?). A što se tiče te podele, o kojoj vi govorite, mislim da ona više nije moguća iz jednog vrlo značajnog razloga, a to je da je unutrašnja podeljenost same Amerike po svim idejnim, ideološkim, moralnim i svim drugim civilizacijskim merilima tako duboka i tako nepremostiva da ona više nema moralne i ljudske resurse, materijalne ima, ali nema moralne i ljudske da bi bila stožer nekog novog hladnoratovskog bloka u podeljenom svetu“, zaključuje profesor Trifković.
Slobodan Reljić, sociolog, novinar, doskorašnji profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, autor više zapaženih studija o savremenim medijima kod nas i u svetu, u razgovoru za „Ekspres“ primećuje da je prvo kinesko NE posledica kontinuirane politike jedne sile koja je konačno izašla iz senke i suprotstavila se odlazećem svetskom hegemonu.
„Kad se oglasio kineski ambasador Ji Ping u Sarajevu i odbio da prihvati ʼpadobranski desantʼ Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika kao legalno rešenje, bio je to nastavak politike koju je Kina predstavila američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u Enkoridžu, na Aljasci, marta ove godine: ʼZaboravite da smo mi tu da budemo poslušni i nemojte da sebe zovete međunarodna zajednica.ʼ“
Gospodin Reljić podseća da Kina ima i svoje unutrašnje razloge da se aktivno umeša u američko nasilno uređenje Zapadnog Balkana. Ljudska i manjinska prava Ujgura, kineskih muslimana, upotrebljavaju se kao što je ovde već činjeno. Podstiče se secesionizam, kao što je činjeno u Bosni, a način kako je igrano sa Albancima na Kosovu i Metohiji gotovo da je mustra koja sledi. Moćna država nema razloga da trpi američku nasilnost. Jer od Amerike se ne može očekivati nikakva saradnja.
„Kina prestaje da bude velika sila u senci. Njen potencijal u uređenju sveta kao najmnogoljudnije zemlje (sada to možda više nije) uvek je bio ogroman, аli je njena operativnost u odnosu na SAD i SSSR, pa čak i posle u odnosu na Rusiju, bila neznatna. Tri decenije posle pada Berlinskog zida (koji se uzima kao početak vrtoglavog uspona pa onda ubrzo dramatičnog pada Pax Amerikana) ne mogu se donositi važne odluke u svetskoj politici bez Kine, sada vodeće svetske ekonomije. To se videlo i po tome koliko je Zapad ove godine s velikom pažnjom pratio stogodišnjicu nastanka KP Kine. Do pre neku godinu o toj organizaciji se govorilo s prezirom i ponižavanjem“, podseća Reljić.
Doktor Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije znatno je oprezniji u procenama globalnih političkih pomeranja, koje bez sumnje najavljuje Narodna Republika Kina svojim „nenadanim“ istupom u Sarajevu. On smatra da je veoma važno da osporavanje Republike Srpske da novi visoki predstavnik u BiH nije više potreban i da narodi u BiH sami mogu rešavati probleme iz njegove nadležnosti dobija na važnosti jer se pojavio još jedan član Saveta bezbednosti UN koji podržava ovakva gledanja.
„Međutim, tu stoji jedan praktičan problem. Ni Rusija ni Kina nisu prisutne na Balkanskom poluostrvu, u vojnom smislu. Na Kosovu je NATO. U Bosni je takođe veliki uticaj zapadnih sila, tako da ovi stavovi Rusije i Kine traže podrobnije objašnjenje. U svakom slučaju, oni gledaju, pošto i Amerikanci vrše pritiske na raznim mestima, na raznim njihovim neuralgičnim tačkama, tako i oni pokušavaju da vrate Zapadu gde oni misle da bi mogli da se suprotstave njenim inicijativama. To je svetska, geostrateška borba za uticaj i za pravljenje problema onome koga smatraju rivalom na srpskoj sceni“, mišljenja je gospodin Zečević.
On podseća da je očigledno visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini samo povod za neke ozbiljnije radnje koje se planiraju ili se već rade iza zavese...
„Visoki predstavnik je samo povod za njihov geostrateški sukob koji postoji između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, gde svako pokušava da pronađe neku neuralgičnu tačku gde će da smeta onom drugom. Amerikanci su tražili islamiste Igure u Kini, Kinezi traže njihove slabe tačke u Avganistanu... i na Balkanu takođe. Kinezi sada podržavaju nas zato što misle da Amerikanci podržavaju ove druge. Prema tome, to su te geostrateške igre na globalnom nivou“, objašnjava Zečević.
Slobodan Reljić dodaje da „ovo, naravno, nije signal da će se svet vratiti u komunizam – ideologiju koja je nastala na Zapadu u XIX veku, ali jeste znak da svet nije ono što nam je predstavljano iz zapadnocentričnih medija i nauke.
Dramatične promene
Svet se menja korenito. Ne izgleda logično da će kineski ambasador u Sarajevu sad svaki dan zvati bošnjačke ili srpske političare i diktirati im šta da se radi. Аli jasno je da Kinezi ne vide zašto je normalno činovnik iz Brisela ili Berlina. Iako izgleda jednostavno, to je dramatična promena u svetu koji dolazi“, tvrdi Reljić.
Podsećamo gospodina Zečevića na onu narodnu, koju bi Srbi u ovom slučaju morali da prihvate kao katihizis, a koja glasi „Gde se slonovi tuku – tu trava ne raste!“. Šta nam je u ovom slučaju najumnije činiti?
„U ovoj priči i nije preterano bitno što će u perspektivi, moguće za godinu-dve, ukinuti radno mesto visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Zapad, koliko znam, tako razmišlja na temu. Ali mnogo je važnije ono što ste pomenuli o ʼslonovima i traviʼ. To je uvek u sličnim okolnostima bilo pitanje mudrosti i veštine malih naroda. Mislim da bi u ovim i sličnim prilikama male zemlje i mali narodi morali da izbegavaju da budu deo tog poprišta, tog sukoba. Vidite šta se desilo u Avganistanu, tu imate taj geostrateški sukob...U stvari, kod nas se to mnogo ne priča, ali izgleda da su talibani imali stratešku podršku Kine. I da su čak Kinezi, to tvrde neki obavešteni krugovi, kupili neki rudnik u Avganistanu koji ne radi, ali koji oni možda misle da aktiviraju kada se uspostavi ova talibanska vlast. Mi moramo da budemo dovoljno mudri da izbegnemo tu zamku u koju je upao Avganistan: punih 40 godina u ratu, računajući i onaj sa Sovjetima, zemlja uništena, narod bez perspektive. Treba da budemo mudri da pokušamo da zaštitimo svoje interese, da ne uđemo u igre velikih“, savetuje gospodin Zečević.
Doktor Slobodan Reljić na kraju zaključuje: „Šta nam je činiti? Da američko maltretiranje Srba nije bilo onako brutalno, svakako bi nas brinuo ulazak nove sile u naše okruženje. Аli pošto od Bajdenove Аmerike nemamo šta drugo da očekivati do odsustva dobre volje, ostaje nam da prvo razumemo šta se to dešava, а оnda da činimo kako priliči novim uslovima. Valjda ćemo se setiti da više ne ponavljamo onu tužnu frazu da je ʼEU naše strateško opredeljenjeʼ. Valjda neko ovde sluša šta govori Vitor Orban.“
Komentari
