KLUPSKI IGRAČ: Aleksandar Papić - Političar, tajkun i sportski radnik

Ima jedna anegdota o Crvenoj zvezdi i Slobodanu Peneziću Krcunu. Navodno je na osnivačkoj skupštini sportskog društva kada se većalo o imenu kluba neko od prisutnih rekao: "Neka se zove Zvezda". Predlog je, po starom srpskom običaju, naišao na ozbiljnu polemiku uz pominjanje uže i šire familije, ali je ovaj demokratski diskurs prekinuo svemoćni šef Udbe Krcun, presudivši: "Ako je Zvezda, neka bude Crvena!", čime je ovom prostoproširenom sintagmom okupljenoj masi stavio do znanja nekoliko stvari. Prvo, nema više priče oko imena kluba, zvaće se Zvezda; drugo, pošto je Zvezda, biće Crvena (što se u njegovoj percepciji podrazumevalo), i treće i najvažnije, ja se pitam oko svega od sada pa nadalje.

I time je izazvao lančanu reakciju, onda su se okupili neki generali osećajući se povređeno, jer kako oni da nemaju klub i svoje fudbalere, a Udba ima, i osnovaše Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, u sličnom demokratskom procesu. I kao što Zvezda nije mogla biti tek Zvezda, nego je morala biti još i Crvena, Partizan nije mogao biti tek obično sportsko društvo, već je morao biti jugoslovensko. To što je prvi predsednik bio general Franjo Tuđman, to je verovatno zato da bismo se mi danas smejali, a pokojni general "veselo" okretao u grobnom mestu na zagrebačkom Mirogoju.

Povezane vesti - ALEKSANDAR PAPIĆ: Kako se kalio čelik

Ali ono što je tada načinjeno je bio početak jednog trenda u kome veliki sportski klubovi više nisu mogli bez politike. Decenije koje su sledile samo su dokazivale ove tvrdnje. Kroz upravne odbore najvećih fudbalskih, košarkaških, odbojkaških, vaterpolo klubova i svih drugih prošlo je more političara, funkcionera sa raznih nivoa i kapaciteta. I tako sve do devedesetih, kada se u uprave fudbalskih klubova parkiraju likovi poput Mirka Marjanovića, tadašnjeg predsednika srpske vlade, i najbližih saradnika Slobodana Miloševića. Tako je mladom funkcioneru SPS i današnjem lideru zapalo da bude u upravi Fudbalskog kluba Palilulac i Košarkaškog kluba Partizan.

Svi se sećamo Željka Ražnatovića Arkana na čelu Obilića, ali se malo ko seća da je postojao i FK Milicionar, klub koji je pripadao MUP-u i igrao je prvu ligu. Trend je nastavljen i u decenijama koje su došle nakon petooktobarskih promena. U upravne odbore je sela nova garnitura ministara, FK Milicionar je postao FK Obrenovac, jer ga je preuzeo DOS-ov ministar pravde, pokojni Vladan Batić i pomerio desetak kilometara uz Savu, od Makiša do njegovog rodnog grada. U svemu je jasan motiv sportskih klubova i njihovih radnika, kroz političare u upravi obezbeđuje se status povlašćenog, zaštita od svih mogućih napada ma iz koje sfere dolazili, novac iz javnih preduzeća i budžeta... S druge strane, političari su dobijali određenu vrstu statusa koji im očigledno fali po difoltu.

U protekla tri broja bavili smo se likom i delom mladog funkcionera u opštinskom odboru Zvezdara Aleksandrom Papićem. Svašta smo doznali o njemu, ali ako bismo pokušali da u jednoj rečenici definišemo taj fenomen, to ipak ne bi bilo moguće. Ako bismo ustvrdili da je pomenuti Papić izuzetno moćan i faktor odluke u mnogim državnim organima, suočili bismo se sa paradoksom da pomenuti gospodin nije ni na kakvoj javnoj izvršnoj funkciji, već da je zaposlen u privatnom preduzeću. Ako bismo tvrdili da je jedan od najmoćnijih ljudi u beogradskom odboru SNS, opet je formalno tek funkcioner jednog opštinskog odbora. A opet, kada se malo dublje zagrebe, shvati se i dokaže da granice formalnog ovde ništa ne znače i da u realnom životu gospodin Papić zaista crpi određeni kvantum moći. Slično je i sa sportom, ako biste pitali nekoga šta je gospodin Papić u Košarkom klubu Partizan, formalno - ništa, čovek čak nije ni član uprave, ali faktičko stanje govori drugačije. Prema saznanjima i dokumentaciji do koje smo došli, čini se da je Aleksandar Papić bio duboko involviran u funkcionisanje i kreiranje politike košarkaškog kluba u poslednje tri godine. To su upravo i godine koje se vezuju za ono što bi navijači Partizana nazvali renesansom kluba.

Povezane vesti – LJUDI IZ SENKE: Ko je Aleksandar Papić?

U prethodnim nastavcima smo opisali modus operandi Aleksandra Papića, iz koga je jasno bilo identifikovati šemu firmi na koje ima očigledan uticaj, da ne upotrebimo neku jaču ali i tačniju reč. Radi se o firmama "Tim System", EWE d.o.o., "Oblak tehnolodžis" d.o.o, GIA d.o.o. Prve tri kompanije bave se računarima, proizvodnjom računarske opreme, razvojem softvera, dok se četvrta bavi projektovanjem i izgradnjom objekata. Ako se analizira prethodnih deset godina poslovanja ovih kompanija, jasno je da im prvih pet, šest godina nije baš išlo po planu: prihodi su bili više nego skromni. Nagli skok u visini prihoda sve kompanije beleže u nekoliko poslednjih godina. Tako, na primer, kompanija EWE d.o.o. beleži prihod od 7,5 milijardi dinara u 2018. godini, što je nešto više od 60 miliona evra, dok na primer "Oblak tehnolodžis" d.o.o. beleži rast prihoda sa nešto više od 600 miliona dinara 2016. godine na 1,2 milijarde dinara ili nešto više od 10 miliona evra u 2018. godini. Firma AIGO je, na primer, 2015. godine imala prihod od 4,7 milijardi dinara, odnosno 40 miliona evra. Kompanija GIA d.o.o. takođe nije bila pošteđena.

Naime, 2015. imali su prihod od 700 miliona dinara, da bi krajem 2018. godine nivo prihoda porastao na 3,2 milijarde dinara, odnosno više od 25 miliona evra. Gruba računica kaže da su sve ove kompanije u jednoj godini prihodovale više od 135 miliona evra uglavnom ili većim delom sklapajući unosne poslovne aranžmane sa državnim institucijama, za koje se može pretpostaviti da iza sklapanja ovih poslovnih aranžmana stoji upravo autoritet Aleksandra Papića. Dakle, možemo s pravom konstatovati da postoji jedan poslovno-novčani tok u Srbiji koji je vezan za državne institucije i poslovanje sa njima, koji kontroliše Aleksandar Papić. Sasvim je jasno o kojim se proporcijama i količini novca radi.

Odakle i kako se Aleksandar Papić stvorio u Košarkaškom klubu Partizan, nije do kraja poznato, ali je njegovo prisustvo evidentno, neki bi rekli i odlučujuće, i na kraju smo ga uspeli i dokumentovati. Iako zvanično, kao što smo već napisali, nije bio ništa u upravi KK Partizan, ipak svi sagovornici "Ekspresa" iz ove sportske organizacije znaju za to ime i svi se slažu u tvrdnji da je njegova prisutnost u svakom pogledu od fizičke do finansijske - nesporna. Da se malo osvrnemo i na lik sa početka našeg teksta, Slobodana Penezića Krcuna, kada su ga pitali šta on radi u Zvezdi, dobili su odgovor: "Savetujem". Na pitanje kako, odgovor je bio još jednostavniji i precizniji: "Snagom ličnog autoriteta". Ne povlačimo nikakvu paralelu, ali nije loše konstatovati određenu dozu diskrecije i opreznosti. Da se vratimo na pomenutu prisutnost gospodina Papića u KK Partizan. Fizička prisutnost se da dokumentovati pažljivom analizom javno dostupnih fotografija. S druge strane, situacija u kojoj su te fotografije nastale opet mnogo govori o prirodi odnosa u funkcionisanju KK Partizan. Aleksandar Papić je na utakmicama vrlo često sedeo u društvu zvanično najviših klupskih funkcionera u počasnoj loži, što se i da videti. Isto tako zanimljivo je da je Aleksandar Papić bio prisutan i prilikom zaustavljanja ekipe Partizana na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom gde su se 4. decembra 2018. zaputili da odigraju prijateljsku utakmicu.

Povezane vesti – VRH LEDENOG BREGA: Aleksandar Papić – junak našeg doba

Što se tiče finansijskog prisustva, potrebno je tek malo objasniti kontekst da bi se razumeo celokupan proces. KK Partizan je, naime, od 2014. do 2017. godine prošao kroz jedan težak i sušni period finansijskih poteškoća, sezona bez trofeja i timom čiji su roster popunjavali, uz sve dužno poštovanje, igrači osrednjeg i onižeg kvaliteta. Situacija se menja krajem 2017. kada dolazi novo rukovodstvo, koje donosi novu energiju i potpuno drugačije stvaranje uslova za funkcionisanje kluba. U tom talasu, doduše bez ikakve funkcije, u klubu se pojavljuje Aleksandar Papić. Zanimljivo je da ako se analizira finansijsko poslovanje pomenutih gorenavedenih kompanija povezanih sa Papićem i poslovanje KK Partizan u 2018. i 2019. godini, vidljivo je da je skoro 1,3 miliona evra sa računa ovih kompanija transferisano po raznim osnovama na račun kluba. Kad kažemo po raznim osnovama, mislimo na donacije i sponzorstva, ali i plaćanje obaveza, kao što smo objavili, najam aviona koji je leteo za Brešu u Italiji. Kao što smo već pisali, kao jedan od putnika na tom letu pored Andree Trinkijerija, aktuelnog trenera Partizana, bio je deklarisan i Aleksandar Papić. Račun avio-prevozniku za ovu uslugu u iznosu od 1,8 miliona dinara platila je firma "Tim System" d.o.o. iz Beograda.

Pomenuta firma je isto tako platila i iznos od skoro 1,3 miliona dinara avio-prevozniku za let aviona od Barselone do Beograda 27. 12. 2018. godine, kojim je u Beograd pristiglo tadašnje pojačanje KK Partizan Aleks Renfro sa svojom porodicom.

Zanimljiv je i slučaj najma čarter leta kojim je ekipa Partizana 21. januara 2019. godine otputovala u Nicu. Za tu priliku je iznajmljen avion "Airbus A319", registracione oznake JU3450, maksimalnog kapaciteta 140 putnika. Cena najma ove letelice, koja je uključivala zakup aviona sa stajankom, sve pripadajuće aerodromske takse i troškove transfera i smeštaja za posadu, iznosila je 45.900 evra. Deo ugovorene sume, odnosno 2.374.000,00 dinara isplatio je lično Aleksandar Papić u gotovom novcu. Ostatak je isplaćen sa računa kompanija povezanih sa Papićem preko KK Partizan. Troškovi letova i putovanja ekipe Košarkaškog kluba Partizan plaćani su od 2018. do 2019. godine po sličnom modelu i većina ovih troškova je podmirena preko firmi povezanih sa Papićem i u gotovom novcu.

Naravno, nije samo materijalno finansijsko poslovanje Košarkaškog kluba Partizan bilo jedina sfera interesovanja gospodina Papića. Iz razgovora sa ljudima bliskim ovom klubu, saznali smo da je pomenuti gospodin bio involviran i u kadrovska rešenja, odnosno dovođenje igrača. Tako se njegovo ime direktno vezuje za imena pomenutog Aleksa Renfroa, Markusa Pejdža, Nikole Jankovića, Ognjena Jaramaza, Stefana Jankovića... Neka od ovih imena danas su okosnica igre KK Partizan i na njihovo dovođenje u redove crno-belih nisu potrošene male novčane sume. Tako je, na primer, za dovođenje Renfroa utrošeno skoro 400.000, evra kada se zbroje svi troškovi. Kao obeštećenje španskom klubu u dva navrata isplaćeno je skoro 140.000 evra, od čega je jedan deo uplaćen preko kluba, nekih 86.000 evra, dok je ostatak na ime obeštećenja isplatila beogradska agencija koja zastupa igrača. Ovim uplatama prethodio je transfer od kompanije "Tim System" do.o.o. prema KK Partizan u skoro istovetnom iznosu. Igrač je, prema rečima našeg sagovornika, dobio više od 200.000 evra na ruke, u gotovom novcu koji je opet odnekud doneo Aleksandar Papić.

Kakve su bile namere Aleksandra Papića i odakle se stvarala enormna količina novca koja je na svakakve načine ubrizgana u KK Partizan, velika je nepoznanica. U svakom slučaju, Aleksandar Papić se negde od početka ovogodišnje sezone ne pojavljuje više toliko često u klubu i sva je prilika da više nije prisutan ni u jednom obliku u trofejnom košarkaškom klubu. Prema rečima naših izvora, sada se mnogo više u upravi kluba pitaju ljudi poput privrednika Nenada Kovača, vlasnika firme "Roaming elektroniks" i intimusa Dragana Đilasa, zatim Milana Iskrina, Aleksandra Mihajlovića, Nebojše Ikovića...