Vesti
05.12.2022. 18:06
Vesti
06.12.2022. 19:05
Marko R. Petrović
Granični incidenti
Migrantsko bure baruta
Moglo bi se reći da je prava sreća što u pucnjavi među migrantima u Horgošu nije bilo više povređenih – samo šestoro, od toga jedan dvadesetogodišnjak sa dve prostrelne rane u grudima. Na snimcima koji se mogu videti na internetu, ovo mesto na severu Vojvodine, poznato po paprici i najfrekventnijem graničnom prelazu sa Mađarskom, delovalo je pre nedelju dana kao da se nalazi negde na rusko-ukrajinskom frontu.
Grupe naoružanih i kapuljačama maskiranih ljudi tumarale su slabo osvetljenim ulicama mesta. Iz mraka su se povremeno mogli čuti pucnji iz "kalašnjikova“. Neki od tih hitaca su, očigledno, završili i u grudima nesrećnog mladića.
Još otkako se pre sedam-osam godina migrantska kriza svom svojom snagom obrušila na Srbiju, bilo je onih koji su upozoravali na bezbednosne pretnje. A one su se kretale od moguće infiltracije boraca ISIS-a, preko šverca droge, trafikinga, do ugrožavanja lokalnog stanovništva.
Incidenta je, manjih ili većih, naravno, bilo i ranije – od onih prvih u Šidu i okolini, preko pojedinačnih napada u više gradova u celoj Srbiji, do letošnjeg obračuna migranata u okolini Subotice, kada je jedan Avganistanac i ubijen.
Pucnjava u Horgošu nije, dakle, samo jedan incident. Ona je možda i poslednji alarm da se situacija sa migrantima, naročito onim ilegalnim, koliko god je moguće stavi pod kontrolu.
Mnogo je pitanja koja se posle ovog incidenta otvaraju. Osnovno je, koliko su građani Srbije bezbedni? Drugo je, koliko ilegalnih migranata ima? Treće, koliko je njih naoružano i odakle su naoružanje nabavili? Opravdano se, takođe, može postaviti i pitanje povezanosti kriminalca među migrantima sa lokalnim kriminalnim gangovima.
Direktor Centra za geostrateška istraživanja i terorizam Vlade Radulović uveren je da, iako postoje brojni incidenti koji povremeno eskaliraju, kao što je to bilo u poslednjem slučaju, Srbija i njene službe bezbednosti drže situaciju pod kontrolom - onoliko koliko je to moguće.
"Naravno, nikada ništa ne možete imati 100 odsto pod kontrolom, već se trudite da štetu ili pretnju svedete na najmanju moguću meru“, kaže Radulović za "Ekspres“.
Uprkos tome, legitimno je i pitanje može li se ispitivati čija je odgovornost to što je praktično dozvoljeno da migranti formiraju oružane bande na teritoriji Srbije. Radulović, međutim, ističe da je na to pitanje teško dati konkretan odgovor, s obzirom na to da je ovde reč o velikom broju migranata iz Afrike i Azije koji godinama prolaze kroz Srbiju.
"Budući da oni već dolaze ovde kao grupe, njihovo ’udruživanje’ je samo po sebi već završena stvar i mi tu ne možemo ništa. Oni u grupama ulaze, u grupama borave u našoj zemlji, u grupama se fizički obračunavaju. U takvim okolnostima uvek je lako nešto i prošvercovati, odnosno neprimetno preneti preko granice. Jer, ne treba izgubiti iz vida da ovde uglavnom govorimo o ljudima koji granicu prelaze van graničnih prelaza, bez dokumenata, sa pomagačima, vozačima i slično. Imajući sve navedeno u vidu, prema mom mišljenju situaciju komplikuje samo činjenica da je taj broj sada veliki, kada govorimo o migrantima van centara, i da će se on dodatno uvećavati. Koliko njih tačno ima, ne bih spekulisao, ali taj broj svakako nije mali i to je nešto što će u budućnosti biti ozbiljan bezbednosni problem“, kaže Radulović.
Hronika
25.11.2022. 11:10
Ranjen migrant kod Horgoša, uhapšeno više osoba
Kroz Srbiju je u poslednjih sedam-osam godina prošlo sigurno više miliona migranata, uglavnom iz Azije i Afrike. Manji deo ostao je ovde. Možda može da zabrinjava podatak koji je u oktobru iznela komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević - da je od početka godine u zemlji registrovano oko 30.000 više migranata nego prošle godine.
"Trenutno u centrima boravi 5.241 migrant, a procenjujemo da ih van njih ima još oko 2.500“, rekla je tada Stanisavljević.
Te procene su posle incidenta u Horgošu korigovane, tako da ih je van centara, navodno, oko hiljadu. Zvanično, preko Srbije ih je u 2022. godini prošlo 109.000.
Istovremeno, varirala je i brojka uhapšenih migranata nakon pucnjave na severu – od oko 600 do oko 1.000 ilegalnih migranata.
Ovo, kao što je već rečeno, nije bio prvi sukob među migrantima. U julu se u Makovoj sedmici pored Subotice dogodio prvi veći sukob grupa koje su pokušavale da pređu u Mađarsku. Tada je jedan migrant ubijen, a šestoro je povređeno. Policija je tada saopštila da je uhapšen osumnjičeni državljanin Avganistana.
Svet
24.11.2022. 14:54
Spašeno nekoliko stotina migranata blizu Krita
Radulović se slaže da je, ne samo posle letošnjeg sukoba, već kada su prvi migranti došli, službe bezbednosti trebalo da upale, ili jesu upalile "crvene alarme“.
"Zbog toga sam na početku i rekao da se situacija od početka prati, ali da se eskalacije povremeno dešavaju. Sa druge strane, tu je važna i međunarodna saradnja, naročito između zemalja koje su pogođene ovim problemom. Jedno od rešenja, pored razmene informacija i zajedničkih patrola, svakako su bilateralni i multilateralni ugovori, pa u tom domenu možemo posmatrati i sporazum koji je potpisan na liniji Beograd – Budimpešta – Beč. Sada, naravno, ostaje samo da se vidi u kojoj meri će stvari da zažive i kakvi će efekti svega toga biti na terenu. Međutim, kakve god sporazume i mehanizme imali, to neće zaustaviti dolazak migranata. A sve dok su oni tu, opasnost od incidenata je prisutna“, kaže Radulović.
Podsetimo, predsednik Srbije, kancelar Austrije i premijer Mađarske, postigli su u sredu 16. novembra dogovor oko readmisije, odnosno proterivanja onih koji nemaju šansu da dobiju azil.
Trojica zvaničnika, Aleksandar Vučić, Karl Nehamer i Viktor Orban, potpisali su Memorandum o jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.
Srbija se prema memorandumu obavezala da će prihvatati sve ilegalne migrante koje Austrija i Mađarska vrate. Te dve članice EU će, pak, ravnopravno sa Srbijom da snose troškove vraćanja tih ljudi u njihove zemlje porekla. Policije tri zemlje formiraće zajedničke patrole.
Predsednik Srbije rekao je tada da se broj ilegalnih migranata gotovo udvostručio u odnosu na isti period prošle godine. Dolazili su iz smera Severne Makedonije (51 odsto) i direktno iz EU, odnosno iz Bugarske (32 odsto).
Svet
06.11.2022. 21:15
Italija sprečila iskrcavanje migranta
Prema njegovim rečima, najveći broj migranata stiže iz Avganistana (40 odsto) i Sirije (30 odsto), kao i iz Pakistana, Burundija, Maroka…
"Zajedno uz podršku Mađarske i Austrije angažovaćemo veći broj policajaca na granici sa Severnom Makedonijom, da pokušamo da odbranimo tu liniju i da je pomerimo na jug. Time štitimo i Evropu, ali i svoju zemlju. Ne želimo da budemo parking za ilegalne migrante, iako smo uvek imali razumevanja za izbeglice“, naglasio je Vučić.
Ima, naravno, i onih koji sumnjaju da će organizovano vraćanje migranata u Preševo, u prihvatne centre, rešiti problem, jer oni mogu ponovo pokušati "proboj na sever“.
Pomoćnik direktora policije Dragan Vasiljević gostujući na RTS-u posle incidenta u Horgošu rekao je da je u akciji policija uradila detaljan pregled terena i pronašla oko 1.000 migranata koji su prevezeni u prihvatne centre.
"Uglavnom je reč o državljanima Avganistana i Maroka. Inače, šest lica javilo se sa povredama u bolnicu u Subotici i oni se nalaze pod policijskim nadzorom“, rekao je Vasiljević.
On je istakao i da je policija prilikom pretrage terena našla određenu količinu oružja i municije.
"Nađeno je uglavnom automatsko oružje, pištolji i određena količina municije“, rekao je.
Život
13.10.2022. 16:34
Deca migranti su na putu i do devet godina!
Vasiljević je rekao i da je povećano prisustvo policije u celoj Srbiji.
"Po nalogu ministra formirana je i nova radna grupa koja se bavi bezbednosnim pitanjima posebno prema teritoriji Mađarske, Severne Makedonije i Bugarske, u koju su uključeni pripadnici Uprave granične policije, Žandarmerije, Uprave kriminalističke policije, Uprave policije, SAJ-a i policijskih uprava, kao i SUK-a“, rekao je pomoćnik direktora policije.
U Beogradskom centru za ljudska prava upozoravaju da nisu migranti ti koji izazivaju sukobe, već organizovane bande u kojima su pojedini migranti, ali i domaći krijumčari ljudi, pa i korumpirani pripadnici državnih organa.
"Mislim da je važno da mi naglasimo razliku između onih koji su učinioci krivičnih dela i onih koji se na teritoriji Srbije nalaze i u potrebi su za međunarodnom zaštitom. Nisu svakako svi oni koji su trenutno u Srbiji i koji se svrstavaju pod taj neadekvatan termin ilegalni migranti oni koji prave probleme“, ukazuje Vuk Raičević iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Da u pozadini oružanog sukoba migranata na Horgošu stoji organizovani kriminal, a reč je o sukobu krijumčarskih grupa koje imaju lokalne i regionalne korene, tvrdi izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
"Radi se o širokom dijapazonu različitih kategorija ljudi koji su uključeni i najmanje je ovih koje mi vidimo na ulici, koji su migrantske populacije, izbeglice. Iza svega ovoga stoji jedan organizovani kriminal koji ima lokalne i regionalne korene“, rekao je Đurović za Tanjug.
Đurović je naglasio da je Srbija posebno pogođena kao zemlja koja je poslednja granica pred ulazak u Evropsku uniju i šengen zonu, ali i da Mađarska na dnevnom nivou proteruje između 500 i 1.000 migranata u Srbiju iz svoje zemlje.
Život
31.08.2022. 15:15
Evropa drastično menja lični opis
Saradnja sa lokalcima
Što se tiče povezivanja migrantskih kriminalnih grupa sa lokalnim grupama, Vlade Radulović kaže da nije siguran u kojoj je meri to izraženo.
"Imajte u vidu da naše kriminalne grupe imaju svoje ciljeve, a migranti žele da dođu do zapadne Evrope. Naravno, to ne znači da saradnja ne može da postoji, ali mi se čini da za sada sve ostaje na nekom manjem, da ne kažem individualnom nivou krijumčarenja migranata, njihovog prevoza i slično“, kaže Radulović.
On, međutim, ukazuje na drugu opasnost, a vezana je za činjenicu da su kod nekih migranata nađeni simboli OVK.
"Iako ne znam ništa konkretnije, postoje indicije da im je to dao neko iz okoline Preševa, budući da su tom rutom migranti i došli do Horgoša. I upravo to mene brine u celoj priči, jer kao što im je neko dao kapu, sutra im može dati i pušku ili eksploziv. A bojim se da toga još ima zakopanog u tom delu Srbije i zaostalog iz perioda tzv. OVPMB“, zaključuje Radulović.
Komentari
