Vesti
02.02.2023. 09:25
Vesti
13.02.2023. 17:05
Marko R. Petrović
INTERVJU
Neven Anđelić: Evropska unija ide iz greške u grešku
Razna dešavanja najlakše je shvatati i tumačiti ukoliko ste i sami imali iskustva koja su imalo slična događajima koje analizirate. S te strane, Neven Anđelić je vrlo dobar izbor za sagovornika na temu odnosa u regionu, ali i odnosa međunarodne zajednice prema državama Zapadnog Balkana, kao i odnosa među velikim silama.
Ovaj 60-godišnjak danas je profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na londonskom Ridžents univerzitetu. U Veliku Britaniju došao je iz ratom razrušenog Sarajeva 1993. godine. Do tada radio je kao glavni urednik legendarnog Omladinskog radija Sarajevo, a potom i kao urednik na Radio Sarajevu. Ostao je upamćen i kao jedan od organizatora velikih antiratnih demonstracija u Sarajevu početkom 1992. godine, neposredno pre nego što je i tamo zapucalo.
Upravo zbog toga razgovor sa gospodinom Anđelićem i počinjemo manje-više ličnim pitanjem – da li je tada, pre više od 30 godina, mogao da zamisli dokle će sve da ode, da evo ni posle tri decenije nisu okončali sve stvari?
"Nisam ni u najvećem ludilu mogao tako nešto zamisliti. Mada, kada govorimo o počecima, odmah sam pomislio na amebe odakle treba početi. A takva je upravo bila situacija u javnim debatama krajem ’80-ih i ranih ’90-ih gde se išlo u istorijat, ko je prvi počeo, ko šta zaslužuje... Svedoci smo do čega je sve to dovelo. Ja sam izgleda neki optimista jer sam i na samom početku rata verovao da neće doći do rata. Sećam se, 4. aprila sam posetio specijalnu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova BiH. Organizovali su posetu za novinare, pored Sarajeva. I tamo su se ti fantastično obučeni policijski specijalci, koji onako zastrašujuće izgledaju, prikazali kao ujedinjeni. Jednostavno, ubedili su me i u sopstvenu snagu, i u međunacionalno i međuetničko jedinstvo. Posle toga, tog 4. aprila ja sam tvrdio da neće biti rata. A 6. aprila on je i u Sarajevu počeo. Ja sam u februaru prošle godine tvrdio da neće biti rata u Ukrajini, da je to ekonomsko samoubistvo za Rusiju. Ja sam, očigledno, pogrešan čovek da mogu nešto da predviđam... (smeh)“, kaže Neven Anđelić na početku razgovora za "Ekspres“.
Znate kako kažu – da je optimista nedovoljno obavešteni pesimista.
"Upravo to je to. Ja uspevam i uz neke informacije da ostanem optimista, a u stvari to je problem.“
Da li ste optimista i da će konačno stvari bar na prostoru Zapadnog Balkana da legnu na svoje mesto ili ne?
"Mislim da su još uvek sukobi, katastrofalni ratovi, tragedija iz ’90-ih godina, u bliskom sećanju većine građana u svim postjugoslovenskim zemljama. A to znači da neka kritična masa koja je neophodna da se mobiliše za nasilne konflikte, za rat, ne postoji u tim društvima, da te volje nema. Da je brain drain, odliv mozgova, pogotovo među mladima, masovna pojava na Zapadnom Balkanu. Mislim da je tu Albanija u najgorem položaju generalno. Znači, imamo masovne odlaske ljudi iz te regije, verujem ne samo iz ekonomskih razloga. Mislim da jednostavno nema dovoljan broj ljudi željnih da pokušaju nasilnim metodama da ostvare svoje političke, nacionalne ciljeve. Međutim, kako nove generacije stasaju, one nemaju iskustvo ni življenja sa drugima, drugim etničkim grupama, niti imaju to sećanje, iskustvo rata. Dakle, tada se može desiti da se njima manipuliše, da se njihovo nezadovoljstvo usmeri ka krivcima koji su ’oni drugi’, i tada bi se te nove generacije mogle mobilisati. Problem je velika nezaposlenost mladih. Sećam se, u drugoj polovini ’80-ih, u Prištini sam bio, ulice su usred radnog dana bile krcate mladima. Nisu imali posla. To sada viđam po Sarajevu, viđam u Beogradu, od ’90-ih, 2000-ih i nadalje. To je problem na koji aktuelne garniture vlasti u svim postjugoslovenskim državama, barem u ovim van Evropske unije, ne reaguju.“
Vesti
26.01.2023. 17:20
Koliko građana podržava ulazak Srbije u EU
Mislite zapravo da je ključ u ekonomiji?
"Jeste, ključ je u ekonomiji. Međutim, nacionalizam je iracionalan osećaj. Ali mislim da mu ne stoje dobre šanse ukoliko je ekonomska situacija dovoljno dobra, pa samim tim teme javnih debata onda nisu nacionalna pitanja. Rešenja se onda mogu naći oko toga. Uostalom, i Evropska unija je nastala željom da se reši bezbednosno pitanje, odnosno pitanje odnosa Nemaca i Francuza, i da se ekonomskim integracijama i poboljšanjem kvaliteta života reše moguće nacionalističke retoričke rasprave. Danas nije bitno je li Strazbur u Francuskoj ili Nemačkoj. Tramvajem prelazite granicu, ulične table su dvojezične iako svi govore francuski, a malo ko nemački. Nekada se zbog toga ratovalo.“
Vesti
20.08.2022. 07:10
Da li EU uopšte zna šta hoće?
Ali i u Evropskoj uniji su ojačale nacionalističke desne snage i u Francuskoj i u Nemačkoj. Britanija je izašla iz Evropske unije...
"To je upravo pokazatelj nekog globalnog skretanja, povratka, nazovimo to, nacionalromantizmu. Dakle, imamo situaciju da novi svetski poredak nije postavljen. Još uvek traju pregovori, ali nažalost pregovori nisu mirnim sredstvima, nego su pregovori na osnovu iskazivanja sile. Koji će biti novi polovi koji će držati svet na sebi? Dva su sasvim izvesna, a postoji ambicija i ostalih. U svemu tome imamo Evropsku uniju. Početkom ’90-ih, 1993. godine, ideja evropskih integracija bila je najpopularnija, na vrhuncu, kada je usvojen Mastrihtski ugovor. Od tada je to u laganom padu. Imamo globalizaciju koja je pored pozitivnih stvari, jer mnoge su nam stvari jeftinije i dostupne sada, donela i neke negativne stvari – ljude koji su osiromašeni i koji traže sopstveni opstanak. Identiteti su promenjeni, neki to vide kao sopstveno obogaćenje, ja na primer, ali dio ljudi se oseća ugroženim. Na tržištu rada pojavljuje se konkurencija. Britanija je izašla iz Evropske unije delom i zbog straha ljudi, glasača da sada imaju konkurenciju. Kada je više od pola miliona Poljaka, 2004. godine, došlo u Veliku Britaniju, oni su došli ovde da rade. Uspostavili su konkurenciju kvalitetom radova, ali i cenom lokalnim zanatlijama. I to je jedan od razloga da se ljudi osećaju sigurnijim, ako im politička partija obeća da će sprečiti dolazak nove konkurencije. Samim tim oni svoju životnu poziciju štite. I to je slučaj i u Francuskoj, i u Nemačkoj, širom najbogatijih zemalja Zapadne Evrope. Dakle, ekonomski izazov se nastoji rešiti nacionalističkom reakcijom i identitetskom politikom. Imigranti svojom kulturom ne ugrožavaju društvo. Svojim radom, konkurencijom, oni mogu ugroziti starosedeoce, a različitost kultura ispravnim pristupom može obogatiti društvo.“
Vesti
23.01.2023. 23:14
"Predlozi EU Beogradu i Prištini doneli bi koristi obema stranama"
Ali uprkos tome, evo spominjete Nemačku, ona će sada dodatno da otvori svoja vrata čak i za nekvalifikovanu radnu snagu jer njima očigledno toliko nedostaju radnici.
"E to je ona realnost, koja se u tim iracionalnim nacionalističkim političkim debatama ne spominje, da nedostaju ljudi u Evropi, u najrazvijenijim zemljama, u SAD... Teksas i Kalifornija, njihove ekonomije, ne bi mogli da funkcionišu bez Meksikanaca koji velikim delom i ilegalno prelaze tu granicu. A istovremeno imamo da je u Teksasu velika bila podrška upravo opcijama bivšeg predsednika Trampa. Penzioni fondovi se neće moći puniti u Zapadnoj Evropi, u zemljama EU bez novih radnika iz čijih će se plata puniti nacionalni budžeti. Znači, oni trebaju to, čisto za opstanak ekonomije, a samim tim i nacionalnih država. Ali način na koji glasaju je potpuno iracionalan jačanjem sprečavanja tog dolaska. I onda do jednog momenta imamo da su političke partije koje su tu negde oko centra, desno i levo od centra, koje su uvek tradicionalno vladale zapadnoevropskim demokratijama, ugrožene jer retorički ne mogu odgovoriti pustim obećanjima koje dolaze sa radikalne desnice, a ponekad i sa radikalne levice. Čak i ako radikali ne dođu na vlast, oni uspešno nateraju nekada umerene političke snage da uvedu neke restriktivne politike, prvenstveno protiv imigracije. Znači, ta kontradikcija između stvarnih potreba i ideološkog nadmudrivanja dovela nas je u trenutnu situaciju. To je nova ’normalnost’ jer kada su u Austriji 1999. prvi put ekstremisti ušli u vladu, nastao je tihi bojkot Beča od članica EU. Danas se niko ne obazire na neo i post fašiste u talijanskoj i još nekim evropskim vladama.“
Vesti
27.12.2022. 13:35
Šta Beograđani misle o Kosovu, Evropskoj uniji, koliko ih zanima politika...
Kažete da su zemlje Zapadne Evrope prazne, trebaju im ljudi. Oni te ljude dovode iz ovih krajeva koji ostaju prazni. Ko će njih da popuni?
"E, to je ta velika seoba naroda koja se dešava. O njoj se ne govori. Pre rata u Ukrajini nekoliko stotina hiljada Ukrajinaca već je živelo u Poljskoj. Poljaci su živeli i u Velikoj Britaniji, Litvanci su bili u Irskoj u velikom broju prisutni. Hrvati su otišli u Irsku. Slovaci u Austriju i Nemačku. Srbi su došli u Slovačku. Vidimo upravo to što ste rekli, pomeranje naroda od istoka ka zapadu. Ostaju prazni prostori kod nas na Balkanu. Ko jedini može teoretski popuniti to? Oni koji su istočnije od nas, krajevi kao što je Bliski istok. Tu dolazimo do našeg latentnog rasizma koji je prisutan u društvu jer nismo imali kontakte sa drugim rasama, plus nacionalizam. Mnoga su sela u Bosni i Hercegovini bez stanovnika, oko 1500 sela je sa do 10 stanovnika, a u 500 sela nema nikoga. Zemlja bi bila bogatija da se tu neko nastani i da radi, ovi ljudi koji su izgubili sve u Siriji ili drugde... Ne vidim razlog zašto se ne bi tu skrasili kada bi im država to omogućila. Međutim, i društvo, i obični ljudi, i država ne rade ništa na tome. Svetost nacije je prevashodna, tako će se i održati kratkoročno, ali će dugoročno nestati.“
Da se vratimo na druge priče. Ovde mnoge stvari nisu završene. Da li možemo da kažemo da zapravo Zapad nije završio nešto što je da li započeo, da li pokušao da završi na ovim prostorima. Spor Beograda i Prištine još nije završen. Bosna i Hercegovina uglavnom nosi epitet nefunkcionalne države. U Crnoj Gori već dve godine ne mogu da naprave stabilnu vladu...
"Mislim da postoje dve vrste faktora, nedostaci Zapada i domaći nedostaci. Što se tiče Zapada, mislim da oni na prvom mestu u tom nekom euforičnom raspoloženju, okončanjem Hladnog rata, kolapsom komunističkog sistema, Fukujaminim ’krajem istorije’, oni su prevideli da političke snage koje su preuzele vlast mirnim putem u postkomunističkim zemljama zapravo nisu bile liberalne političke snage, već nacionalističke. Oni su bili ujedinjeni željom da vladaju sami sobom, a ne da im se vlada iz Moskve. Nekoliko godina kasnije videli smo da te često autoritarne vlade provode politike koje vode ekonomski ka privatizaciji, svim načelima zapadnog kapitalističkog poretka. Međutim, taj politički poredak nije bio liberalan, on je bio ekonomski neoliberalan. A što se tiče nas, mi smo tu završili kao najgori primer, zbog nasilja i postjugoslovenskih ratova koje neki smatraju dokazom Hantingtonovog ’sukoba civilizacija’. Tu dolazimo do samoregrutacije najgorih političkih kadrova. Najgori politički poraz reformisanih bivših komunista bilo gde u postkomunističkom svetu je bio u BiH. Ali nacionalisti nisu imali intelektualne elite na svojoj strani u to doba. Ti ljudi su ili bili neaktivni ili su se opredelili za neke liberalne opcije koje jednostavno nisu privlačile podršku. Demokratska transformacija u postjugoslovenskim zemljama bila je uglavnom uspešna, ali je problem što je rezultirala u nacionalizmu i načinu na koji onda nacionalizam sebe nedemokratski ispoljava kada dođu na vlast.“
Vesti
19.01.2023. 19:30
Vučić: "Srbija neće skoro u EU"
Spomenuli ste intelektualne elite u to vreme. Gde su danas intelektualne elite i iza koga one danas stoje?
"Delom su se prodali, to je jedna od stvari. Nacionalisti su osvajanjem vlasti nastojali kontrolisati policiju, vojsku, ekonomiju, jer sve to treba finansirati, ali i univerzitet i kulturu. To je model koji je u Mađarskoj vrlo uspešno primenio Orban. I vidim da su i ove naše vođe konačno počele da ga kopiraju jer dugo nisu ni znali o njemu dovoljno. Tri su tipa reakcija ka takvim režimima. Delovi intelektualne elite prostituišu se prilaskom vlasti. Drugi emigriraju ili fizički ili samo mentalno u svetu globalizacije i u mogućnostima svetske povezanosti, ućute se kod kuće, a vani su aktivni. Društvo od njih ima malo koristi. Samo treća grupa donkihotovski juriša na vlast, kritički je analizira i upozorava javnost. Malo ih je.“
Poslednjih godinu dana obeležava rat u Ukrajini. Gde Vi vidite mesto Srbije u svemu tome? Da li ste bliži mišljenju da je Srbija ruski proksi ili je Srbija ipak na strani Zapada?
"Tu dolazimo ponovo do toga da racionalnim razmišljanjem, moje je mišljenje, da se velika većina Srba opredeljuje zapadno. U krajnjoj liniji i svojim emigracijama oni su uvek ka Zapadu, vrlo retko ka Istoku, odnosno ka Rusiji. Međutim, tu je onaj iracionalni momenat, gde se podseća na velika umetnička dela iz prošlosti, velika dostignuća te svakako velike nacije i na sopstvene probleme, a to je prvenstveno, Kosovo. Možemo reći da je od toga sve i počelo, odnosno od odnosa Srba i Albanaca. Po mnogo čemu te dve nacije su vrlo slične. Možemo videti da su i Srbi i Albanci individualno uglavnom divni ljudi sa kojima je vrlo prijatna saradnja, društvo, komunikacija. Ali kolektivno kada gledamo oni kreiraju probleme kako za sebe tako i za druge nacije. Nerešavanje Kosova održava na vlasti populističke lidere i Srbije i Albanije. Vučić je u problemu zbog Ukrajine, a Kosovo mu se ispostavlja kao račun zbog ’neutralnosti’. Donekle putinovski on je prezentirao Zapadu sebe kao najbolju moguću opciju koja dolazi iz Srbije jer su alternative još gore. Stvorio je situaciju da Zapad može da ga kazni, ali tada je cela Srbija kažnjena. To je problem s autokratama i kada ih Zapad toleriše.“
Svet
01.01.2023. 14:25
Švedsko na čelu EU narednih šest meseci
Može se reći da su mu i zapadni političari išli naruku...
"Jeste, nimalo demokratski se ne ponašaju. Izaberu jednog kooperativnog lidera, s njime naprave dil koji on nametne naciji i potom tolerišu nimalo demokratske metode vođe kod kuće. To je ponašanje Zapada koje je, iako licemerno, njima možda praktično. Štede resurse na Balkanu i fokusiraju se na sebi važnije teritorije. Jedini gubitnici su narodi Balkana s takvim vođama.“
Ne znam da li ste videli ocenu američkog ambasadora Kristofera Hila da se Srbija zapravo već odlučila za Zapad, da svakim danom sve manje ima veze sa Rusijom.
"Mislim da Rusija nema kapacitet za te veze. Nekada je bilo direktnih investicija iz Rusije u druge zemlje, a sada imamo odliv tih investicija jer se traže sigurnija područja gde će ruski kapital biti osiguran, da neće podleći sankcijama Zapada. Dakle, traži se da zemlja neće čvrsto uči u kolaboraciju sa Zapadom. I to nam je neki pokazatelj da Srbija i u njihovim očima nije sigurna saveznica. Kada pogledamo bezbednosno, broj vojnih vežbi koje je srpska vojska imala sa NATO-om i broj vojnih vežbi koje je srpska vojska imala sa Rusijom, pa veći je broj ovih sa NATO-om kao članicama. Sve nam to govori, dakle, da je to opredeljenje koje ide prema Zapadu. Međutim, zbog retorike koja je vrlo nacionalistička već petnaestak, dvadeset godina, kreirana je atmosfera i mogućnost za još radikalnije glasove da budu prisutni i relativno uticajni. Sada nisam siguran da ih mogu utišati kao što smo videli u Skupštini, pa dolazi do otvorene konfrontacije.“
Vesti
13.12.2022. 12:40
Šta se nalazi u tekstu EU osnovnog sporazuma Kosova i Srbije
Kako Vam u svemu ovome izgleda ponašanje Brisela koji kao da izbegava da ponudi nešto konkretno, već ostaju na rečima i na "jasnoj evropskoj perspektivi“ za Zapadni Balkan? Nema jasno rečenog – vi dajte nama ovo, mi ćemo vama dati ovo.
"Mislim da dolaze do toga, da jednostavno ne mogu držati na čekanju zemlje još dugo. Odnosno da je došlo vreme da se nešto konkretno ponudi. U tom smislu Makronov predlog o evropskoj političkoj zajednici je nešto kao utešna nagrada svim tim zemljama koje su na čekanju. EU tako kupuje vreme, a potencijalne članice ne okreću leđa kao što je Turska nakon 20 godina čekanja to uradila. Međutim, do pridruživanja neće doći zato što jednostavno, javno mnjenje, porast radikalne desnice skoro u svim zemljama EU, jeste odraz mišljenja da se ne želi proširivati dalje Unija. Imaju negativna iskustva sa strancima koji su potrebni kao radna snaga, ali ih se istovremeno ne želi imati kao ravnopravne pripadnike u sopstvenim društvima. Imamo slučaj da se onda iz političkih razloga jednoj od dve najkorumpiranije zemlje u Evropi, Ukrajini, da kandidatski status. Moldaviji, koja je samo malo bolja po pitanju korupcije, takođe se da kandidatski status. Pa se shvati da se napravila velika pogreška prema Bosni i Hercegovini koja je treća najkorumpiranija država u Evropi, pa se i njoj da kandidatski status iako je zadovoljila samo jedan, stroža interpretacija kaže nijedan, od 14 prioriteta koje je postavila EU još 2019. Znači iz greške u grešku ide Evropska unija jer su shvatili da su u stvari u očajnoj poziciji. Politički i ekonomski su uticajni, ali se taj uticaj nije pretvorio u bezbednosnu kvalitetu. Kada je ta bezbednosna situacija ugrožena, Ukrajina ne može postati članica NATO-a jer to dovodi de fakto do trećeg svetskog rata. Utešna nagrada je Evropska unija. Znači, pristali su da budu neka druga violina u orkestru gde je prva violina NATO. Sve se svodi opet na konfrontaciju i na bezbednosnu situaciju.“
Da li se sve svodi na to da će ključna uloga ipak da bude igrača sa druge strane Atlantika?
"Jeste, sada tu trebamo gledati gde je osnovni interes te ’druge strane Atlantika’. Od Kolumbove plovidbe, centar sveta bio je u Atlantiku. Ta centralnost Atlantika bila je za međunarodne odnose, za globalnu ekonomiju. Ja mislim da je sada to već neko vreme na Pacifiku. Dve najveće svetske ekonomije su na suprotnim stranama Pacifika. Imamo znatan broj ambicioznih regionalnih sila koje ih okružuju. Tu dolazimo do velikih ambicija i nastojanja da se zadrži trenutna situacija, a to jeste dominacija SAD, ali i ambicije Kine da i oni budu barem jedna od dve, ako ne i vodeća nacija. I onda kada sve to sagledamo, pre Kolumba koja je bila dominanta civilizacija u svetu – dolazimo do toga da je Kina bila takva. Da li je prošao taj period zapadne dominacije nakon 500 godina, to je pitanje na koje ćemo možda čak i za našeg života videti odgovor.“
Komentari
