Od koje korone bolujemo?

Od koje korone bolujemo?

EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON


Prošlo je više od šest meseci od kada je svet otpočeo borbu protiv koronavirusa. Za to vreme mnogo toga se promenilo, ali u isti mah nedovoljno da bismo mogli da kažemo da poznajemo virus. U tome nam nisu pomogle ni hiljade naučnih radova, brojne analize stručnjaka, pa ni mere koje očajnički preduzimamo. Kako je vreme odmicalo, virus je postajao sve jači i sve veća nepoznanica. O tome govori i podatak da je koronavirusu trebalo četiri meseca da zarazi milion ljudi širom sveta, a potom svega tri kako bi broj obolelih danas iznosio više od 11 miliona… Jedno je sigurno, virus je trenutno nerešiva enigma za naučnike širom sveta.

Situacija nije ništa bolja, niti jasnija ni u Srbiji. Dok smo dane i nedelje provodili zatvoreni u kućama, trudeći se da međusobni kontakt svedemo na minimum, tešili smo se kako treba da izdržimo još malo. Međutim, leto je došlo a korona ne samo da nije otišla, već nam je pokazala svoj puni potencijal.

Na famozni drugi talas smo ubrzo zaboravili, ne samo zbog toga što nikako da izađemo iz prvog, već i zbog toga što nam je u rečnik uveden i novi termin – drugi pik prvog talasa. Taj drugi pik daleko je snažniji od prvog i to nije samo subjektivni osećaj jer skoro svako od nas poznaje nekog ko je zaražen koronom, već to pokazuju svakodnevni podaci, ali i pune bolnice. Situacija koju proživljavamo navodi nas da se pitamo da li trenutno proživljavamo istu koronu od koje smo se krili do pre dva meseca? Da li je to isti virus, odnosno da li je mutirao ili za sve treba okriviti naše prerano opuštanje?

Shutterstock

Shutterstock

Jedan od onih koji smatraju da je virus svakako mutirao jeste infektolog prof. dr Dragan Delić.

“Virus jeste mutirao, što je potpuno očekivano budući da svaki virus mutira. To ne znači da je i oslabio, kao što su pojedini epidemiolozi tvrdili. Uostalom, to se vidi i po broju ljudi na respiratorima“, istakao je nedavno Delić.

I ne slabi, naprotiv. Srbija svoje najteže epidemiološke dane proživljava u julu, umesto u mesecima kada se korona tek pojavila i kada smo, kao i čitav svet, bili iznenađeni i nepripremljeni. Danima unazad broj novoobolelih se broji u stotinama, sve je veći i broj umrlih, a broj pacijenata na respiratorima, 118 u trenutku pisanja teksta, pokazatelj su da bolji dani neće uslediti uskoro. Ono što takođe posebno zabrinjava jeste sve veći broj mladih ljudi koji obolevaju. Na to je nedavno skrenuo pažnju i dr Branimir Nestorović.

Povezane vesti – Da li smo spremni za drugi talas?

“Virus izaziva teška zapaljenja pluća i napada mlade ljude, kao da nije isti virus. Meni ovo deluje kao nova vrsta koronavirusa. Nekako je prošlo nezapaženo da ovaj virus napada mozak, bubrege, testise. Ovo je jedini respiratorni virus koji napada testise. Nikada nisam video ovakav virus“, izjavio je Nestorović.

EPA-EFE/Bienvenido Velasco

EPA-EFE/Bienvenido Velasco

Sa druge strane, epidemiolog Zoran Radovanović u razgovoru za „Ekspres“ ističe da virus nije mutirao već da je sada mnogo više zaraženih nego ranije pa otuda utisak da je reč o težoj kliničkoj slici. Na pitanje koliko se virus koji trenutno hara svetom razlikuje od onoga koji se pojavio u Kini krajem prošle godine, Radovanović ističe da je reč o minimalnim razlikama.

“Te razlike se ogledaju u načinu prenošenja, ali ne i u težini kliničke slike.“

Da je virus ipak drugačiji pokazuju nedavna istraživanja koja govore da je većina novih slučajeva obolevanja prouzrokovana novim, jačim oblikom virusa.

Povezane vesti – Još nismo ni blizu leka

Naime, istraživanje koje je objavljeno u časopisu „Cell“ pokazuje da određena mutacija koronavirusa postaje dominantna. Uočena mutacija, inače nazvana G614, utiče na protein šiljka, koji virus koristi da bi ušao u ćelije, a stručnjaci smatraju da je ovakva verzija koronavirusa gotovo u potpunosti zamenila prethodnu verziju koja se proširila Evropom i Amerikom, a koja je nazvana D614.

“Naši podaci o globalnom praćenju virusa pokazuju da se varijanta G614 u šiljku proteina proširila brže od varijante D614. Smatramo da je virus zarazniji, ali nismo za sada pronašli dokaze da G614 utiče na težinu bolesti“, istakla je Beti Korber iz Nacionalne laboratorije Los Alamosa.

EPA-EFE/DIVYAKANT SOLANKI

EPA-EFE/DIVYAKANT SOLANKI

Kako je objašnjeno u studiji, nova verzija koronavirusa brže se razmnožava u gornjim disajnim putevima, nosu, sinusima, grlu, što bi objasnilo zašto je zaraznija. S druge strane, analiza 100 britanskih pacijenata s koronavirusom pokazala je da oni koji su zaraženi novom verzijom nisu ništa bolesniji.

Kineski naučnici kažu da antitela pronađena u krvi pojedinaca koja su se borila sa Covid-19 ranije nisu uspela da zaustave soj D614G. Zbog toga su kineske vlasti upozorile svoje građane da pacijenti koji su se prethodno oporavili od koronavirusa nisu imuni na mutirani patogen koji se širi svetom.

Povezane vesti – Korona se vraća kući

Vakcina je daleko, lek protiv Covid-19 ne postoji, a virus, po svemu sudeći, još  nije dostigao vrhunac. Dok se borimo sa trenutnim talasima ili pikovima, koji god oni po redu bili, ne možemo a da ne osluškujemo poruke koje nam stižu sa raznih strana, a koje poručuju da nas krajem jeseni tek očekuje ozbiljan udarac koronavirusa. Tešku jesen u Srbiji kada je korona u pitanju najavio je predsednik Aleksandar Vučić, koji je nedavno upozorio da katastrofa mora da se izbegne, odnosno sudar koronavirusa i sezonskog gripa.

Vučić je u obraćanju javnosti istakao da će država u tu borbu ući sa više od dva miliona vakcina protiv gripa, ali i sa izgradnjom dve nove kovid bolnice, jedne na batajničkom putu, kapaciteta 800 do 1.000 kreveta, a druge nešto manje kod Kruševca.

Kako bi se u što većoj meri smanjile posledice od sezonskog gripa, Vučić je najavio da će vakcinu protiv sezonskog gripa morati da prime svi medicinski radnici, deca do 12 godina, penzioneri, policija, hronični bolesnici, šalterski službenici…

 EPA-EFE/MOHAMMED BADRA

EPA-EFE/MOHAMMED BADRA

Za razliku od predsednika Vučića, koji je dolazak drugog talasa korone okvirno najavio za 1. novembar, Zoran Radovanović nije želeo da se bavi prognozama kada bi do njega moglo da dođe, ali ni šta bismo mogli da očekujemo prilikom tog udara.

“Nepredvidiv je dolazak narednog talasa. Smenjivaće se brda i doline, a ne znamo gde će izrasti planina. Do porasta obolelih može ponovo da dođe krajem jeseni, ili početkom zime, ali to su sve nagađanja“, ističe Radovanović.

Povezane vesti – VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Na kraju tako i ispada. Sve što smo pričali u poslednjih šest meseci svodilo se na nagađanja. Čini se da smo kolektivno podbacili – ljudi, nauka, globalni sistem. Kad god smo se hvalili kako smo upoznali neku novu karakteristiku koronavirusa, on nas je već iza sledećeg ćoška iznenadio i pokazao nam da smo u zabludi. Ne vredi da brojimo talase, da se bavimo pikovima i time dodatno pojačavamo neizvesnost u kojoj živimo. Hteli ili ne, koronavirus je naš cimer i vreme je da počnemo da se navikavamo jedno na drugo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar