Scena
10.07.2022. 14:40
Vesti
23.12.2022. 19:05
Marko R. Petrović
In memoriam
Odlazak Mirka Klarina, "duhovnog oca“ Haškog tribunala
Prvi susret sa Mirkom Klarinom, mimo tekstova koje je iz Brisela pisao za "Borbu“, pa potom "Našu Borbu“, ’90-ih godina prošlog veka, imao sam krajem 1995. godine. Tada je, nešto više od dva meseca bio glavni i odgovorni urednik "Naše Borbe“, lista u kojem sam tada još "pekao“ novinarski zanat.
I kada sam konačno "spojio“ lik i delo, bio je to, kako bi Englezi rekli – perfect match. Kako je izgledao, tako je i pisao – odmereno, kulturno, argumentovano. Na isti način ponašao se i prema saradnicima. Sa istom pažnjom slušao bi i urednika spoljnopolitičke rubrike i honorarca iz gradske redakcije.
U fokusu
14.09.2021. 06:05
Ko je Volt Bogdanić i zašto njime treba da se ponosimo svi u Srbiji
Vrlo brzo, međutim, vratio se za Brisel. Njegovo ime bilo je sinonim za vesti iz centra evropske administracije. Nešto kasnije, postalo je vezano za još jedan grad – Hag – odakle je izveštavao sa suđenja iz Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
To je od 1998. godine radio kao osnivač Agencije SENSE (South East News Service Europe). Bila je to verovatno sudbina. Baš Klarin je bio praktično "duhovni otac“ Haškog tribunala. Mesec i po dana od "krvavog Uskrsa“ na Plitvicama, i dve nedelje od sukoba u Borovu Selu, 16. maja 1995. godine u stalnoj rubrici "Peta strana sveta“, u beogradskoj "Borbi“, Klarin je objavio tekst "Nirnberg sada!“
"Kaže se da će, ’posle svega’, sve naše vođe i vođice morati, ipak, da sednu za pregovarački sto i dogovore se kako ćemo dalje živeti. Pa se, dalje, kaže kako je bolje da to učine pre, a ne posle građanskog rata. Za sada, međutim, najviše na što te naše vođe i vođice pristaju, jeste simuliranje pregovora, praćeno promptnim obezvređivanjem svih eventualnih dogovora, njihovim negiranjem ili dijametralno različitim tumačenjima. A sve to, jasno, u cilju učvršćivanja sopstvenih pozicija za ono što će nastupiti ’posle svega’.
Kada je već tako, ne bi li bilo bolje da te naše vođe i vođice – umesto što ih teramo za pregovarački sto – posadimo na optuženičku klupu. Te da im, uz pomoć svetskih eksperata za međunarodno ratno pravo, priredimo jedan mali, skromni Nirnberški proces. Ne ’posle svega’, već umesto svega što bi nam se uskoro moglo dogoditi. A zbog onoga što se već dogodilo i što nam se upravo događa, a što bi se sasvim lepo moglo podvesti pod udar osnovnih načela presude iz Nirnberga i drugih, u svetu i u nas važećih međunarodnih pravnih akata“, pisao je tada Klarin.
Nadalje on ostavlja čitaocima da sami procene koliko je ova inicijativa osnovana, vodeći ih kroz presude iz Nirnberga, ali i kroz Rezoluciju Generalne skupštine UN iz 1946. godine kojom je rat proglašen zločinom protiv mira.
"Ako, dakle, na osnovu izloženih načela i sopstvenog uvida u stvarnost, čitaoci zaključe da postoji osnovana sumnja da netko ovde planira i priprema rat, zagovara masovna zverstva i izaziva nacionalnu, versku i rasnu mržnju… nema razloga da se mini-Yu-Nirnberg ostavlja za ’posle’. Bilo bi mnogo ekonomičnije da se to izvede pre, odnosno umesto. Uštedeli bi se mnogi ljudski životi i silna materijalna dobra. A i eventualne presude bi, svakako, bile neusporedivo blaže danas nego kada bi im se – ne daj bože – sudilo posle šest meseci ili šest godina sveopšteg građanskog rata. Sada bi se, još uvek, neki mogli vaditi na smanjenu uračunljivost i odgovornost, dok bi to – posle desetina ili stotina hiljada mrtvih – bilo znatno teže.
Ukratko, mini-Yu-Nirnberg sada – a ne posle rata – odgovarao bi svima, uključujući i one koji taj rat planiraju. Sem, naravno, ukoliko im – kako je Encesberger nedavno pisao – pokretački motiv nije ’želja za smrću’ a uništenje sopstvenog naroda – ’posljednji akt misije na koju se osećaju pozvanim’“, zaključio je Klarin.
Tribunal je osnovan dve godine kasnije – 25. maja 1993. godine.
Mirko Klarin rođen je 1943. u Trogiru, a umro je 15. decembra 2022. u Briselu.
Komentari
