Vesti
04.04.2023. 21:25
Vesti
07.04.2023. 21:10
Vojislav Tufegdžić
Suđenje OVK
Zločini priznati, krivi "lokalci“
Važnost i moguće posledice suđenja komandantima Oslobodilačke vojske Kosova Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, koje je ove nedelje počelo u Hagu, možda je na najbolji način protumačio Mihael Martens, novinar "Frankfurter algemajne cajtunga“. Martens veruje da je "proces protiv Tačija od istorijskog značaja ne samo za Balkan, već i za Zapad ukupno“, napominjući da bivšeg komandanta OVK brani advokatski tim u koji je uloženo 16 miliona evra iz budžeta prištinske vlade i još ko zna koliko miliona "za najbolju odbranu koju ukradeni novac može platiti“, te da bi eventualna osuđujuća presuda mogla da ima političke reperkusije...
"Ako Tači bude proglašen krivim, to bi značilo da se NATO 1999. godine borio protiv zločina Miloševićevog režima uz pomoć još jednog ratnog zločinca. To ne znači da je intervencija NATO-a bila pogrešna, ali bi priča dobila dodatni element koji istoričari neće moći da ignorišu… Osuđujuća presuda će indirektno uticati na NATO jer bi značila da je sarađivao sa organizacijom koja je bila umešana u ratne zločine.“
Specijalizovano tužilaštvo i sud u Hagu deo su pravosudnog sistema Kosova i bave se zločinima pripadnika OVK počinjenim nad etničkim manjinama i političkim rivalima od januara 1998. do decembra 2000. Optužnica Tačija i trojicu saoptuženih članova Glavnog štaba OVK tereti za zlodela u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad 407 pritvorenika, od kojih su 102 ubijena u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine.
Tužioci su dosad objavili identitet 75 od 102 žrtve od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom. Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa. Tužilaštvo je do sada identifikovalo i 312 svedoka.
Hašim Tači bio je politički lider OVK pre i tokom rata na Kosovu 1998/99, Kadri Veselji šef obaveštajne službe OVK, Jakup Krasnići portparol OVK, a Redžep Selimi član Generalštaba OVK.
U 10 tačaka Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva. Ta krivična dela kvalifikovana su u šest tačaka kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini. Optužnica tvrdi da za zločine Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
"Izdajnici“ na meti
Tužioci su u uvodnoj reči tvrdili da će dokazati da su Tači i ostali optuženi krivi za zločine na Kosovu i u Albaniji 1998/99, a vršilac dužnosti glavnog tužioca Aleks Vajting rekao je da su oni kao lideri Glavnog štaba OVK "usvojili i primenili politiku uzimanja za metu svih koje su smatrali protivnicima“.
Ti "protivnici“, naveo je Vajting, bili su ne samo Srbi i Romi, nego i Albanci koje su optuženi proglasili "kolaborantima samo zato što su bili povezani sa srpskim vlastima“ ili zato što su podržavali Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove.
"Tu politiku optuženi su sprovodili nezakonitim pritvaranjem, zlostavljanjem, mučenjem i, u nekim slučajevima, ubistvima protivnika. Dokazi će pokazati da su stotine protivnika OVK pritvorene i da ih je više od 100 ubijeno“, rekao je tužilac, dodajući da su većinu žrtava činili Albanci. "Za te zločine nema opravdanja. Optuženi su, kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, zločine počinili da bi preuzeli vlast na Kosovu, kao i nad onima koje su smatrali protivnicima.“
Kao dokaz da je politika optuženih bila da ciljaju sve koje su smatrali protivnicima OVK, Vajting je naveo saopštenja za javnost koja je izdavao sam Glavni štab OVK:
"U tim saopštenjima ponavljana je poruka da su protivnici egzistencijalna pretnja OVK i Kosovu… Prvooptuženi Tači je u više razgovora sa tužiocima negirao svoju ulogu i ulogu Glavnog štaba OVK u ratnim događajima na Kosovu. Tvrdio je da Glavni štab do novembra 1998. nije funkcionisao uopšte, a da je od tada radio samo na papiru. Naši dokazi pokazaće da su te izjave bile lažne, a među tim dokazima su i neke Tačijeve ranije izjave.“
Vesti
04.04.2023. 13:39
"Ja znam da ti znaš da ti ne kontrolišeš OVK", rekao je Bajden Tačiju
Negirajući da je na optuženičkoj klupi ceo OVK, tužilac je upozorio da na Kosovu i dalje vlada klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka:
"Osobe koje sarađuju sa ovim sudom i dalje se na Kosovu proglašavaju za kolaborante i izdajnike. To će svakako uticati na ovaj proces.“
Sva četvorica optuženih negirala su odgovornost za zločine koji im se stavljaju na teret. Na pitanje predsedavajućeg sudije Čarlsa Smita da li razume navode optužnice i kako se izjašnjava, Tači je odgovorio:
"Razumem i u potpunosti nisam kriv.“
Veselji je, takođe, rekao da razume optužnicu, ali da je ne prihvata: "Nisam kriv i ne prihvatam odlaganje početka suđenja od dve godine“, kazao je Veselji.
I trećeoptuženi Seljimi potvrdio je da se ne oseća krivim po svim tačkama optužnice, a četvrtooptuženi Krasnići da nema nikakve veze s tačkama optužnice: "Ja se ne slažem s optužnicom i nemam nikakvu odgovornost za ono što u njoj piše. Uopšte nisam kriv.“
Odbrana Tačija tvrdi da on 1998/99. godine nije imao komandu i kontrolu nad OVK niti nad "odmetnutim elementima“ te paravojske koji su počinili zločine nad Albancima, Romima i Srbima. Branilac Greg Kiho rekao je da Tači ne negira da su "zločine počinili neki Albanci“, ali odbacuje da je to bila politika vođstva OVK i da zlodela nisu bila sistematska i raširena. Odbrana tvrdi da "Tači nije kontrolisao OVK, već su to radili komandanti operativnih zona“.
Tačijev advokat tvrdi da nasilje nije bilo proizvod udruženog zločinačkog poduhvata, nego posledica osvete, namirivanja računa i sveopšteg bezakonja:
"Osveta za srpske zločine bila je glavni motiv za nasilje… Ko je imao komandu i kontrolu nad centrima za pritvor? Odgovor je jasan: ljudi na lokalnom nivou i komandanti operativnih zona OVK. Tači, kao ’politički direktor OVK’ nije imao motiv da učestvuje u bilo kakvim zločinima. On je znao da uspeh OVK zavisi od podrške Zapada, a naročito SAD.“
Nasilje i zlodela posle povlačenja srpskih snaga 1999, prema navodima odbrane, nisu bili u Tačijevom interesu jer je znao da su, kao uslov za podršku, SAD 1998. zatražile da OVK ne napada civile.
Kao navodni dokaz da Tači nije imao moć i vlast da odlučuje u ime OVK, Kiho je naveo da Tači nije smeo da potpiše mirovni sporazum u Rambujeu zato što su mu zapovednici operativnih zona OVK pretili, odnosno da je ta moć bila u rukama političkog predstavnika OVK Adema Demaćija.
Vesti
03.04.2023. 17:29
"Tači i Veselji u leto 1998. lično odveli dvojicu od 102 ubijena pritvorenika"
Martijev izveštaj
Pravi uvod u započeto suđenje, koje će prema procenama trajati narednih nekoliko godina, zapravo je predstavljao izveštaj koji je još 2011. godine podneo Dik Marti, izvestilac Saveta Evrope. U izveštaju koji je podneo i koji je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, naveo je kako je povod za istraživanje bilo otkriće bivšeg tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte da su na Kosovu počinjeni ozbiljni zločini koji uključuju i trgovinu ljudskim organima, a koji su ostali nekažnjeni i nisu ozbiljno istraživani. Zločine su, prema zaključku iz izveštaja, počinili pripadnici OVK nad ljudima srpske nacionalnosti koji su ostali na Kosovu na kraju oružanog sukoba.
Ovaj izveštaj se ne pominje u optužnici koja je podignuta protiv četvorice čelnika OVK, što ne znači da tokom trajanja postupka neki njegovi delovi neće biti korišćeni kao dokazni materijal ili pak biti obuhvaćeni novim optužnicama.
Dik Marti je u svom izveštaju naveo brojne konkretne indikacije koje potvrđuju da su Srbi i kosovski Albanci bili zarobljeni na tajnim mestima koje kontroliše OVK na severu Albanije. One potvrđuju, navodi se u izveštaju, da su u periodu odmah nakon oružanog konflikta, a pre nego što su međunarodne snage uspele da preuzmu kontrolu nad ovom oblašću, nekim zatvorenicima izvađeni organi na klinici koja se nalazila na albanskoj teritoriji. Organi su potom ilegalno prodavani u inostranstvu.
Da su se kriminalne aktivnosti nastavile, s ciljem da se održava haotično stanje u regionu, potvrđuje i istraga koju je vodio Euleks u vezi sa prištinskom klinikom "Medikus“. Ipak, tadašnje međunarodne vlasti zadužene za ovaj region nisu smatrale da je neophodno da se sprovede detaljno istraživanje okolnosti, piše u usvojenom izveštaju. Haški tribunal obustavio je istragu o trgovini organima, ali je i pored toga tužiteljka Karla del Ponte o ovoj istrazi pisala u svojoj knjizi.
Sprovedeno je jako malo istraga o povezanosti političara na vlasti i ratnih zločina počinjenih nad Srbima i kosovskim Albancima, napisao je Marti. Euleks je ostvario napredak u dokazivanju da su na severu Albanije postojala tajna mesta OVK koja su služila kao zatvori i u kojima je vršen nehumani tretman i ubijani ljudi. Parlamentarna skupština SE usvojila je izveštaj za koji je glasalo 169 poslanika, osam je bilo protiv, a 14 uzdržano.
Marti je tada poručio: "Današnjim glasanjem završava se samo jedna etapa jer ovaj posao mora da se nastavi i da dođemo do pravde. Sada se mora pokrenuti pravosudni sistem, ali to mora biti prava pravda, a ne alibi za pravdu. Mora se učiniti najteži posao, a to je zaštita svedoka.“
Zanimljivo je da je jedan od prvih komentara povodom izveštaja dao tadašnji vršilac dužnosti predsednika Kosova Jakup Krasnići:
"Mi smo spremni i Kosovo želi da se suoči sa izveštajem. Zainteresovani smo za istinu, ma kakva ona bila. Čak i da bude bolna, treba da se sazna... Naravno, na ovaj ili onaj način, izveštaj će imati posledice po institucije Kosova i ličnosti na koje se nepravedno odnosi.“
Krasnićija, koji je i nekadašnji portparol OVK, uhapsio je Euleks 4. novembra 2020. godine u Prištini i prebacio u Hag. Prethodno je u julu 2019. već bio ispitan u sedištu Specijalizovanih veća u Hagu.
Vesti
03.04.2023. 12:26
Tači: "Nisam kriv"
Pretnje i očekivanja
Bivši izvestilac SE Dik Marti danas živi pod posebnom policijskom zaštitom zbog pretnji smrću koje je dobio. Kada je 2011. obelodanio izveštaj o umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima na Kosovu i u Albaniji, sledile su pretnje.
Marti, suočen i sa optužbama zvanične Tirane, kaže da ga je nekadašnji premijer Albanije nazvao Gebelsom, a da niko nije reagovao:
"Takav napad nije samo napad na Dika Martija, već na izvestioca Saveta Evrope, a albanski političar zaboravlja da kaže da, ako je premijer Kosova morao da podnese ostavku usled istrage, to znači da su istražne radnje pokazale da je bilo ratnih zločina.“
I sadašnji premijer Albanije Edi Rama je u UN i na drugim mestima napadao Martija navodeći da je njegov izveštaj pun neistina. "Za pretnje sa kojima se suočavam krivicu pripisujem albanskim vlastima koje me sistematski napadaju“, kaže Marti, uz tvrdnju da su svi znali da je OVK počinio zločine, a da činiti zločine uz "dobar razlog“ to ne opravdava.
Karla del Ponte, nekadašnji glavni tužilac Haškog tribunala, izjavila je da je bila suočena sa ogromnim kritikama, pre svega u vezi sa trgovinom organima:
"Kada smo imali konkretne indicije da su i Albanci počinili zločine pod komandom OVK, pokrenula sam istragu i problemi su počeli. NATO nam nije pomagao, niko nam nije pomogao. Tada sam shvatila da politički niko nije želeo te istrage jer je Kosovo bilo škakljivo…“
Predsednik komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da iz ovog suđenja možemo doći do nečega veoma važnog – pravde za žrtve, i da je prvi put neko ušao u postupak utvrđivanja odgovornosti čelne strukture OVK:
"Ono što očekujemo da dobijemo kroz ovaj proces jesu odgovori na pitanja šta je sa ljudima koje tražimo. Mi danas tražimo još 553 lica, dostavili smo spisak 144 logora. Duboko verujem da je ovo samo jedna od optužnica, da nije kraj ovim što je obuhvaćeno sadašnjom optužnicom.“
Komentari
