Vesti
28.10.2022. 14:20
Vesti
26.12.2022. 16:05
Beta
Nova vlada, barikade...
OVO su bili najvažniji događaji u Srbiji 2022. godine
Novinska agencija Beta sastavila je listu najvažnijih događaja u Srbiji u 2022. godini. Pročitajte koje su to najupečatljivije teme o kojima smo, ove godine, najviše čitali i pričali.
IZBOR NOVE VLADE SRBIJE
Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić izglasana je 26. oktobra u Skupštini Srbije a izvršna vlast formirana je u "foto finišu", svega nekoliko dana pred kraj zakonskog roka koji je isticao 2. novembra. To je Vlada na koju se najduže čekalo u poslednje dve decenije - 206 dana od održavanja izbora 3. aprila. Dosadašnji rekord držala je prethodna vlada, iz 2020 godine, koju je Brnabić kao mandatarka sastavljala 128 dana.
Novu Vladu Srbije, na koju se tako dugo čekalo, čini neočekivano veliki broj ministarstava jer ima 25 resora i tri ministra bez portfelja. Jedno od većih iznenađenja bilo je to što u novoj Vladi neće biti dosadašnje ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović kao ni dugogodišnjih ministara Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića. Brnabić istu funkciju obavlja u trećoj uzastopnoj Vladi ali nije izvesno koliko će na njenom čelu i ostati, s obzirom da je Vučić najavio da "Ana neće biti četiri godine predsednik Vlade", odnosno da će "njen mandat trajati kraće i da će doći do promena u Vladi 2024. godine".
POMIRENJE SRPSKE I MAKEDONSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Srpska pravoslavna crkva (SPC) dodelila je sredinom godine autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi - Ohridskoj arhipiskopiji (MPC-OA), čime je posle pola veka od raskola došlo do pomirenja. Poglavar SPC patrijarh Porfirije uručio je tomos o autokefalnosti poglavaru MPC-OA arhiepiskopu Stefanu na liturgiji u Beogradu. Prethodno su dva poglavara služili liturgiju u Skoplju, kada je Porfirije saopštio odluku Sabora SPC o autokefalnosti i da će o tome obvestiti ostale pravoslavne crkve uz poziv da to prihvate.
Vesti
19.05.2022. 14:53
Patrijarh Porfirije nakon liturgije: "Zaceljena je duboka rana"
Porfirije je naglasio da taj postupak nema nikakve veze sa prostorima na kojima deluje SPC, pri čemu je mislio na Kosovo i neke delove u dijaspori. Kako je zapisano u tomosu, "hramovi i manastiri, naročito velike svetinje iz nemanjičkog perioda i poznijih perioda srpskog prisustva crkvenog graditeljstva i kulturnog stvaralaštva na tlu današnje Severne Makedonije, kao i ukupna pokretna i nepokretna imovina SPC, unutar njenih granica ustupaju se na korišćenje novoj autokefalnoj sestrinskoj Crkvi". Ostalo je da se reši status Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, na čijem je čelu arhiepiskop Jovan, koja je ustanovljena kao autonomna u okviru SPC, nakon što je makedonska crkva odbila da se vrati u takav status.
PROMENA USTAVA I REFERENDUM
Ustav u delu posvećenom pravosuđu promenjen je početkom godine uz izjašnjavanje građana na referendumu a vlasti su tvrdile da je cilj tog procesa "jačanje vladavine prava". Tvorci amandmana na Ustav naveli su kao njihovu glavnu prednost da se izbor sudija i tužilaca "seli" iz skupštine u najvažnija sudska i tužilačka tela. U sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, osim sudija i tužilaca, ulaze kao nova kategorija i "istaknuti pravnici", koji se biraju u skupštini.
Tužilaštvo je i posle promene Ustava navedeno kao samostalni državni organ, ne i nezavisni. Vrhovnog javnog tužioca i dalje bira skupština. Pre nego je parlament izglasao promenu Ustava, održan je referendum o predloženim amandmanima a da bi referendum uspeo ukinut je i cenzus koji je važio do tada. Odziv je bio slab, izašlo je oko 30 odsto od ukupnog broja upisanih u glasački spisak. Od toga je približno 60 odsto glasalo za promenu Ustava. Beogradski region je prednjačio u negativnom odgovoru.
SRBI NAPUSTILI KOSOVSKE INSTITUCIJE
Lokalni Srbi na severu Kosova su 10. decembra postavili prve barikade kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog hapšenja sunarodnika, bivšeg kosovskog policajca Dejana Pantića i nakon toga uspostavili blokade putnih pravaca koje i dalje traju. Blokirani su putni pravci između Kosovske Mitrovice i Zvečana kao i na području Leposavića i Zubinog Potoka, a broj barikada je ubrzo povećan. Kosovska policija je potom je zatvorila za saobraćaj i pešake prelaze Jarinje i Brnjak, dok su njeni pripadnici, pod raznim optužbama, uhapsili još dva Srbina.
Vesti
25.12.2022. 11:30
Srbi 16. dan na barikadama: Odjeknule dve detonacije
Srbi sa barikada traže puštanje uhapšenih sunarodnika i povlačenje specijalne jedinice Kosovske policije sa severa, dok iz Prištine zahtevaju uklanjanje barikada. Situacija je napeta i obe strane u javnosti nastupaju sa oštrim izjavama o mogućoj eskalaciji sukoba, zahtevajući od međunarodnog faktora da interveniše.
PRVA PRESUDA ZA RATNE ZLOČINE OVK
Sud za zločine boraca OVK u Hagu osudio je 16. decembra oficira OVK Saljiha Mustafu na 26 godina zatvora zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu 1999. godine. To je prva presuda za ratne zločine koju su pripadniku OVK izrekla Specijalizovana veća Kosova, sud osnovan 2015. odlukom Skupštine Kosova pod međunarodnim pritiskom.
Vesti
16.12.2022. 10:22
Saljih Mustafa, bivši oficir OVK, osuđen na 26 godina zatvora
Mustafa (50) je presudom proglašen krivim za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo albanskih pritvorenika u selu Zlaš, nedaleko od Prištine, u aprilu 1999. Ranije ove godine, 18. maja, Specijalizovana veća Kosova u Hagu osudila su na po četiri i po godine zatvora vođe ratnih veterana OVK Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja zbog ometanja pravosudnog postupka i zastrašivanja svedoka na Kosovu. Gucati i Haradinaj osuđeni su zbog toga što su, na konferencijama za štampu u Prištini septembra 2020. i u "više od 20 nastupa u medijima" objavili poverljive dokumente suda i tužilaštva za zločine boraca OVK, uključujući i identitet svedoka.
ODRŽAN PRVI JUROPRAJD U BEOGRADU
Beograd je krajem 2019. godine zvanično izabran za domaćina međunarodne LGBT manifestacije Juroprajd (Europride) i time postao prvi grad iz jugoistočne Evrope u kome će ona biti održana. Za dobijanje domaćinstva organizatorima je bila potrebna otvorena podrška Vlade Srbije, koju su tada imali. Kako se bližio početak te manifestacije, pritisci javnosti, desno orijentisanih političkih stranaka i pokreta bili su sve jači, a podrška vlade i grada Beograda sve slabija.
Vesti
16.09.2022. 14:35
Litije i "Prajd“ – dve strane jednog problema
Gradonačelnik Aleksandar Šapić izjavio je da nema nameru da učestvuje u toj manifestaciji, a Ministarstvo unutrašnjih poslova najavljivalo da će tradicionalna šetnja biti otkazana iz bezbednosnih razloga. Ona je ipak održana 17. septembra, a više hiljada učesnika iz svih krajeva Evrope prošetalo je skraćenom rutom od nekoliko stotina metara, koju je strogo kontrolisao veliki broj pripadnika policije. Na nekoliko lokacija u gradu, protivnici održavanja te manifestacije sukobili su se sa policijom. Povređeno je više od 10 policajaca, a privedeno oko 100 osoba. O zahtevima sa Juroprajda, poput usvajanja zakona o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu, od završetka manifestacije nije bilo reči u javnosti.
POČETAK SUĐENJA BELIVUKOVOJ KRIMINALNOJ GRUPI
Suđenje Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i grupi okrivljenih za niz ubistava, trgovinu drogom i više drugih teških krivičnih dela počelo je u oktobru u Specijalnom sudu u Beogradu. Proces je počeo nakon više od godinu dana od podizanja optužnica, a posebnu pažnju izazivaju optužbe o spregama kriminala i politike, koje nisu deo optužnica. Belivuk, koji je označen kao jedan od vođa grupe, na iznošenju odbrane rekao je da je njegovu navijačku grupu angažovala vlast kako bi obezbeđivala proteste i mitinge, tvrdeći da je on član vladajuće Srpske napredne stranke od 2011. godine.
Hronika
22.10.2022. 11:54
Suđenje veka na tri stuba dokaza
On tvrdi i da je njegova grupa 2016. godine bagerima srušila privatne objekte na obali Save, što je očistilo prostor za projekat Beograd na vodi. Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić odbacio je takve navode, rekavši da "nikada u životu nije video Belivuka". Sa druge strane, najviše rangirani okrivljeni svedok Srđan Lalić, poznat po slici na kojoj se smeje iznad nemoćne žrtve, nagodio se sa tužilaštvom da svoja saznanja o krivičnim delima, ali i nekim novim kojih nema na optužnici, menja za kraće izdržavanje kazne zatvora. Prema njegovim tvrdnjama, od Belivuka i Miljkovića saznao je da je šef kavačkog klana Radoje Zvicer obezbedio oko pet miliona evra i logističku i drugu pomoć delu službi za ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kako je kazao, to se pominjalo više puta na sastancima grupe, naročito jer su bili revoltirani što su bili privođeni u policijsku stanicu na razgovor.
OBUSTAVA RADA REM I IZBOR POSLEDNJE FREKVENCIJE
Dugo očekivani konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija nije doneo ništa novo pošto su dozvole za emitovanje programa na teritoriji Srbije, i pored brojnih kontroverzi u pogledu objektivnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ponovo dodeljene televizijama Pink, Hepi, B92 i Prva. Mnogo više pažnje, posebno stručne javnosti, izazvalo je raspisivanje konkursa za dodelu upražnjene pete frekvencije koji po svemu sudeći, neće biti okončan do kraja godine i pored upozorenja eksperata da je zakonom propisani rok za donošenje odluke istekao u novembru.
Vesti
02.11.2022. 20:10
Kada počinju razgovori o dodeli pete frekvencije za nacionalnu televiziju
Konstantno odlaganje odluke o dodeli pete frekvencije izazvalo je nezadovoljstvo pojedinih medija pa su televizije N1 i Nova S, koja je konkurisala za nacionalnu frekvenciju, u znak protesta početkom decembra obustavile emitovanje programa na 24 časa. Kulminacija je usledila posle par dana, kada je Savet REM stupio u štrajk zbog navodnih pritisaka da petu nacionalnu frekvenciju dodeli televiziji Nova S. Odluku REM oštro su kritikovali predstavnici opozicionih stranaka dok je stručna javnost raspravljala da li članovi Saveta REM, kao lica koje bira i razrešava Skupština Srbije, uopšte imaju pravo na obustavu rada. Kao što je neočekivano proglašen, štrajk u REM-u je tek okončan na iznenađujući način, bez medijske pompe i manje od 24 časa uoči sednice parlamenta na čijem je dnevnom redu usvajanje finansijskog plana tog formalno nezavisnog regulatornog tela za 2023. godinu u iznosu od oko 3,5 miliona evra.
ALEKSANDAR ŠAPIĆ NOVI GRADONAČELNIK BEOGRADA
Nekadašnji vaterpolista, bivši član Demokratske stranke, predsednik opštine Novi Beograd i lider Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandar Šapić postao je gradonačelnik Beograda, 20. juna, kao kandidat Srpske napredne stranke (SNS). Do saradnje je došlo iako je Šapić par godina pre toga tvrdio da nema "niti jedan odsto šanse" da napravi bilo kakav dogovor sa SNS. "Ne postoji ni jedan odsto šanse da sa SNS-om možemo da napravimo bilo kakav dogovor oko zajedničkog upravljanja Beogradom. Mogu da budem 'sveti Petar', ne gradonačelnik, tu dogovora više nema. A dogovora nema jer sve ono za šta se mi zalažemo, suprotno je od onoga kako se oni ponašaju", kazao je tada Šapić.
Vesti
19.12.2022. 14:58
Šapić: Sledeće godine besplatni udžbenici za sve đake i vrtići
Nakon izbora za prvog čoveka glavnog grada, Šapić je najavio da će Grad napraviti sekretarijat koji će služiti za inspekciju, nadzor i komunikacije kojem će ljudi moći da se obrate "kada se pokvari semafor ili nije ispražnjen kontejner". Krajem oktobra, 44 opoziciona poslanika zatražilo je vanrednu sednicu na kojoj bi se raspravljalo o Šapićevoj smeni zbog, kako su naveli, nelegalne dogradnje porodične kuće na Bežanijskoj kosi. Na vanrednoj sednici Skupštine Grada, održanoj krajem novembra, odlučeno je da Šapić ostaje na mestu gradonačelnika. Nakon toga Šapić je najavio da će Grad Beograd u narednoj godini preuzeti finansiranje troškova vrtića za decu u glavnom gradu i nabavke udžbenika za školsku decu.
POVUČEN IZ PROCEDURE SPORNI NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA
Vlada Srbije povukla je iz procedure Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, nakon brojnih zamerki stručne javnosti. "U skladu sa razgovorima koje je u prethodnim danima predsednica Vlade imala sa relevantnim organizacijama, na Nacrtu zakona o unutrašnjih poslovima dalje će se raditi kroz široke konsultacije. Cilj je da se razjasne sve nedoumice u javnosti i da svako razume intenciju zakona koji je od posebne važnosti za bezbednost svih građana Srbije", navodi se u saopštenju.
Stručna javnost kritikovala je taj nacrt jer omogućava policiji ulazak i pretres stanova i kuća bez odluke suda, masovno nadgledanje stanovništva biometrijskim kamerama, ali i zbog toga što se daju prevelika ovlašćenja ministru, u odnosu na direktora policije. Nacrtom zakona bila su predviđena i brojna nova sredstva za "razbijanje demonstracija", kao što su zvučni topovi i još niz nedovoljno preciziranih hemijskih sredstava. Sličan nacrt pojavio se prošle godine kada je ministar bio Aleksandar Vulin ali je pod pritiskom javnosti pred izbore, na "molbu" Predsednika Srbije Aleksandra Vučića povučen. Aktuelni nacrt bi trebalo da se u formi predlog nađe u skupštini u februaru ili martu sledeće godine.
Komentari
