Vesti
06.11.2023. 13:36
Vesti
15.11.2023. 17:00
Marko R. Petrović
Izbori u Srbiji
Predizborna kampanja: Pričaj mi prljavo
Predizborna kampanja, makar njen početak podseća na onu izreku – Drž’te lopova. Svi pričaju o tome kako je kampanja prljava, kako će biti još prljavija i pozivaju da se sa time prestane. Niko, međutim, ne radi ništa da sa takvom praksom i prestane.
Nije prljava politička kampanja ni srpski izum niti je ona prisutna samo u Srbiji. Istina, ona jeste više karakteristična za društva sa slabije izgrađenim demokratskim institucijama.
Ono što dosadašnja iskustva pokazuju jeste da prljava kampanja teško da može da obezbedi značajniji kontingent novih glasova. Pitanje je, onda, čemu ona služi?
Najprostije rečeno, njena je svrha dodatna mobilizacija već opredeljenih birača. Mnoga dosadašnja istraživanja, naime, pokazuju da birači koji su se već opredelili za neku od stranaka ili koalicija, bez obzira na to da li je reč o opozicionim ili onima koje su na vlasti, ne predstavljaju istovremeno i sigurne glasove.
Zbog toga je neophodno malo “podići nivo adrenalina“ kod njih, kako bi se učvrstili u opredeljenju da podrže određenu stranu. A to se, izgleda, najbolje radi tako što ćete još više da im ogadite političke suparnike.
Reklo bi se, čak, da u blaćenju političkih protivnika podjednako uživaju i oni koji to slušaju, ali i oni koji takve stvari izgovaraju. Slušaoci u tim rečima samo nalaze potvrdu stavova u koje čvrsto veruju, mada često nemaju nikakve argumente za njih, a govornici se zadovoljno smeškaju verujući kako imaju snažnu podršku i uporište u biračkom telu. Mada treba biti pošten i reći da među onima koji sa takvim stavovima izlaze u javnost ima i onih koji to rade po partijskom zadatku.
I mada bi normalna ljudska reakcija na pljuvanje političkih protivnika bila takva da u najmanju ruku ogadi i onoga ko se takvim prljavštinama služi, situacija u realnom životu je, izgleda, kudikamo drugačija.
Sve to možda i nije tako čudno za društvo koje dobrim delom uživa u gledanju rijaliti programa i “guranju nosa“ u tuđe stvari, dok istovremeno ne pokazuje preterani entuzijazam u pogledu čišćenja stvari u sopstvenom dvorištu.
Tek posle tog “bildovanja motiva“ sopstvenog biračkog tela, na red dolazi targetiranje onih neopredeljenih ili neodlučnih. I među njima, naime, ima onih koji naginju jednoj ili drugoj opciji. Ne postoje, međutim, precizni podaci o kojem je procentu reč pa je teško utvrditi i koliko prljava kampanja utiče na to da se iz “rezervoara neopredeljenih“ glasovi preliju u rezervoare konkretnih političkih opcija.
Efekat, očigledno, ipak ne izostaje. Jer da je drugačije, verovatno bi i političke partije razmišljale o promeni nastupa.
Ljudi koji dugo prate političku scenu Srbije kao jedan od faktora zbog kojih je prljava predizborna kampanja toliko prisutna ističu i moglo bi se reći banalan razlog, ali koji dosta toga govori o ovdašnjim političkim akterima.
Reč je, naime, o tome da je mnogo lakše voditi prljavu predizbornu kampanju u kojoj ćete kritikovati oponente, nego ponuditi kvalitetan predizborni program, konkretne ideje, projekte i rešenja za postojeće probleme. “Otežavajuća“ okolnost je i to što bi ih u budućnosti neko mogao pozvati na odgovornost što nisu ispunili ono što su obećavali...
Dešava se čak i da kada neko izađe sa nekom pozitivnom idejom na kraju sve to mora da “začini“ i nekakvom kritikom “onih drugih“. Kao da isticanje sopstvenih kvaliteta, projekata i ideja nije dovoljno i kompletno bez kritikovanja suprotstavljenog tabora.
Treba tu, međutim, uzeti u obzir još neke stvari. A to je da nije sve što neko zove prljavom kampanjom zaista prljava kampanja.
Nema, na primer, ni govora o prljavoj kampanji kada neko podseća na političku prošlost svog suparnika. Druga je stvar što retko ko od aktuelnih političara u Srbiji može da se pohvali kako je ceo politički život proveo ostavši veran jednoj te istoj političkoj opciji.
“Preletanje“ je ovde maltene tradicija. Mada i tu postoje podvarijante “preletača“. Pa tako možemo da govorimo o onima koji su “odelo promenili“ iz čistog oportunizma onog trenutka kada pripadnost opciji pod čijim su plaštom do tada delovali više nije bila pogodna za ostvarivanje uglavnom personalne koristi.
Ima, doduše, i onih drugih, ali mnogo manje, koji su stranku promenili iz zaista ideoloških ili nekih drugih uverenja, često upravo nauštrb nekih benefita. To je verovatno, i uzrok što je ova pojava prilično retka u srpskoj politici.
No, vratimo se ponovo onome šta jeste, a šta nije prljava kampanja. Ne može se, recimo, govoriti o prljavoj igri ako neko podseća na neispunjena obećanja druge strane, uz obrazloženje da se čovek veže za reč, a vo za rogove. Problem je, naravno, taj što je opet teško naći nekog od političara ko u svojoj karijeri nije davao lažna obećanja.
Istovremeno, nema spora da je izuzetno prljavo, pa čak i najprljavije, blatiti članove porodice i familije političkog oponenta u kampanji, naročito ako ti ljudi nikakve veze sa politikom nemaju. Ali i to je, nažalost, u Srbiji već dosta dugo postalo maltene standard, kada su u pitanju ne samo izbori, već celokupno političko delovanje.
Dakle, i pored toga što je negativna kampanja loša jer, kako se slažu mnogi iskusni ljudi iz branše koja se bavi političkim marketingom, prvo – ružna je, a to normalan svet ne voli, i drugo – beskorisna je, jer opredeljeni glasač neće svoje mišljenje da promeni šta god mu o njegovoj omiljenoj stranci ili lideru rekli, stranke se očigledno tvrdoglavo drže upravo ovog pristupa.
To što je ona amoralna, malo ih dotiče, ako od nje vide bilo kakve vajde. Jer, šta za njih predstavlja jedna mala laž, ako im je ona obezbedila dodatne glasove. Problem danas, međutim, postaje to što jednom tako izrečena laž ili kleveta ostaju zabeležene na mnogo mesta, dele se po društvenim mrežama neverovatnom brzinom, a budući naraštaji će ih, bez imalo sumnje, koristiti kao činjenice, bez obzira na to što one to nisu.
Bez namere da pravimo ikakve paralele, ali nije loše setiti se Hitlerovog propagandiste Jozefa Gebelsa kojem se, doduše bez ikakvih dokaza da je to zaista i rekao, pripisuje rečenica: “Ako veliku laž često ponavljate i nastavite da je ponavljate, ljudi će na kraju poverovati u nju.“
Danas nije potrebno ponavljati laži. Dovoljno je samo jednom je objaviti na društvenim mrežama, a virtuelna čaršija uradiće ostalo.
Vesti
01.11.2023. 10:10
Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore
Komentari
