Vesti
24.02.2021. 15:06
Marko R. Petrović

Mihajlov otac odazvao

Priča o dve epidemije

social-network-post-1920x10804.jpg

Mihajlov otac odazvao se uredno pozivu za vakcinaciju protiv koronavirusa, ali se kući ipak vratio neobavljenog posla. Kada je na

Mihajlov otac odazvao se uredno pozivu za vakcinaciju protiv koronavirusa, ali se kući ipak vratio neobavljenog posla. Kada je na pitanje lekara o alergijama odgovorio da je alergičan na ambroziju, kao i na još neke polene, rekli su mu da će vakcinu dobiti tek pošto se konsultuje sa svojim izabranim lekarom, koji bi pritom trebalo i napismeno da da odobrenje za vakcinaciju.

Možda je ovo usamljeni slučaj, možda i nije. Činjenica je da otkad se spominju vakcine u javnosti kolaju i priče o tome ko sme da ih primi, a ko ne sme. A u tu grupu „osetljivih“, uz trudnice, dojilje, onkološke bolesnike na terapiji citostaticima, gotovo po pravilu su se spominju i ljudi skloni burnim alergijskim reakcijama.

Suočeni sa nečim novim, nepoznatim i, činjenica je, nedovoljno ispitanim, kao što su vakcine protiv koronavirusa, ljudi lakše razvijaju strah od cepiva i oklevaju da se vakcinišu uprkos uveravanjima stručnjaka da je razloga za strah malo.

Druga stvar koja je u celoj priči bitna jeste da su alergije danas široko rasprostranjene i prema podacima Svetske organizacije za alergije (WAO) predstavljaju verovatno najčešće hronično oboljenje na svetu, kojim je, u zavisnosti od države, pogođeno od 10 do 40 odsto populacije.

Primera radi, gotovo 20 odsto pacijenata sa alergijama se dnevno suočava sa mogućim napadom astme, anafilaktičkim šokom, pa čak i sa smrću izazvanom alergijskom reakcijom.

Povezane vesti - Sumnjičavi, zabrinuti i vakcinisani

Više od 150 miliona Evropljana pati od hroničnih alergijskih bolesti, a procene su da će 2025. godine polovina stanovništva EU biti pogođena alergijama.

Procene Svetske zdravstvene organizacije su da oko 300 miliona ljudi širom sveta ima astmu, a da je trend takav da će ih do 2025. godine biti još 100 miliona više. Oko 250.000 ljudi godišnje umre od uzroka povezanih sa astmom, a gotovo sve te smrti su se mogle izbeći.

No, vratimo se na vakcine protiv korone. Primarijus dr Radmilo Petrović izričito tvrdi da opasnost po vakcinisane osobe postoji samo ako je onaj ko cepivo prima alergičan na neki od sastojaka vakcine.

On se slaže da je potpuno razumljivo da su ljudi zabrinuti, ali ističe da je ceo proces potpuno bezbedan.

„Na samom vakcinalnom punktu svakom zainteresovanom za vakcinaciju prvo mora da se izmeri temperatura. Moraju da se uzmu podaci da li ima neku akutnu ili hroničnu bolest, koliko dugo se leči, koje lekove pije... Lekar mora da dobije i informaciju da li je kandidat za vakcinaciju alergičan na neku od komponenti vakcine. Za svako cepivo proizvođač daje uputstvo o primeni, indikacijama i kontraindikacijama, koje se svode na netoleranciju na neke od sastojaka konkretne vakcine. Svako ko je alergičan na neku od komponenti vakcine ne sme da je primi“, kaže dr Petrović za „Ekspres“.

On dodaje i da su sve priče o oprezu za one koji su, na primer, alergični na jaja, ambroziju, prašinu, besmislene, jer ove vakcine nemaju nikakve veze sa tim stvarima. Pritom, sve vakcine međusobno imaju različite sastojke, pa se ne može govoriti o nekakvom univerzalnom alergenu koji bi se nalazio u svim cepivima.

A lekar bi trebalo svakog da uputi da, ako je alergičan na neki od sastojaka vakcine, ne dobije nju, već neku drugu.

[caption id="attachment_320961" align="aligncenter" width="675"]Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock[/caption]

Veoma je važno, takođe, i da se vakcina ne prima kada je akutno ispoljena alergija. Kada alergija prođe, vakcinacija je mnogo bezbednija.

Na oprezu treba da budu oni koji su skloni burnim alergijskim reakcijama, kao što su anafilaktički šok, generalizovani osip ili oticanje. Oni, bar za sada, ne bi trebalo da prime nijednu vakcinu.

Prema nekim podacima dobijenim u Americi nakon vakcinisanja ljudi „Fajzerovom“ vakcinom, uočena je mogućnost da su alergijske reakcije povezane sa polietilenglikolom (PEG). Reč je o polieterskom jedinjenju koje se, osim u farmaciji, pored ostalog i kao laksativ, koristi i u kozmetici i proizvodnji hrane.

Isti sastojak se, inače, nalazi i u „Moderninoj“ vakcini.

U protokolima za imunizaciju, međutim, alergije su tek treća kontraindikacija. Pre njih treba obratiti pažnju na akutne bolesti. To znači da čovek da bi se vakcinisao mora da bude potpuno zdrav ili da je, ukoliko ima neko hronično oboljenje, ono pod kontrolom.

Drugi razlog koji je definitivno prepreka za vakcinaciju je povišena telesna temperatura, koja uglavnom nastaje zbog respiratorne ili neke druge infekcije.

Ako kandidat za vakcinu nema akutnu bolest, niti povišenu temperaturu, proverava se treća moguća kontraindikacija za vakcinaciju, a to su već pomenute alergije na neki od sastojaka vakcine.

Posebno treba biti oprezan sa onima koji su ranije imali epizode anafilaktičkog šoka ili Kvinkeovog edema, koji često prati anafilaktički šok, ali se nekada pojavljuje i samostalno. To je, takođe, alergijska manifestacija u vidu naglog otoka grla, ždrela, usana i jezika koje može da dovede do gušenja.

Igrom slučaja koronavirus je tako među bitne teme izbacio i pitanje alergija kojima su ljudi sve više izloženi. Već sa dolaskom proleća ljudi sve više počinju da kijaju, kašlju, curi im nos, suze oči, javljaju se glavobolje... Broj ljudi koji ispoljavaju razne alergijske reakcije drastično je porastao u poslednjih 15 godina. U čitavom svetu gotovo svaka peta osoba ima alergijsku kijavicu.

Alergijske bolesti su, praktično, epidemijski problem savremenog zdravstva – upozoravaju alergolozi.

Decidiran odgovor na pitanje zbog čega je broj alergijskih bolesti tako drastično porastao, međutim, niko ne može da pruži. Činjenica je samo da su one učestale više nego ijedna druga bolest u poslednjih nekoliko decenija.

Povezane vesti - Zdravlje (ni)je samo za bogate

Niko, naravno, ne tvrdi da se u tom periodu nisu povećale i neke druge bolesti, pre svega koronarne, maligniteti, dijabetes... Prisutnije su i psihijatrijske tegobe, reumatologija, jer je životni vek ljudi produžen... Ali sve one na godišnjem nivou nemaju takvu učestalost kao ove atopijske bolesti. I niko ne zna zašto je to tako.

Možemo, kako za „Ekspres“ govori jedan iskusni alergolog, koji zbog politike kuće za koju radi ne sme javno da govori za medije, da pretpostavimo kako je jedan od uzroka tome i globalno zagađenje. Pritom, kad govori o zagađenju, on ne mislim samo na ono što udišemo, nego i na ono što jedemo, pijemo...

„Iz mnogih grana medicine kažu da alergologija preteruje u svom značaju. Ali, značaj daje učestalost nečega i težina kliničke slike. Težina kliničke slike ovde, na sreću, nije kao što je kod, recimo, Parkinsona ili kod maligniteta. Ali milionska je populacija ljudi koji pate od nečega što se u niskom procentu prepoznaje, a što se izuzetno lako i jeftino dijagnostikuje i što se, u principu, relativno lako leči“, kaže sagovornik „Ekspresa“.

Problem je što se ove bolesti ne mogu izlečiti, jer su one po svojoj prirodi i genetske. Mogu se uspešno lečiti, odnosno držati pod kontrolom.

Osim alergijske kijavice, prisutni su i alergijska bronhijalna astma, kao i atopijski dermatitis.

Te tri bolesti, nažalost, često idu zajedno. To znači da neko ko dobije jednu bolest, ima velike šanse da dobije i druge dve. Za osobu koja ima i alergijsku kijavicu i alergijsku astmu i atopijski dermatit, koji se kod dece naziva dečji ekcem, kaže se da ima atopijsku konstituciju.

A šta to znači? Sama reč konstitucija, kako objašnjava sagovornik „Ekspresa“, ukazuje na to da nije reč o bolesti u startu, već o tome da je osoba takve konstitucije. A to znači da ima ogromne šanse da joj se neka od ovih bolesti razvije.

Povezane vesti - INTERVJU DR MILANKO ŠEKLER: Vakcina nije čarobni štapić

Kada bi se analiziralo porodično genetsko stablo, možda bi se moglo utvrditi da je neko od predaka - mama, tata, baka, deka ili neko drugi od bliskih srodnika, povukao neki genetski poremećaj.

„To zvuči loše, ali to je, zapravo, izmenjena genetska struktura. Zbog toga osobe sa atopijskom konstitucijom stvaraju određenu vrstu antitela, imunoglobuline, u visokim koncentracijama. Imunoglobulina ima različitih klasa. Za ove tri alergijske bolesti bitan je imunoglobulin E. Mnogi imaju tu konstituciju, ali hvala bogu, ređi razvijaju bolest. Jedno je predispozicija, a drugo je da se razvije bolest“, priča sagovornik „Ekspresa“.

I tu se onda vraćamo na faktore koji doprinose razvitku bolesti.

Drugo pitanje je zbog čega smo došli u situaciju da, kada se bolest već lako prepoznaje, da može lepo da se dijagnostikuje, a da uz sve to terapija nije skupa kao za neke druge stvari, i dostupna je svuda u Srbiji, imamo toliko slinave dečice po vrtićima i školama koja nemaju dijagnozu, i zašto ljudi kažu da su po 20 puta u toku godine prehlađeni.

„To ne može niko da bude. Oni zamenjuju alergijske napade sa atacima virusne infekcije. Kad neko ima 20, 30 puta godišnje nešto što zove virusnom infekcijom, on mora da ode na ozbiljan pregled kod imunologa, da se vidi da li ima čime da se brani od virusa i bakterija, jer možda ima neku imunodeficijenciju. Pošto to najčešće nije slučaj, svaki lekar će to odmah da prebaci na alergijske bolesti“, kaže naš sagovornik.

Social Network Post 1920x10804

Neprepoznata i nelečena alergijska kijavica koja traje godinama, u kombinaciji sa atopijom koju neko ima od nekog bliskog srodnika, na primer majke, glavni je faktor rizika i za nastanak astme.

Alergijska kijavica je problem sama po sebi. Ona uopšte ne mora da bude laka bolest. Pacijent može da ima potpuno začepljen nos, da noću diše na usta, hrče, neispavan je, gubi apetit... Takvi ljudi postaju anksiozni, pa pomisle da je u pitanju depresija... Imaju jake bolove u čeonom delu, u predelu sinusa, nekad nekom „svirne“ u grudima, zamaraju se... Kvalitet života takvim ljudima je veoma ugrožen. Ako se kijavica ne leči, kod dece može da se razvije upala uha, ali koja je alergološke prirode i koja se ne leči antibiotikom. Česta je i upala sinusa koja prerasta u hronični sinuzit koji može da se pogorša, naročito zimi, pa imamo rinosinuzitis kao komplikaciju. A najgora kombinacija je da porastu polipi u nazalnim hodnicima. To su tumorozni, benigni izraštaji koji svojim sadržajem otežavaju disanje. Oni se mogu ukloniti polipektomijom, ali oni često rastu i posle skidanja. A svaka polipektomija ostavlja ožiljke, pa tako propada sluznica nosa.

Istovremeno studije, a i iskustvo pokazuju da pacijent koji je, recimo, alergičan na sve vrste polena (i drveća, i trava, i korova), kao i na grinje i kućnu prašinu, ukoliko nije lečen kako treba, ima tri puta veće šanse da dobije bronhijalnu astmu u odnosu na one koji nemaju alergijske kijavce.

Rešenje je, naravno, u preventivi.

Zato je od pedijatrijskog uzrasta lekar deteta čija mama ima rinitis, kijavicu ili astmu, a tata ima ekcem, dužan da prati njegovo stanje. Možda neće moći da spreči da se neka od tih bolesti javi, ali mora da je uhvati u samom začetku, da je kontroliše i naročito da prati da li će se javiti druga, i eventualno na nju nakačiti i treća.

A u trenutnim okolnostima, to znači da će imati i manje briga oko toga sme li da primi neku od vakcina protiv koronavirusa ili ne sme da bude cepljen protiv Covid-19.

SASTAV VAKCINA

Fajzer-Biontek

Prema Fajzeru, vakcina Pfizer BioNTech COVID-19 je mesindžer RNA (mRNA) vakcina napravljena od sintetičkih i hemijski proizvedenih komponenata, kao i enzimski proizvedenih komponenata od prirodnih supstanci poput proteina. Ova vakcina nema živi virus.

Od pomoćnih supstanci, ova vakcina sadrži:

- lipide ((4- hidroksibutil)azanedil))bis(heksan-6,1-diil)bis(2-heksildekanoat), 2[(polietilenglikol)-2000]- N,N-ditetradecilacetamid, 1,2- distearoil-sn-glicero -3-fosfokolin, i holesterol)

- kalijum-hlorid

- kalijum-dihidrogen fosfat

- natrijum-hlorid (kuhinjska so)

- dinatrijum-fosfat

- dihidrat

- saharozu (običan šećer).

Sinofarm

Vakcina kineskog proizvođača Sinofarm sadrži neaktivan virus SARS-CoV-2, koji je pomešan sa aluminijum-hidroksidom, koji pojačava imuni odgovor.

Osim toga, vakcina sadrži i:

- dinatrijum hidrogen fosfat

- natrijum-hlorid (kuhinjska so)

- natrijum dihidrogen fosfat.

Sputnjik V / Gam-Kovid-Vak

Ruski naučnici su odlučili da koriste dva različita adenovirusa: u prvoj dozi koriste adenovirus serotip 26, a u drugoj dozi koriste adenovirus serotip 5. Tako su smanjili rizik da antitela protiv adenovirusa smanje efikasnost imunizacije. Doza ove vakcine iznosi 0,5 ml.

Od pomoćnih supstanci, ruska vakcina sadrži:

- tris, koji služi za regulaciju pH vrednosti

- natrijum-hlorid (kuhinjska so)

- sukrozu (saharoza, običan šećer)

- magnezijum hlorid heksahidrat

- dinatrijum edetat dihidrat (EDTA)

- polisorbat 80

- etanol (alkohol 95 odsto)

- vodu za injekcije.

Moderna

Modernina vakcina slična je Fajzerovoj. Ni ona nema u sebi živi virus, a u njenom sastavu nalaze se:

- mesindžer RNA (mRNA)

- lipidi (SM sphingomyelin -102, polietilenglikol (PEG) 2000, dimiristoil glicerol (DMG), 1,2- distearoil-sn-glicero -3-fosfokolin (DSPC) i holesterol

- trometamin

- trometamin-hidrohlorid

- sirćetna kiselina

- natrijum-acetat

- sukroza (običan šećer).

Astra-Zeneka / Oksford vakcina

Bazira se na adenovirusu koji inficira šimpanze, a za čoveka je bezopasan. Suštinski, reč je o genetički modifikovanom, rekombinovanom virusu. To je neškodljiv virus, kojem je dodatno onemogućeno da se razmnožava u našem organizmu. Taj rekombinovani virus je ujedinio i aktivne supstance ove vakcine. Pomoćni sastojci koji stabilizuju vakcinu su:

- L-histidin

- L-histidin hidrohlorid monohidrat

- magnezijum hlorid heksahidrat

- polisorbat 80

- etanol

- sukroza (saharoza, obični šećer)

- natrijum-hlorid (kuhinjska so)

- dinatrijum edetat dihidrat (EDTA)

- voda za injekcije.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
5°C
14.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve