Vesti
01.11.2021. 07:05
Rade Jerinić

Intervju

Sa Goranom Vesićem o metrou, gužvama u saobraćaju, prosečnoj plati...

Goran Vesić
Izvor: Predrag Mitić

Za Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika, njegovi protivnici u politici čvrsto veruju da je jedan od najnepopularnijih ljudi u Srbiji.

Veruju jer dokaza za takvu tvrdnju nema, sem slobodnog uverenja koje se prostim verbalnim umnožavanjem na Tviteru valjda treba uspostaviti kao nepobitna istina. Moramo priznati i da je nas iznenadio kada je napravio profil na društvenoj mreži Tik Tok. Mnogi su to ispratili sa podsmehom. Danas nakon nekoliko meseci aktivnosti, brojke pokazuju da je Vesić i te kako znao šta radi. Više se niko ne smeje.

Poslednjih sedam godina on se prepoznaje kao spiritus movens u gradskoj skupštini i transformacija koju Beograd doživljava je u svakom slučaju vezana za njega i ono što on radi. A ta reč – rad je nešto što bi ga u najkraćem moglo opisati. Sa njim razgovaramo u kom pravcu će se dalje Beograd razvijati, šta je to što boli Beograđane i šta mogu očekivati u godinama koje dolaze.

Goran Vesić
Izvor: Predrag Mitić

Pitanje svih pitanja – kada će Beograd dobiti metro?

"Beograd počinje da gradi metro, sada u novembru, prva linija metroa će biti gotova 2028. Druga linija metroa biće gotova 2030. godine, tako da ćemo mi do 2030, znači u narednih devet godina, imati dve linije metroa. A osim dve linije metroa imaćemo ukupno četiri nove linije ’BG voza’, četiri gradske, tri prigradske, znači novih ukupno 222 kilometara ’BG voza’ sa 76 kilometara i 500 polazaka dnevno.

A što se metroa tiče, metro će imati – prva linija 21 kilometar, 21 stanicu, a druga linija 19,2 kilometara, takođe 21 stanicu. Ukupno ćemo imati negde oko 40 kilometara metroa, sa 42 stanice. I ukupno ćemo imati 223 kilometra gradske železnice sa 76 stanica i 500 polazaka dnevno. To će biti potpuno drugi grad i naš javni prevoz će biti potpuno drugačiji. Ako tome dodate da ćemo do tada proširiti tramvajske mreže za skoro 42,6 kilometara, produžiti tramvaj od Požeške prema Ceraku, produžiti od Jurija Gagarina na Bežaniju i Ledine, pustiti od Bogoslovije prema Adi Huji na levu obalu Dunava, to znači da će osnovni podsistem javnog prevoza 2030. godine u Beogradu biti šinski podsistem. A šinski podsistem je nezavisan, ekološki prihvatljiv i ne zavisi od gužve.“

A sada je autobuski?

"Da, autobuski, i tu imamo probleme koje imamo zato što autobuski sistem ne može da zameni šinski, nema tu kapacitivnost.

Mislite po broju putnika?

"Tako je. Autobus jednostavno uđe u gužvu i kada je gužva ne može ni napred ni nazad. To znači da ne možete održavati vozni red, ne možete... nemate sigurnost, nemate učestalost. Znači, ne možete autobuskim podsistemom nigde na svetu da imate to što imate pod šinskim. Autobuski podsistem će biti pomoćni podsistem. Godine 2030. ćemo imati ukupno 500 autobusa, neće trebati više, a ti autobusi koji treba da stignu će biti na prirodni gas, mi ćemo imati kompletan ekološki prevoz u gradu. Nijedno vozilo na dizel, i to će značiti da je taj prevoz apsolutno tačan, većeg kapaciteta i siguran.

Čini se da je saobraćaj jedan od velikih problema, metro će sigurno tu rasteretiti pritisak. Ali postoji još jedno pitanje, pitanje mostova. Da li su u planu neki novi mostovi na Dunavu?

"U planu je, prvi most koji se gradi to će biti novi savski most. Umesto sadašnjeg mosta koji je imao samo dve trake dobićemo most koji će imati četiri trake saobraćajne, kolovozne, i dobićemo most koji će imati nezavisne dve trake za tramvaj i pešačku i biciklističku stazu. To je prvi most koji se gradi.

Drugi most za koji smo završili kompletnu dokumentaciju jeste most na Adi Huji. To je most ispod Pančevačkog mosta, i on je na unutrašnjem magistralnom prstenu koji radimo, baš na unutrašnjoj obilaznici. To je most koji bi trebalo da potpuno rastereti Pančevački most. Treći most koji se gradi i koji se sada već ugovora to je most kod Vinče. To je spoljna obilaznica oko Beograda. Mislim da će se narednih meseci već potpisati ugovor, to se radi sa Kinezima. Taj most je drumsko-železnički. Samim tim on će biti most koji će biti auto-put. Jer ćemo na taj način bukvalno povezati Pančevo sa auto-putom i Beograd će konačno dobiti pravu obilaznicu.

Gradiće se jedan most za ’BG voz’, a radiće se na Savi, a jedan će se raditi i gore na Savi za Obrenovac, pošto ’BG voz’ treba da ide za Obrenovac. Pored toga, mnogo nade ulažemo kada je saobraćaj u pitanju u dva tunela. Jedan tunel je kod Ekonomskog fakulteta, to je najvažniji tunel i to se zove gradski tunel. Taj tunel koji će početi sa novog savskog mosta imaće tri trake i to pravo će ulaziti u taj tunel i taj tunel će izlaziti u Bulevaru despota Stefana skoro kod Pančevačkog mosta.“

Goran Vesić
Izvor: Predrag Mitić

Sada se čini da je saobraćaj u centru grada najveći problem?

"Taj tunel, na primer, treba da smanji saobraćaj za oko 12 posto u centru grada, a zagađenje za preko 10 posto. U svetu kada sa nekim saobraćajnim rešenjem dođete do jedan posto poboljšanja to se smatra bombastično. A ovo će bitno rasteretiti grad i ko ide dalje prema Pančevu više neće morati da ulazi u centar grada. Drugi tunel koji se planira koji sada rešavamo to je Topčiderski, kada uopšte nailazite na onu drugu stranu na Topčiderskom brdu će biti most i on je trebalo da izlazi nekada kod Partizanovog stadiona, ali neće izlaziti kod Partizanovog stadiona, da ne bi time zagušio dodatno Auto-komandu, nego će prolaziti ispod Auto-komande i izlaziće, praviće se petlja, bukvalno kod auto-puta. I moći ćete sa Savskog mosta ispod Topčidera da izađete pravo na auto-put i da idete pravo dole prema Smederevskoj Palanci.“

U kom periodu se očekuje realizacija ovih projekata?

"Realizacija će biti do 2030. godine. Svi ti mostovi moraju biti završeni do tada. Onda 2030. godine imate ’BG voz’, gradsku železnicu, dve linije metroa, imaćemo nove mostove, nove tunele i grad će biti potpuno drugačiji.“

Goran Vesić
Izvor: Predrag Mitić

Činjenica je da se Beograd u poslednjih četiri-pet godina značajno promenio i da je to grad u kome ima najviše kranova. Gde su te razvojne perspektive Beograda? "Beograd na vodi“ je već, može se reći, više od pola završen. Šta je to što može biti neka nova tačka razvoja, da li je to leva obala Save?

"Leva obala Save, Makiško polje, zatim Ada Huja, to su sve neke nove. Ali najvažnije. Zašto je važan ’Beograd na vodi’? To je najnapadaniji projekat koji je doneo veliku korist Beogradu, potpuno promenio izgled Beograda. Drugo, ja sam 2014. godine išao u London. Tamo svaka banka od tih velikih ima odeljenje za investiranje. Oni savetuju bogatim klijentima gde treba da investiraju. Odem tamo i sačeka me četvrti-peti čovek banke sa svojim timom, da čuju i super, i predstave jedan projekat, drugi projekat, treći, četvrti projekat. Sve je to u redu, ali kaže on meni u jednom trenutku – da vas pitam, rat kod vas da li je završen? I posle toga jasno da neće niko da uloži dinar. Ko će da uloži dinar u zemlju u kojoj ne zna da li je rat završen.

Posle godinu dana, dve godine, kad god sam otišao prvo pitanje je bilo – ’Beograd na vodi’. Jer investiciju od 3,5 milijarde evra ne bi odbio ni London, ni Pariz, ni Moskva, ni Berlin, Beč, mnogo bogatiji gradovi od nas. Nas je ’Beograd na vodi’ vratio na investicionu destinaciju u svet. Svi me pitaju, stranci često, kako tako brzo raste vrednost stanova i otkud tolika potražnja za stanovima kada oni još uvek po standardu ne vide da je moguće da svi kupe stanove. E sada, oni ne razumeju to da je Beograd postao u poslednjih sedam-osam godina neka vrsta malog Londona za ovaj deo Evrope. Kao što u Londonu kupuju ljudi stanove iz čitavog sveta, a onda žive u tom stanu dva meseca. Neko ko je neki bogati Arapin on ima stan u Londonu pa je tu dva meseca, pa stan u Rimu pa je tu mesec dana, pa stan ne znam gde. Tako i u Beogradu, prvo kupuju stanove ljudi iz bivše Jugoslavije, posebno iz srpskih delova, iz Republike Srpske, Crne Gore. Kupuju stanove iz Turske, iz različitih zemalja, iz Rusije. Jednostavno, u Beogradu je dobro kupiti stan.“

Kao investicionu nekretninu?

"Da. Donosi im dosta veći prinos nego da im novac stoji u banci, nego da radi neki drugi posao koji zbog svetske krize nije siguran kako će se razvijati. A što se nas tiče, mi smo u Beogradu izašli na prosečnu platu od 700 evra. Ali to će rasti i mi očekujemo da će u doglednom periodu prosečna zarada u Beogradu biti na nivou od 900 evra.“

Znači za godinu i po.

"Za dve godine, tada srednja klasa postaje potentna da kupuje stanove. To znači da će više njih ulaziti u kredite. Za stan je potrebno da se još malo povećaju plate, a onda će doći na red sve.... Još uvek ne kupuju stan u Beogradu. Zato se u Beogradu prodaju najskuplji i najjeftiniji stanovi. Oni za koje ljudi skupe pare i oni koji to kao investiciju rade i svejedno im je da li je stan 3000, 4000 evra ili 5000 evra jer u svakom slučaju neće izgubiti na vrednosti. Prodaće ga uvek za više. I zato se u Beogradu prodaju najviše, ne prodaju se srednji stanovi, prodaju se najjeftiniji i najskuplji. U tom smislu tek tada će srednja klasa doći u situaciju da počne da kupuje stanove. A to znači još jedan dodatni podsticaj za investiranje, tako da ja ne vidim zimu za stanogradnju u Beogradu.“

Onda će grad postati tesan. Gde će se širiti, u kom pravcu?

"Ja mislim da će se grad širiti u pravcu Sajma. Vreme da se Sajam polako izuzev one Hale 1 koja je pod zaštitom, koja mora da ostane, vreme je da se Sajam polako sklanja odatle. Jer Sajmu jeste mesto na periferiji grada, jer kada je tu građen Sajam tu je bila periferija grada. Već svaki sajam sada pravi veliku gužvu. Drugo, to je Blok 18, to je prekoputa ’Beograda na vodi’. Treći, to je onaj treći deo sa leve obale Dunava, od Pupinovog mosta pa do Pančevačkog mosta. Zatim imate Makiško polje koje će s obzirom na metro stanicu postati zanimljivo za investiranje i to su pravci u kojima će se grad razvijati. Suštinski za jedno 25-30 godina, 50 godina, spojiće se Beograd i Novi Sad i dobićete jedan veliki megalopolis.“

Ako za dve godine dođemo u Beogradu na 900 evra, šta se tu menja u smislu migracije stanovništva ka Beogradu. Da li očekujete veću migraciju ne samo iz Srbije, nego možda i iz okruženja?

Tako kako kažete, trebalo bi da bude. Međutim, s obzirom na to da Vučić veoma pametno sprovodi politiku regionalnog razvoja gradeći puteve, realno je da očekujemo da zadržimo ljude u mestima u kojima žive. Jer izgradnjom infrastrukture, puteva, železnice, vi omogućavate da dođu investicije u ta mesta i da mogu lako i brzo da dođu do Beograda. Posle izgradnje auto-puta ’Miloš Veliki’ vi možete da živite u Ljigu, a da radite u Beogradu. Tako da ja očekujem da će se u Beogradu dešavati da će se centar grada polako prazniti i da polako sa završetkom ovih obilaznica ljudi odlaze ka periferiji. Centar da bude više za poslovanje, za izdavanje, za turizam itd. A da imamo više ljudi koji će živeti na periferiji grada. Sa ovim što radi Vučić, taj trend se već vidi, zaustavimo trend stalnog rasta Beograda. Uvek ćemo privlačiti ljude, ali neće svi odlaziti u Beograd i neće imati potrebu za time. A to je nešto što se već vidi i to važno. I mi ćemo sve više da uvozimo radnu snagu i to ne treba niko da nas plaši jer sve više nama ljudi odlazi u inostranstvo. Meni je Vučić jednom pričao kada je bio u nekoj od baltičkih država da mu je predsednica te države rekla kada je nju pitao kad će se desiti da nam ljudi prestanu da odlaze. Ona je rekla – i kod nas su odlazili ljudi dok nismo stigli do prosečne plate, mislim da je rekao 900 evra. Kada smo došli do 900 evra, ljudi su počeli da se vraćaju. I to je naprosto tako. Mi imamo sve jaču privredu i sve više imamo potrebu za radnom snagom. Vi danas već imate u Beogradu skoro 30 odsto radne snage iz inostranstva u građevini. Međutim, neće proći brzo kada ćemo imati situaciju da imamo strane medicinske sestre. I kada poraste životni standard ne treba da uvozite više radnu snagu. Potreba za uvoženjem radne snage govori dve stvari – prvo da ima posla i da raste standard.“

Spomenuli ste jednu bitnu temu – turizam. Gledajući ove brojke, primetno je da je broj turista i sa nekih 800.000 iz 2010. godine, u 2020. godini vidim da je bilo preko dva miliona u poseti. Znači da Beograd definitivno postaje turistička destinacija.

"Beograd postaje siti brejk turistička destinacija. I mi smo za vreme korone uspeli da održimo jedan dobar deo turista zbog toga što mi nismo ni Pariz, ni Barselona, ni Beč sa tako mnogo miliona turista. I kada prođe korona, ljudi će se još neko vreme plašiti dalekih putovanja. Gledaće da putuju tu negde po Evropi da mogu brzo da se vrate. Sećate kada je vlada donela odluku da ugasi JAT i da napravi ’Er Srbiju’, koliko je napada bilo, samo iz inostranstva, nego iz zemlje. Evo, gasite kompaniju, pravite sa Arapima kompaniju. Nama je ’Er Srbija’ donela neverovatan razvoj, vi danas na aerodromu čujete sve jezike, najmanje srpski. Tu ljudi presedaju sa drugih aviona, drugih letova itd. Saobraćajna povezanost, dobar aerodrom jedan je od preduslova razvoja siti turista. Zato imate tako veliki porast broja turista. Neko bi rekao – pa kakve veze ima nova kompanija ’Er Srbija’ sa tim. Prvo, i te kako ima veze. Stvari su povezane, mi ćemo biti dobra siti destinacija, naravno trudićemo se da produžimo boravak gostima i to će nam omogućiti da još više živimo od turizma.“

Šta biste još istakli kao dostignuće u poslednjih četiri-pet godina?

"Po meni je to uređenje grada. Meni je jedna moja prijateljica koja živi u Londonu rekla, i to baš iskreno rekla, ona je inače Beograđanka. Rekla je – ja živim 20 godina u Londonu, do pre tri-četiri-pet godina ja nisam htela da zovem svoje prijatelje Engleze jer nisam imala šta da im pokažem. Bojala sam se da ne ispadne, znaš, ipak su tu one fasade. Ona voli svoj grad i to je njen grad gde god da živi. Ali jednostavno – sada sa ponosom mogu da ih pozovem. Imamo lepih trgova, sređenih... sređeni grad, nove fasade. Imam šta da im pokažem. Postoje delovi grada koji su lepši od Londona. I to je meni, ja nikada nisam mogao da dobijem veće priznanje. Ja se stvarno trudim da grad uredim.“

 

PLAN "20-30"

"Do kraja godine Beograd izlazi sa programom ’Beograd 20-30’, to je program koji smo radili sa mnogim nevladinim organizacijama, stručnjacima iz zemlje i inostranstva i fakultetima Beogradskog univerziteta. To je program koji treba da pokaže u kom pravcu će se razvijati naš grad u 2030. godini. Kako će se razvijati, kako će urbanistički izgledati, kako će privreda da izgleda itd. Taj program, suštinski Beograd dobija prvi put takav program. Mi suštinski pokazujemo u kakvom pravcu vidimo Beograd. Iz tog programa to proizilazi, ali ja vidim četiri stuba razvoja Beograda. Beograd će se u narednim godinama, deceniji, razvijati u uslugama, najvažnijim uslugama, a to je turizam. Druga stvar je kreativna industrija i IT sektor. Mi ćemo sada dobiti u Borči industrijski, odnosno kreativni park, gde će biti zaposleno oko 10.000 ljudi. Planiramo, recimo, sada to prvi put kažem, napravićemo jednu platformu od našeg gradskog muzeja gde ćemo svim umetnicima ponuditi da svoja umetnička dela mogu da ponude preko te platforme, a tu platformu ćemo vezati za vodeće svetske platforme. Četiri stare toplane koje su nekada služile kao beogradske toplane, a koje su prazne, preuredićemo u umetničke kreativne centre. To znači da ćemo jednu toplanu nameniti muzičarima, napravićemo salu, pa ćemo napraviti nekoliko malih soba za probu i to će biti kao što je nekada bio SKC i dati šansu mladima da se pokažu. Jedna će biti namenjena slikarima, vajarima, i da na taj način te mlade ljude koji se bave umetnošću podržimo i da im pomognemo da se probiju u svet i da postanu poznati. Treći stub razvoja koji ja vidim je poljoprivreda Beograda. Time se nismo mnogo bavili u Beogradu, tek smo počeli poslednjih godina. Mi u Beogradu imamo 250.000 hektara poljoprivredne površine i mi smo najveći poljoprivredni region posle Vojvodine, a ponašamo se kao da nemamo poljoprivredu. To znači da ćemo mi već sledeće godine izdvojiti naše subvencije za poljoprivredu 300 miliona dinara, 2012. godine bilo je izdvojeno 12 miliona dinara. To znači 2,5 miliona evra. Poljoprivrednici beogradski mogu da dobiju subvencije nezavisno od države. To što je pripadalo državi, kao što su, ne znam, subvencija za rasad, za kupovinu. To što dobijaju od države imaju pravo. Mi dajemo bespovratno za plastenike, za kupovinu mehanizacije, za pčelare. Dajemo besplatno tu vrstu subvencije i to je za nas veoma važno i pravimo sa Evropskom unijom jednu kancelariju koja će zaposliti mlade ljude koji će besplatno pisati projekte za beogradske poljoprivrednike da bi oni mogli da konkurišu za sredstva kod Evropske unije, pošto oni sami ne znaju kako da napišu projekat.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Goran Vesić dolazi "ljudima na noge"
Beograd

Mobilna kancelarija

19.09.2021. 10:26

Goran Vesić dolazi "ljudima na noge"

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je otvaranje mobilne kancelarije jer, kako je rekao, želi da dođe ljudima "na noge", da čuje šta misle, suoči se sa njihovim problemima i nastoji da ih reši.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
09.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve