Kolumna
Sankcije Rusiji – pitanje je sad
Neutralnost i razvlačenje unedogled sa (ne)uvođenjem sankcija Rusiji, kupovina vremena u nadi da će se rat u Ukrajini brzo završiti sigurno neće doneti ništa dobro Srbiji – bar tako poručuju zvaničnici sa Zapada.
Njih ne zanima da li to tehnička vlada može da uradi ili ne, niti bilo kakva šminka u vidu selektivnih sankcija: to Zapad ne bi progutao i zato je njihova poruka jasna. Srbija mora da se opredeli da je "na pravoj strani“ kako bi se njen prijem u EU ubrzao – a to stalno govore i nikako da se ubrza – i kako "generacije ne bi ispaštale“.
Ovo poslednje nije iskrena briga za buduće generacije, nego više zvuči kao pretnja.
Istina je da svet danas nije bipolaran kao u vreme Hladnog rata pa ipak neke jače zemlje poput Izraela, Turske, Mađarske, o Kini da i ne govorimo, prkose Zapadu tj. Americi i EU. Srbija nema taj luksuz jer je mala i slaba.
Dan D se bliži, čekanje da se rat završi je apsurdno kao čekanje Godoa. Uzgred, Srbija je u OUN već osudila rusku agresiju na Ukrajinu pa zašto onda da odugovlači sa sankcijama "ruskoj pravoslavnoj braći“?
Politika ne zna za sentiment pa je zato izjava ministra spoljnih poslova Rusije, da bi "Moskva bila razočarana ako bi joj Srbija uvela sankcije“, ne samo patetična, nego i moralno upitna: zar je zaboravio da je Rusija 1992. uvela sankcije Srbiji?
U politici je ključno pitanje da li, bilo šta da učinite, više dobijate ili više gubite. Politika je "veština mogućeg“ i u njoj nema ništa između – samo ono manihejsko, isključivo, totalitarno... Ili si s nama ili protiv nas, osim ako možeš da budeš neutralan ili si jak.
Neke zemlje to, iz određenih razloga, mogu, ali većina zemalja, među kojima smo i mi, svakako ne mogu. Zato moraju da se opredele jer preterano razvlačenje može da se obije o glavu: može se razvlačiti, čak je politički mudro sačekati, ali samo do određene vremenske granice, a ta granica se bliži – sat otkucava, već je pet do 12 da se teška odluka donese, ako ne i manje.
Stvar olakšava pomenuti "aksiom“ da u politici, pogotovo ako ste mali, nikada ne dobijate sve, niti gubite sve. Državnička mudrost je u tome da se dobije više, a izgubi manje. U konkretnom slučaju Srbija dobija više ako se prikloni "pravoj strani“, tj. jačoj, bez obzira što ta "prava strana“, taj zapadni neoliberalni svet, pod prozirnom maskom demokratije sprovodi medijsku globalnu diktaturu gde je unisono mišljenje svetski trend – sprovodi je i Putin, pogotovo u medijima, ali nema čak ni tu providnu masku.
Znamo i to da je predsednik Zelenski marioneta Zapada i da je Zapad, a pogotovo Amerika, skrivila rat.
Ako tako stoje stvari, a stoje, onda je ovo rat Amerike i Rusije, Zelenski ratni profiter i marioneta, a žrtve su građani Ukrajine – briga ih za žrtve, one su samo sredstvo za satanizaciju Putina i Rusije. Amerika je najveća svetska sila koja želi da to i ostane i proširi svoj politički, vojni i ekonomski uticaj, a u bipolarnom svetu to naravno nije moguće i zato žele da Rusiju bace na kolena ne pitajući za cenu koju ionako plaćaju indoktrinirani podanici.
Ako bi imali pandan, dakle ako ne bi bili jedina sila, ne bi se za sve pitali i raspolagali ekonomskim resursima i jeftinim tržištima ni nametali svoj neoliberalni unisoni "svetonazor“, kao jedini ispravan. Diktatori ne vole različito mišljenje jer je ono opasna pretnja za njihovu političku dominaciju. SAD jeste jedina svetska sila i ne želi bipolaran svet kao u vreme Hladnog rata jer onda ne bi bila jedina. Rusija je ozbiljna pretnja Americi i zato sav ovaj haos. Ruski napad na Ukrajinu po mnogima je bio odgovor na američku ekspanziju, na pokušaj da svoj politički i vojni uticaj proširi na istok.
Posledice sankcija Rusiji osetiće i sam Zapad, ali njih to nije briga. U krajnjem, posledice će trpeti obični građani koji, na Zapadu, nisu toga ni svesni jer im zapadni mediji ispiraju mozak da je za sve kriv diktator Putin kao da njihovi lideri nisu našminkani diktatori neoliberalnog totalitarizma. A totalitarizam postoji uvek kad se jedan pogled na svet nameće kao jedini ispravan, a sve što je različito i što se tome protivi je neprijateljsko i "podriva američki način života“ (nije pogrešno reći ni način života EU jer su vrednosti zajedničke).
Činjenica je da Putin ne prihvata neoliberalni pogled na svet, ne voli "Prajd“, ni evropske pomodne, bolesne i banalne novotarije. Zapadnom svetu čak i Ruska pravoslavna crkva smeta jer se zalaže za skrajnute hrišćanske moralne i evropske kulturne vrednosti... Zapravo, svi koji se zalažu za poštovanje kulturnih različitosti, nacionalnih i kulturnih identiteta, pretnja su neoliberalizmu koji bi sve to da asimilira ili, bolje rečeno, da uništi.
Zašto onda Srbija da uvede sankcije Rusiji kada je ona pretnja totalitarnom neoliberalizmu?
Iz istih pragmatičnih razloga kojima se rukovodila Rusija kada je 1992. uvela sankcije Srbiji.
Nije dakle reč o nekoj vrsti političkog resantimana, nego o političkom pragmatizmu.
Kako god, pred nama su teška vremena – nestašice, poskupljenja... Sve ono što čini svetsku ekonomsku krizu već sada osećamo. Potraje li rat, posledice će biti nesagledive.
(Ne)uvođenje sankcija Rusiji neće poboljšati stvari, zaustaviti haos i promeniti svet nabolje.
Jednom će svet možda biti bolje mesto, ali zasad znamo kako stoje stvari.