Vesti
15.07.2021. 06:00
Marko R. Petrović i Đoko Kesić

Alojzije Stepinac

Špijun ili podmitljivi sveštenik

pavelić i stepinac
Izvor: Wikipedia

Ugledni srpski istoričari i istraživači veruju da je nadbiskup Alojzije Stepinac bio saradnik Hitlerovih bezbednosnih službi, što prema njihovom mišljenju dokazuje i dokument koji je "Ekspres“ objavio u prošlom broju. Poznati hrvatski istoričari Tvrtko Jakovina i Hrvoje Klasić to poriču.

„Ekspres“ je u prošlom broju objavio dokumenta iz Ruskog vojnog arhiva – svedočenje SS majora dr Karla Nojhausa o infiltraciji Hitlerovih obaveštajnih službi u vrhove Rimokatoličke crkve u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Dokument, koji je otkrio istoričar i akademik Slavenko Terzić, u prvi plan izbacuje nadbiskupa Alojzija Stepinca, sa ozbiljnim dokazima da je on bio saradnik službi Trećeg rajha.

Ovo svedočenje u stručnoj i inoj javnosti izazvalo je ozbiljna interesovanja. Iz tih razloga „Ekspres“ je razgovarao sa istoričarima iz Srbije i Hrvatske sa idejom da se razjasni uloga kontroverznog i van sumnje izuzetno moćnog nadbiskupa Stepinca u Pavelićevoj fašističkoj i marionetskoj Hrvatskoj.

Ugledni srpski istoričar dr Milan Koljanin je meritoran sagovornik za našu temu jer dugo izučava Drugi svetski rat i Pavelićevu NDH. On je nedavno objavio i kapitalno istraživanje o ustaškim zločinima u NDH iz nemačkih izvora.

„Nojhaus je bio visoki funkcioner u centralnoj policijskoj ustanovi nacističke Nemačke, Glavnoj upravi za bezbednost Rajha (RSHA), u Odeljenju Tajne državne policije (Gestapo) zaduženom za verska pitanja. U svom saslušanju dr Nojhaus je opisao i delovanje agenta nacističke Službe bezbednosti (SD) Franca Hegera koji je imao bliske odnose sa prvim čovekom Rimokatoličke crkve u NDH nadbiskupom Alojzijem Stepincem. Prema ovom svedočenju, Heger je imao kozmetičku fabriku u Parizu, koju je zatvorio i 1941. došao u Zagreb kao agent SD-a. Prvobitno je sa njim održavao vezu policijski ataše u Zagrebu SS major (Hans) Helm, a zatim je bio direktno u vezi sa referatom za verska pitanja u SD-u u Berlinu.“

Gospodin Koljanin naglašava značaj dokumenta o Stepincu i NDH koji je „Ekspres“ objavio jer on svakako širi istorijska saznanja o radu Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, ulogu klera i samog nadbiskupa u NDH.

„Svedočenje dr Nojhausa je veoma važno jer iz njega saznajemo podatke o vezama nadbiskupa Stepinca sa nemačkom obaveštajnom službom i o karakteru tih veza. Saznajemo da je Heger pozajmio nadbiskupu Stepincu veliku sumu novca, da je sa njim bio u poslovnom odnosu povodom organizovanja hodočašća u Mariju Bistricu, da je obavljao važne misije za nadbiskupa u Vatikanu i kod katoličkih biskupa i nadbiskupa u Nemačkoj i Austriji. Heger je uživao podršku SD-a i pored krupnih špekulacija zbog kojih mu je pretilo hapšenje. U odnosu Stepinca i Hegera, odnosno SD-a, svako je imao svoju računicu, pri čemu je nadbiskup svakako znao pravu ulogu Hegera. I pored toga, treba zapaziti da su Stepinčeva pisma papi Piju XII, koja je odneo Heger, njemu omogućila da stekne poverenje samog pape i najviših vatikanskih predstavnika i time izvrši važan obaveštajni prodor. Slično je bilo i u odnosu na nemačke biskupe i nadbiskupe pri čemu je Stepinac omogućio Hegerov blizak kontakt sa njima.

Nojhausova izjava u velikoj meri dopunjava saznanja o delovanju Hegera i Stepinca. Heger inače nije nepoznat našoj istoriografiji, ali se neki podaci iz njegove biografije ne podudaraju sa Nojhausovom izjavom. Hegerovo ime trebalo bi da je Vilhelm (Wilhelm, Vilko) i imao je jake veze u visokim crkvenim krugovima. Pre rata boravio je u Beogradu, bavio se sumnjivim trgovačkim poslovima i radio obaveštajno za Nemačku. Posle sloma Jugoslavije povezao se sa Jevrejskim referatom u Operativnoj komandi policije u Beogradu.

Zahvaljujući tome dobio na upravu jedno jevrejsko tekstilno preduzeće, ali ga je zbog materijalnih nepravilnosti uhapsila nemačka policija. Međutim, Operativna komanda nemačke policije iz Zagreba zatražila je da bude prebačen u NDH da bi ga iskoristila za rad u crkvenim krugovima. Heger je obaveštajno radio za policijskog atašea SS majora Hansa Helma, šefa nemačke obaveštajne službe u NDH. Kasnije ga je preuzela centralna policijska ustanova iz Berlina (RSHA). Heger je uspeo da stekne poverenje nadbiskupa Stepinca; nije krio svoje veze u Gestapou, ali ga je uverio da to može biti od koristi samoj crkvi. Poverenje je stekao i time što je pomogao proširenje crkve u Mariji Bistrici, mestu hodočašća.

Za crkvu je Heger priložio jedan mermerni stub iz Italije što je svakako finansirao Gestapo. Zbog njegovih zasluga za katolicizam Hegera je primio sam papa. Heger je pomogao i da se prebace trojica poljskih kaluđera iz manastira (samostana) u Čenstohovi radi obnavljanja njihovog kaluđerskog reda, do čega je Stepincu naročito bilo stalo. Jedan od Hegerovih najvažnijih saradnika bio je katolički sveštenik dr Stjepan Kukolj. On je upotrebljen kao agent u Nemačkoj i kao dušebrižnik za hrvatske radnike. Heger je od Berlina dobio i šire zadatke u crkvenim krugovima zbog čega je prebačen u Beč. Ipak, on nije prekidao svoje veze sa Stepincem. Da bi što uspešnije delovao, Heger je 1944. položio sveštenički zavet“, završava dr Milan Koljanin.

Poznati istoričar akademik dr Ljubodrag Dimić izučava XX vek, pa otuda na početku razgovora za „Ekspres“ upozorava na višeslojnu pojavu po karakteru i delu nadbiskupa Alojzija Stepinca.

„Alojzije Stepinac je, kao istaknuta ličnost, permanentno bio predmet pažnje brojnih službi (jugoslovenskih, hrvatskih, italijanskih, nemačkih...) i nesumnjivo da je on to znao i o tome vodio računa. Iz tih razloga sa posebnom kritičkom pažnjom treba čitati dokumente koji se odnose na njega. Ne treba gubiti iz vida da je formiran na jezuitskim univerzitetima.

Za nas je važna informacija da važne podatke o NDH, Stepincu, RKC kriju nekadašnji sovjetski, a današnji ruski arhivi. Naš uvid u tu dokumentaciju do sada nije postojao. U nekoliko navrata Tito je nastojao da deo građe, koja je odneta iz Jugoslavije počev od aprila 1941, a oduzeta akcijama specijalnih timova Crvene armije od Nemaca 1945, bude vraćen u zemlju. To je dalo sporadične rezultate, uvek u vezi sa vremenom zbližavanja sa Sovjetima. Prema nekim procenama, radi se o nekoliko vagona građe. Deo spiskova onoga što je dobijeno nazad nalazi se u Arhivu Jugoslavije.“

Gospodin Dimić saopštava nam i zanimljiva svedočenja Zigvrida Kašea, specijalnog Hitlerovog opunomoćenika u Zagrebu, i njegovo viđenje nadbiskupa Stepinca.

„Saznanja dr Nojhausa kompromituju Stepinca. Da li je sve i tako, tek treba istraživanjima utvrditi. Mi, takođe, danas znamo i za jedan iskaz Zigvrida Kašea, specijalnog Hitlerovog opunomoćenika u Zagrebu, dat savezničkim obaveštajnim službama 1945. godine u Austriji (nekoliko nedelja pred streljanje) u kome je Stepinca označio ključnom figurom koja je predložila da Slovence koje su Nemci iseljavali sa prostora Maribora (koji postaje deo Trećeg rajha) treba naseliti u NDH, ali samo pod uslovom da se oko 240.000 Srba sa prostora te države protera u Srbiju. Ta brojka od 240.000 predstavlja fikciju da je toliko Hrvata prevedeno u pravoslavlje u godinama 1918–1941. Istraživanja pokazuju da je samo 2000–3000 katolika u tom periodu primilo pravoslavlje. Kako onda tumačiti razliku u brojevima? Naše je mišljenje da se u mešovitim brakovima Srbina i Hrvatice rodilo u Kraljevini Jugoslaviji oko 240.000 dece. U agrarnom društvu nacionalna pripadnost se određivala prema ocu. Pošto RKC smatra da svako dete koje se rodi u braku sa katolikom treba da ispoveda katoličku veru, Stepinac je dolazio do navedene brojke od 240.000 katolika koji su prevedeni u pravoslavlje. U svakom slučaju na delu je manipulacija.

Ovaj dokument otvara još jedno važno pitanje – odnose Stepinca sa nemačkim biskupima. Tu odgovor treba tražiti u činjenici da je Stepinac u Rimu sedam godina živeo u Germanikumu i studirao na Gregorijani, elitnom jezuitskom univerzitetu. U toj sredini on je stupio u kontakt sa brojnim đacima od kojih je jedan značajan broj dosegao najviša crkvena zvanja u RKC. To su bili internat i škola u kojima su pretežno bili đaci iz Nemačke. Više njih doseglo je do zvanja biskupa, nadbiskupa i kardinala (od Hrvata u toj generaciji A. Stepinac i F. Šeper). Od značaja je izučiti jezuitske kanale!

Smatramo da je Stepinac bio jedan od ’kanala’ kojima se dolazilo do pape Pija XII. Stepinac je samo jedan kanal od više desetina koji vode ka Rimu i koje Vatikan kontroliše. Građa iz Vatikana će to, siguran sam, potvrditi. U tom kontekstu suviše je prenaglašeno da je Stepinac ’otvorio’ put Tajnoj državnoj policiji i Hajdrihu do Vatikana i pape.“

Gospodin Ljubodrag Dimić upozorava i na moguće veštine Karla Nojhausa da u svom iskazu neke stvari, moguće, preusmeri na svoj kolosek.

„Nesumnjivo je da je dr Nojhaus veoma obavešteni svedok. Ipak, smatramo da njegov iskaz treba kritički čitati. Vatikan u svakom trenutku ima desetine kanala kojima u Rim stižu informacije. Nojhaus je jedna od ličnosti koje kreiraju politiku Trećeg rajha na prostoru Evrope. To, između ostalog, čine i preko ličnosti kakva je bio Heger i mnogi drugi. I ta se aktivnost mora kritički sagledati i svestrano rekonstruisati.

U svakom slučaju ovaj dokument upućuje istraživače gde da tragaju i za čim da tragaju. U tome je njegov, verovatno, najveći značaj. Dokument, istovremeno, skreće pažnju na strukturu nemačke obaveštajne službe u NDH, ali i u Vatikanu (Tajna državna policija). Od važnosti su i interesovanja Stepinca za rad ’Katoličke akcije’ i ’Karitasa’ u Trećem rajhu. Deo tih iskustava Stepinac će primenjivati u NDH, a kasnije i u SFRJ. Treba videti šta je saznao i šta je kasnije primenio.

Inače, u pitanju je vredan dokument. Značajno nov, u mnogo čemu intrigantan. Pitanje je koliko je pouzdan jer oni koji mnogo znaju mogu mnogo i da kažu i da prećute u isto vreme. Ne treba zaboraviti da iskaz daje profesionalac, školovan da ’saopštava’ istine, da ubedljivo svedoči i formira mišljenje drugog. On zna da prilagođava svoje odgovore ne samo pitanjima islednika, već i onome što se od njega očekuje da čuju. Da bismo znali na čemu smo, svaki od datih iskaza i svako od postojećih pitanja treba istraživački proveriti.“

Svetko Kovač, publicista i bivši direktor VBA, takođe je istraživao odnose klera i bezbednosnih službi Trećeg rajha u NDH. On ukazuje da je vrh Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj sigurno sarađivao sa nemačkim obaveštajnim krugovima u Zagrebu, a da je nadbiskup Stepinac apsolutno od početka bio upoznat da je Franc Heger nemački obaveštajac sa kojim je od početka blisko sarađivao.

„U komplikovanom bezbednosno-obaveštajnom sistemu Trećeg rajha, sve do 1941. godine, crkvenim poslovima bavila se SD, kao služba bezbednosti nacističke partije, koja je kasnije kao Uprava III ušla u sastav Glavne uprave bezbednosti Rajha (RSHA), dok je Uprava IV bio Gestapo. Od 1941. godine ove poslove preuzima Gestapo i pridaje im veliki značaj pošto su nacisti kao svoje velike protivnike označili i crkve. Nasuprot tome, Gestapo je nastojao da uspostavi dobre odnose sa katoličkom crkvom i da se infiltrira u njen vrh.“

Gospodin Kovač govori o svojim saznanjima da je od početka Gestapo nastojao da napravi kontakte sa nadbiskupom Stepincem, zbog njegovog uticaja u vrhu ustaške vlasti i dobrih veza sa Vatikanom.

„Konkretno u Hrvatskoj, Gestapo je nastojao da uspostavi posredni ili neposredni kontakt sa nadbiskupom Stepincem, koji je bio vrlo blizak za vrhom ustaške vlasti, kao i sa papskim izaslanikom u Zagrebu, monsinjorom Markoneom.

Posebno značajnu ulogu u nastupu Gestapoa prema katoličkoj crkvi imao je Hans Helm, SS major, koji je bio predratni policijski oficir za vezu u Beogradu, a početkom Drugog svetskog rata rukovodio je Odeljenjem IV (Gestapo) za Jugoslaviju. U Beogradu je bio šef Operativne komande (SIPO i SD), a u proleće 1942. premešten je u Zagreb, gde je kratko bio šef operativne komande, a zatim je postavljen za policijskog atašea u Zagrebu.

Helm je držao na vezi agenta Vilka Hegera koji je imao dobre veze sa visokim crkvenim ličnostima i koji je takođe pre rata boravio u Beogradu i bavio se sumnjivim trgovinskim poslovima, a vrlo predano obaveštajno radio za Treći rajh. U obaveštajnom radu Heger je koristio imena Vilko i Wilhelm i pseudonime ’Enko’, ’Šuster’ i ’Schmidt’ i bio je glavni obaveštajni eksponent policijskog atašea Helma prema katoličkoj crkvi.

Pre Drugog svetskog rata Gestapo je preko Helma održavao veze sa ustaškom emigracijom i, zahvaljujući tome, ubrzo po dolasku u Zagreb stvorio je veoma razgranatu agenturnu mrežu kojom je obaveštajno obrađivao sve oblasti javnog i političkog života NDH. Poseban uspeh imao je u praćenju visoke katoličke crkvene hijerarhije.

Za nemačku obaveštajnu službu od velikog značaja bila je činjenica da je Heger stekao poverenje nadbiskupa Stepinca, koji je bio u potpunosti upoznat da Heger pripada Gestapou. Stepinac je učvrstio poverenje u Hegera kada je ovaj uspešno izveo akciju ’Nada sve’, koja se odnosila na uređenje crkve u Mariji Bistrici. Za ovu akciju Heger je priložio mermerni stub iz Italije i činio druge usluge. Zbog tih zasluga Heger je bio primljen u audijenciju kod pape.“

Bivši direktor VBA takođe napominje značaj katoličkog sveštenika dr Stjepana Kukolja, bliskog saradnika zagrebačkog nadbiskupa. Kukolja nemački obaveštajci beleže pod kodnim imenom „Krakauer“.

„Jedan od najvažnijih saradnika policijskog atašea u Zagrebu bio je katolički sveštenik dr Stjepan Kukolj, koga je Helm vodio pod pseudonimom ’Krakauer’. Kukolj je bio vrlo blizak sa Stepincem, a istovremeno i sa nemačkom obaveštajnom službom. Interesantna je i veza Stepinca i nemačkog generala fon Horstenaua, koji je svojoj poverenici dao zadatak da u slučaju da mu se nešto desi njegov dnevnik preda Stepincu ili papskom predstavniku monsinjoru Markoneu.

Helm se interesovao i za stvaranje ’Hrvatske pravoslavne crkve’ koja bi imala zadatak da spreči uticaj Srpske pravoslavne crkve u NDH. Glavna uprava bezbednosti Rajha (RSHA) planirala je da pravoslavnu crkvu pozove u krstaški rat protiv komunizma“, objašnjava Svetko Kovač

 

Nadbiskup je bio svugde prisutan

„Relativno nedavno sam, u koautorstvu sa svojom suprugom, objavio članak o poslednjim danima NDH i o memorandumu ustaške vlade dostavljenom savezničkom komandantu Sredozemlja generalu Aleksanderu početkom maja 1945. U svemu tome svoju ulogu je imao i nadbiskup Stepinac, mada je on to negirao na suđenju 1946. godine. Članak je objavljen u naučnom časopisu ’Istraživanja’ iz Novog Sada, ali smatram da bi bio zanimljiv i za širu publiku“, kaže dr Milan Koljanin.

Nema dokaza

Dokument koji je objavio "Ekspres“ je nov i značajan, ali on ne dokazuje da je nadbiskup Stepinac bio špijun nemačkih bezbednosnih službi tokom Drugog svetskog rata, tvrde ugledni hrvatski istoričari Tvrtko Jakovina i Hrvoje Klasić.

Hrvatski istoričari potvrđuju da ovaj dokument do sada nije bio poznat, ali isto tako ocenjuju i kako se u njemu ne može naći ništa epohalno, a naročito ne nešto na osnovu čega bi se moglo tvrditi da je Alojzije Stepinac bio saradnik bilo koje obaveštajne službe, pa čak i nemačkog SD-a.

Za Tvrtka Jakovinu ovaj dokument, zapravo, samo predstavlja potvrdu nečega što je u datim okolnostima bilo očekivano i logično, a to je da nadbiskup Stepinac kontaktira i na neki način sarađuje sa Nemcima.

"Od osobe na njegovom položaju ništa se drugo nije moglo ni očekivati nego da ima kontakte sa Nemcima, koji su uostalom bili saveznici vlasti NDH, sa kojima je Stepinac takođe sarađivao“, kaže Jakovina za "Ekspres“.

Ističe, takođe, da se na osnovu ovog dokumenta ne može zaključiti da li je i koliko voleo Nemce niti kakav je njegov stav bio prema samom režimu u NDH.

Za Jakovinu je sporno i to da li bi zaista Nemci Stepinca koristili za ostvarivanje kontakata sa Vatikanom jer su oni, sasvim sigurno, u tom delu svoje interesne sfere imali moćnije i značajnije ljude "od jednog provincijskog biskupa“.

"U svakom slučaju, na osnovu ovoga dokumenta bilo bi preterano zaključiti da je Stepinac radio za SD. Uostalom, Meštrović je govorio kako je Stepinac 1944. godine stupio u kontakt i sa zapadnim saveznicima, pa da li na osnovu toga možemo da zaključimo da je radio i za njihove službe“, zaključuje Jakovina.

Sa njim se slaže i njegov kolega Hrvoje Klasić, koji je inače veliki deo svog rada posvetio izučavanju upravo lika i dela nadbiskupa Alojzija Stepinca.

stepinac
Izvor: Wikipedia

Uz žaljenje što, kako kaže, u dokumentu iz ruskog vojnog arhiva „nema više mesa“, Klasić konstatuje kako on samo pokazuje da je Stepinac bio u kontaktu sa Nemcem koji se njemu lažno predstavljao, a koji jeste bio saradnik SD-a.

"Možemo mi da improvizujemo i da kažemo kako je Stepinac to mogao da zna, ali mi to ne znamo. Drugo, ne znamo ni da li je, ni kakve je to tajne ili informacije davao bilo kome, a koje bi bile od nekakvog interesa nacističkim vlastima“, kaže Klasić za "Ekspres“.

Najsporniji detalj bi, po Klasićevim rečima, mogao da bude Stepinčev susret sa bogatim Nemcem koji mu je pozajmio 270.000 maraka, jer su Stepincu pare očito bile potrebne.

"Da se radilo o nekakvoj obaveštajnoj akciji, onda bi verovatno taj Nemac u svom iskazu rekao da mu je dao toliko i toliko hiljada maraka, a da mu je Stepinac rekao te i te tajne. Toga nema, a još na kraju on od njega i traži nazad taj novac. Dakle, nikad niko za obaveštajne usluge ne traži novac nazad. Kako bi to izgledalo, on mu da novac, a kasnije kad mu ovaj kaže tajne, on kaže – daj mi nazad te pare? To mi je previše banalno“, kaže Klasić i dodaje: "Ja znam da je u Srbiji možda teško zamisliti pravoslavne popove koji vole novac, posebno devize, ali kod katoličke crkve to nikad nije bio problem.“

Sama činjenica da je Stepinac bio zainteresovan za političku situaciju, kako kaže, nije ništa novo.

"S druge strane, to što se nalazio sa ljudima iz različitih centara moći, to je kao i danas kada se Vučić i Dačić nalaze i sa Amerikancima, i sa Rusima, Kinezima, Arapima... Pa jesu li zbog toga oni njihovi saradnici? Mislim da ovaj dokument ne pokazuje nikakvu konkretnu upletenost Stepinca u bilo kakve obaveštajne poslove“, zaključuje Klasić.

On dodaje i da su ljudi na ovim prostorima često nažalost fokusirani na neka imena i stvari gledaju vrlo subjektivno, emotivno i nekritički.

"Čim se u istom dokumentu spominju Stepinac, Vatikan i Treći rajh, ili kad se u Hrvatskoj spomenu Draža Mihailović i nacisti na jednom mestu, odmah to izaziva pažnju. A kad uđete konkretno u ovaj dokument, ja u njemu ne vidim ništa na osnovu čega bih rekao da je Stepinac bio saradnik bilo koje službe“, zaključuje Klasić.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Stepinac bio nacistički agent
Stepinac

Novo čitanje istorije

07.07.2021. 10:17

Stepinac bio nacistički agent

Objavljujemo dokument koji dokazuje ulogu visokog oficira nemačkih bezbednosnih službi dr Karla Nojhausa u uspostavljanju ,,prijateljskih“ odnosa između nadbiskupa Stepinca i nemačkog agenta ,,dr Šmita“. Nadbiskuip je poslao Hegera u Vatikan sa ličnim pismom papi, kojom prilikom je agent uspeo da zadobije poverenje pape i njegovih najbližih saradnika, državnog sekretara Maljonea i kardinala Montinija.
Close
Vremenska prognoza
light rain
10°C
23.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve