U Briselu ništa novo

Kada je maja 2019. godine Aleksandar Vučić posle sedam godina od početka dijaloga sa Prištinom u Skupštini Srbije podnosio prvi izveštaj o toku pregovora, rekao je da je njegov posao da kaže istinu te da je vreme da se napravi izbor između „slatke laži i gorke istine“.

Dve godine kasnije istina o stanju na Kosovu i o dijalogu Beograda i Prištine nije postala nimalo slađa – naprotiv. A ni laži više ne deluju toliko slatko.

Kompromis, zamrznuti konflikt, pogrom i tada su bile snažne reči koje su se čule u Vučićevom prvom izveštaju. To što se nalaze i u ovom poslednjem pokazuje, zapravo, koliko je ta kosovska istina gorka.

Moglo bi se reći čak da su bili i u pravu oni koji su unapred, na neviđeno, kritikovali Vučićev izveštaj i pre nego što ga je podneo, prognozirajući kako u njemu neće biti ničeg epohalno novog.

Pitanje je, međutim – ko je kriv za to što se u njemu ponavljaju stavovi i ocene situacije gotovo identične kao pre dve godine? I drugo, imaju li predlog i ideju šta bi oni uradili?

Izveštaj je 2019. podnet u vreme kada je Kosovo već bilo nekoliko meseci držalo takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije, što je dodatno zakočilo ionako blokirane pregovore.

Takse su ukinute marta 2020, ali dijalog nije nastavljen, pre svega zbog krize vlasti na Kosovu. Pitanje je, doduše, šta bi se dogodilo da je i nastavljen jer za sve ovo vreme dve strane gotovo se nimalo nisu približile nekakvom konačnom rešenju.

Ponovio je predsednik Srbije da je kompromis jedino rešenje za problem Kosova, ali da ne vidi kako bi to kompromisno rešenje izgledalo niti vidi nameru druge strane da razmišlja o kompromisu.

Kod prištinske strane sve se, kaže Vučić, svelo na najbrutalniju kampanju protiv Srbije.

Šta mladi u Srbiji misle o pitanju Kosova

Istraživanje

Istraživanje

Vesti 19.06.2021. 09:05

Šta mladi u Srbiji misle o pitanju Kosova

Vučić: Albanija odbila da pokrene tužbu za genocid u ime Prištine

"Šta očekujete od Srbije"

"Šta očekujete od Srbije"

Vesti 22.06.2021. 16:29

Vučić: Albanija odbila da pokrene tužbu za genocid u ime Prištine

Ponovio je predsednik Srbije i da Beogradu o pitanju Kosova i Metohije ne odgovara zamrznuti konflikt jer zapadne sile neće promeniti svoj stav u odnosu na taj problem.

„Ima onih koji tvrde da, kako vreme prolazi, mi smo sve jači, a oni sve slabiji. Ekonomski da, ali politički je pitanje. Jer zapadne sile svoj stav o Kosovu i Metohiji neće promeniti. Šta god da se dogodi, oni će se zalagati za nezavisno Kosovo i secesiju od Srbije po svaku cenu“, rekao je Vučić poslanicima Skupštine Srbije.

Opisujući poslednji susret dve delegacije u Briselu, gde se prvi put sreo i sa Aljbinom Kurtijem na funkciji kosovskog premijera, Vučić je rekao i da su predstavnici Prištine pred zvaničnicima EU Žozepom Borelom i Miroslavom Lajčakom u više navrata nedvosmisleno ponovili da ih ne interesuje šta je neka prethodna kosovska vlast potpisala i prihvatila, uključujući i Briselski i Vašingtonski sporazum.

„U tom trenutku shvatite da više ne razgovarate ni o čemu“, rekao je Vučić i poručio da je pozicija Srbije da je dijalog jedini mogući način rešavanja problema.

Najkonkretnije što se čulo, a što će svakako interesovati sve u Srbiji, jeste i podatak da je država uvećala godišnja izdvajanja za Kosovo sa 500 na 800 miliona evra. To, međutim, dodao je, nije uticalo i na to da prestane iseljavanje Srba, kojih je na Kosmetu danas oko 95.000.

Govoreći o potpisivanju Briselskog sporazuma s Prištinom 2013. godine, on je rekao da je znao da Zajednica srpskih opština (ZSO) neće biti formirana „jer to (prištinskoj strani) nije bio ni plan“.

Priština je, kako je rekao, „igrala“ oko Briselskog sporazuma zbog dve tačke na koje Srbija nije pristala: prijem Kosova u UN i uvođenje regionalne policije na Severu Kosova, koju bi većinom činili Albanci. Dodao je, međutim, i da je Briselski sporazum omogućio Srbiji da se razvija i da ekonomski napreduje.