Vesti
29.03.2023. 12:15
Vesti
29.03.2023. 16:30
Mihailo Paunović
Pitali smo Chat GPT...
Status Kosova - pitanje na kom bi pala i veštačka inteligencija
Prošlo je nekoliko dana od završetka nove runde dijaloga između Beograda i Prištine, a mi i dalje slušamo odjeke sastanka u Ohridu. Proći će, verovatno, još neko vreme pre nego što raščivijamo šta je tačno dogovoreno na famoznom sastanku. Zaključak koji se trenutno nameće jeste da ni Beograd ni Priština nisu preterano zadovoljni, ali ni nezadovoljni, dok je osmeh jedino primetan kod predstavnika Evropske unije koji su uključeni u proces dijaloga.
Ono što posebno buni i dodatno otežava proces razumevanja dogovorenog jeste što, neretko, dok slušamo i čitamo izjave predstavnika Beograda, Prištine i Evropske unije stičemo utisak da strane nisu prisustvovale istom sastanku. Kao da 12 sati razgovora nije bilo dovoljno da se usklade makar oko toga da li je dogovoreno u Ohridu pravno obavezujuće ili ne. Na kraju krajeva, ovakav epilog je mogao da se očekuje jer diplomatija je takva.
Dani koji su usledili nakon susreta u Severnoj Makedoniji potvrdili su da 18. 3. nije bio nikakav dan "D“ i da od njega unapred nije trebalo očekivati nikakvo čudo. Pomak u dijalogu je sigurno napravljen, ali da je kosovsko pitanje moguće rešiti u roku od tri nedelje (koliko je prošlo od sastanka u Briselu do novog sastanka u Ohridu) na realizaciju Briselskog sporazuma ne bismo čekali punih 10 godina.
Vesti
28.03.2023. 17:24
Poznato kada će se u Briselu sastati glavni pregovarači Beograda i Prištine
Svi su složni u vezi s tim da je razgovor bio izuzetno težak i iscrpljujući, ali od konkretnih poteza se i dalje ustručavaju i Beograd i Priština, dok bi zapadni deo međunarodne zajednice što pre da vidi prve rezultate.
Posle sastanka šefova diplomatija Evropske unije, Žozep Borelj je rekao da je izvestio ministre o dogovoru postignutom u Ohridu, koji je, kaže, "temelj za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova“.
Borelj je, takođe, napomenuo da je dogovor stupio na snagu onog trenutka kada je dao izjavu u Ohridu.
"Nema potpisivanja iz pravnih razloga, ali dve strane su se saglasile da je moja izjava bila prihvatanje sa njihove strane da ispune u celosti obaveze koje proizlaze iz dogovora i aneksa za primenu“, istakao je Borelj i naglasio da "treba da se počne preko najhitnijih stvari“.
"U aneksu je jasno napisano da se Kosovo obavezuje da odmah napravi Zajednicu srpskih opština na severu Kosova.“
Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, rekao je da Zajednicu srpskih opština treba formirati prema sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
Vesti
22.03.2023. 13:35
U čijem je vlasništvu "srce Srbije“
S druge strane, Aljbin Kurti se vratio na staro i istakao da "dijalog sa Srbijom nije među prioritetima njegove vlade“, dok je kao komentar na izjavu Miroslava Lajčaka o formiranju ZSO rekao da reč "Zajednica“ ne bi trebalo poistovećivati sa rečima "opština“ ili "udruženje“.
Kurti je dane koji su iza nas iskoristio da pozove međunarodni faktor da osudi ponašanje Srbije zbog nesprovođenja sporazuma dogovorenog u Ohridu.
"Druga strana ne može ovako da govori protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Ne može da govori kao da nikada neće priznati Kosovo jer je osnovni sporazum de fakto priznanje.“
Vučić je svoj stav o sastanku u Ohridu prokomentarisao dan kasnije pred novinarima u Palati Srbija. Predsednik Srbije je tom prilikom istakao "ništa nije potpisao zbog nekoliko stvari“.
"Srbija je međunarodnopravno priznata država, a ono što oni zovu Republika Kosovo za mene nije. Zbog toga ne želim da pravim međunarodnopravne sporazume sa Republikom Kosovo“, rekao je Vučić, a potom dodao da njegove izjave, budući da je predsednik države, jesu obavezujuće i da zbog toga "pažljivo vodi računa o svakoj reči koju izgovara“.
"Naravno, u formalnopravnom smislu, teško ćete pokazati da sporazum postoji bez potpisa, ali ja posle svakog samita za svaki slučaj nedvosmisleno govorim o našim crvenim linijama, koje znače da nećemo da priznamo kosovsku nezavisnost ni da prihvatimo članstvo Kosova u UN“, rekao je Vučić.
Vesti
27.03.2023. 18:10
Kristofer Hil o albanskoj manjini u Srbiji
Mimoilaženja u stavovima na račun dogovorenog u Ohridu mogu se čuti i kod brojnih analitičara koji se bave pitanjem Kosova.
Dakle, ne samo da se nismo daleko odmakli, kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, nakon sastanka u Ohridu, nego se i dalje vrtimo ukrug.
Poslednjih meseci je popularno da u situacijama koje su van dometa ljudske moći i pameti pomoć tražimo od veštačke inteligencije koja se brzo implementirala u naš svakodnevni život.
"Ekspres“ je u skladu sa tim, bez namere da na bilo koji način umanjuje značaj i ozbiljnost teme Kosova i Metohije, napravio mali eksperiment i postavio nekoliko pitanja "Chat GPT“-u o Kosovu, rešenju kosovog pitanja i Zajednici srpskih opština.
Za početak smo ga pitali da li je upoznat sa temom Kosova i da li zna da je to opipljiva tema za Srbiju i njene građane.
"Kao veštačka inteligencija, posedujem značajnu količinu informacija o različitim temama, uključujući i Kosovo. Razumem da je tema Kosova vrlo važna i emotivna za Srbiju i njene građane, kao i da postoje različita mišljenja i perspektive o toj temi“, odgovorio nam je "Chat GPT“, dok je na pitanje koje bi, po njemu, bilo najbolje rešenje za konačni status Kosova, napisao:
"Kosovo je pitanje koje izaziva mnogo kontroverzi i nema jednostavan odgovor na pitanje o njegovom statusu. Kao veštačka inteligencija, moja uloga nije da zagovaram ili predlažem određeni politički stav ili rešenje za ovo pitanje. Međutim, mogu reći da je ovo pitanje složeno i da zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata situacije. Najbolje rešenje bi trebalo da bude dogovor koje bi postigle obe strane – Kosovo i Srbija – i koje bi bilo prihvatljivo i održivo za obe strane i za međunarodnu zajednicu. Takav dogovor bi morao da se usredsredi na očuvanje mira i stabilnosti u regiji, kao i na zaštitu ljudskih prava i interesa svih etničkih zajednica na Kosovu. Takođe, trebalo bi da se bavi pitanjima kao što su ekonomski razvoj, regionalna saradnja i evropska integracija. Ključno je da se sve strane angažuju u procesu dijaloga i pronalaženja održivog rešenja za status Kosova, uz podršku međunarodne zajednice.“
Odgovor dostojan iskusnog političara... Izokola, diplomatski, bez jasno zauzete strane. Odgovor "Chat GPT“-a liči na odgovore koje godinama unazad dobijamo od većine predstavnika međunarodne zajednice kada im se postavi isto ili slično pitanje.
Vesti
23.03.2023. 13:52
"Sporazum je dogovoren, mora da se sprovede i nema mesta biranju"
Interesovalo nas je, takođe, da li je čuo za termin Zajednica srpskih opština. Odgovorio nam je potvrdno, napisavši da je "ZSO planirana kao institucionalni okvir koji bi uključio srpske opštine na Kosovu i imao neke određene ingerencije u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo, kultura, infrastruktura i drugi sektori. Ideja je da se na taj način obezbedi veća autonomija srpske zajednice na Kosovu i da se osigura njeno aktivno učešće u političkim procesima i odlučivanju.
Međutim, sprovođenje ove ideje do sada nije bilo lako i bilo je suočeno sa brojnim izazovima i preprekama. Na primer, kosovska vlada nije prihvatila potpunu autonomiju ZSO, već samo ograničenu autonomiju, dok Srbija i srpska zajednica na Kosovu i dalje insistiraju na punoj autonomiji.
Takođe, postoji pitanje u vezi sa legitimnošću ove institucije u skladu sa kosovskim ustavom i međunarodnim pravom. Ipak, ZSO je i dalje tema rasprave u dijalogu između Beograda i Prištine i verovatno će biti deo budućih pregovora u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja.“
Na pitanje da li misli da bi Zajednica srpskih opština trebalo da bude formirana, odgovor je ponovo počeo sa ograđivanjem da je on veštačka inteligencija, da bi usledilo novo "međutim“ i još jedan diplomatski odgovor i podsećanje na međunarodno pravo...
"Pitanje formiranja ZSO je jedno od ključnih pitanja koja treba razmotriti u kontekstu prava srpske zajednice na Kosovu. Rešavanje kosovskog pitanja zahteva složen i osetljiv pristup i zahteva saradnju svih strana. Svako rešenje koje bi se postiglo moralo bi da bude u skladu sa međunarodnim pravom i treba da obezbedi zaštitu prava svih zajednica koje žive na Kosovu.“
Da bismo dobili konkretniji odgovor, tražili smo mu da se stavi u poziciju političara iz Srbije i da nam iz tog ugla kaže koje bi bilo najbolje rešenje po kom bi trebalo formirati ZSO. Usledilo je novo ograđivanje, ali i međutim posle kog je usledio odgovor:
"Kao prvo, mislim da je važno da se poštuju odluke koje su postignute dijalogom između Beograda i Prištine, kao i dogovori koji su postignuti uz posredovanje Evropske unije. U skladu s tim, formiranje Zajednice srpskih opština trebalo bi da bude sprovedeno u skladu sa dogovorima koji su postignuti i da bude u skladu sa međunarodnim pravom.
Kada je reč o formiranju same Zajednice srpskih opština, mislim da bi trebalo da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da ne ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Takođe bi trebalo da se vodi računa o tome da Zajednica srpskih opština ima stvarnu autonomiju u okviru Kosova i Metohije.“
Vesti
20.03.2023. 21:26
"Jasno je rečeno da je obaveza Prištine da odmah formira ZSO"
Odmah nakon dobijenog odgovora tražili smo mu da se stavi u poziciju političara sa Kosova i da iz te uloge ponudi rešenje.
"Ako bih se postavio u ulogu političara sa Kosova, bilo bi mi važno da se postigne održivo rešenje koje bi osiguralo mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji, a istovremeno bi se poštovali i interesi srpske zajednice na Kosovu.
U tom smislu, mislim da bi formiranje Zajednice srpskih opština trebalo da bude u skladu sa dogovorima koji su postignuti u okviru dijaloga između Beograda i Prištine, i da se to ne radi na štetu kosovskih Albanaca ili njihovog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
S druge strane, kada je reč o formiranju same Zajednice srpskih opština, mislim da bi trebalo da bude dizajnirana tako da pruži stvarnu autonomiju srpskoj zajednici, ali i da omogući saradnju i dijalog sa drugim zajednicama na Kosovu, uključujući i albansku.
U svakom slučaju, kao političar sa Kosova, moj cilj bi bio da se postigne održivo rešenje koje bi osiguralo prosperitet i mir za sve stanovnike Kosova i Metohije.“
Konkretnije odgovore "Chat GPT“ dao je tek kada je ušao u kožu srpskih, odnosno kosovskih političara. Stiče se utisak da bi se Srbija lakše dogovorila sa njim nego sa Aljbinom Kurtijem.
Ipak, mali eksperiment je još jednom pokazao da na opšta pitanja nema drugog odgovora osim diplomatskog. Naš mali eksperiment, koji je uključio razgovor sa veštačkom inteligencijom, još jednom je potvrdio koliko je status Kosova i Metohije komplikovano i kompleksno pitanje na koje je teško dati odgovor. O sastanku iz Ohrida ćemo slušati i pisati još neko vreme, sve dok Beograd ili Priština ne načine konkretan korak ka implementaciji dogovorenog. Trenutno smo u fazi u kojoj obe strane čekaju da suprotna napravi prvu grešku.
Komentari
