Zdravlje
26.02.2022. 19:05
Zdravlje
27.04.2022. 16:10
R. E/ WebMD
Saveti
Evo zbog čega "zablokiramo" kada smo pod stresom i kako se to rešava
Sigurno vam se barem jednom dogodilo da "zablokirate" u nekim situacijama, da na trenutak zaboravite ime osobe koju poznajete godinama ili ne možete da se setite naslova omiljenog filma, serije, knjige… Naučnici su objasnili zbog čega se to dešava.
Stres remeti normalno funkcionisanje tela i mozga.
"Zabrinuti smo zbog posledica, onoga što će drugi misliti o nama, šta bismo mogli izgubiti, a ta anksioznost zapravo podriva našu sposobnost da se fokusiramo", kaže dr Sajan Bejlok, predsednik Barnard koledža na Univerzitetu Kolumbija i stručnjak za kognitivna istraživanja.
Bejlok i istraživači mozga širom sveta dali su ispitanicima zadatke u laboratoriji – matematičke zadatke, igre reči, igre golfa i upoređivali aktivnost mozga kada se isti zadaci obavljaju pod stresom (recimo novčanom nagradom ili vremenskim ograničenjem, ili čak fizičkom nelagodom), piše "WebMD".
Jednostavno rečeno, vaš prefrontalni korteks postane pretrpan. To je deo vašeg mozga koji čuva radnu memoriju i informacije koje su vam potrebne za obavljanje zadatka.
"Radna memorija je naša kognitivna snaga. To je naša sposobnost da se fokusiramo na ono što želimo i da se oslobodimo onoga što ne želimo”, kaže Bejlok, autor knjige "Gušenje: tajne mozga koje otkrivaju kako se pravilno ponašati kada je to potrebno".
Kako fukncioniše mozak kada smo pod stresom
Kada stmo pod stresom, radna memorija je opterećena spoljnim faktorima - publika, nedostatak vremena ili potencijalna sramota. Sve ovo ometa komunikaciju prefrontalnog korteksa sa ostatkom mozga.
"Ljudi zaista imaju samo jedan način da se nose sa stresom, a to je naš refleks - borba, trčanje ili 'smrzavanje'", kaže Set Norholm profesor psihijatrije na Medincinskom fakultetu Univerziteta Vejn.
Zdravlje
24.02.2022. 19:05
Da li znate razliku između samoće i usamljenosti?
“Ako se zmija pojavi na planinarskoj stazi, možete se 'ukočiti' – vaše telo je prešlo u režim preživljavanja. Kognitivne funkcije višeg reda se isključuju ili zaobilaze", kaže Norholm.
Ne razmišljajte - samo ostanite živi!
Međutim, šta ako nije u pitanju zmija već važan ispit, razgovor sa posao ili neko takmičenje?
"Telo ne pravi razliku između takmičenja i predatora", objašnjava Norholm. "To će samo izazvati urođene reakcije u nama."
Srce ti besno kuca, počneš da se znojiš. Tvoj život nije u pitanju, ali postoji nešto...
"To je više pretnja vašem egu, ali biološki reagujete na potpuno isti način”, objašnjava Norholm.
Zdravlje
03.04.2024. 22:15
Kako sprečiti napad panike? Evo nekoliko saveta...
"Svi prilično ‘zablokiraju’ kada su javno prozvani, kritikovani ili im se skrene pažnja kada to nisu očekivali", kaže Norholm.
Gužva može biti izvor stresa, bilo da se radi o nekoliko rođaka koji vas gledaju kako svirate klavir ili javno nastupate.
Zdravlje
12.02.2022. 07:05
Kako se muzikom leči srce
Doktor Vikram Kib, profesor biomedicinskog inženjerstva na Univerzitetu Džon Hopkins, proučava kako mozak obrađuje informacije koje stimulišu naše ponašanje.
“Stimulsi se obrađuju u područjima nagrađivanja, kao što je prefrontalni kortekst” , rekao je Vikram Kib.
“Kada su stimulusi visoki, moždani signali koji vam pomažu da obavite posao izgledaju iskrivljeno ili degradirano", dodaje Kib.
Ako je u pitanju novac, možda ćete pomisliti: "Ne želim to izgubiti", a taj strah od gubitka vas guši.
"Mozak je u stanju da vizualizuje problem i da nam ga predstavi kao gubitak, što potom utiče na našu produktivnost”, objašnjava Vikram.
Ne samo da se naše performanse ili pamćenje pogoršavaju, već se i naša percepcija pogoršava.
Na žalost, trenutno ne postoji mnogo lekova za ovaj problem, ali postoji nešto što možete da uradite kako biste ga umanjili.
Pišite o svojim strahovima
Bejlok kaže da istraživanja pokazuju da to može pomoći da odgurnete brige kako vas ne bi ometale tokom važnih događaja.
Zdravlje
31.03.2022. 11:32
Kako se nositi sa depresijom na poslu
Motivacioni "samorazgovor"
Izgovaranje ili pisanje pozitivnih povratnih informacija o sebi povećava samopoštovanje i samopouzdanje.
Preispitajte zadatak
Ukoliko ste skloni tome da brinete zbog potencijalnih problema, razmislite o tome unapred. Tako ćete umanjiti šansu da vas ovaj teret nadvlada dok obavljate svoj zadatak.
Pritisnite pauzu
Odlazak na pauzu, kraće odlaganje rešavanje problema, može ublažiti anksioznost, a kada se vratite, pomoći će vam da problem sagledate racionalnije.
Komentari
