Život
26.08.2021. 16:10
Teodora Stojanović

Borba sa samim sobom

Anksioznost- moderna bolest ili trenutno stanje?

Žena, ljudi
Izvor: Shutterstock

"Svakog dana sam sve više osećao napetost i bol u glavi, oblivao me je hladan znoj, teško sam disao. Paniku mi je pravila činjenica da ne znam šta mi se događa, strah od neke ozbiljne bolesti", objašnjava u razgovoru za Ekspres, svoju petogodišnju borbu sa anksioznošću, Ivan Nikolić, student iz Beograda.

Ivan je inače jedan od 400.000 ljudi u Srbiji koji svakodnevno vode bitku sa anksioznošću, koju stručnjaci nazivaju modernom bolešču zbog njene velike zastupljenosi.

Pojedini podaci pokazuju da se u Srbiji godišnje dogodi više od hiljadu i po samoubistava uzrokovanim depresijom, koja može biti posledica anksioznosti.

Skoro pa svi u svom okruženju poznajemo nekog ko je makar u jednom trenutku bio anksiozan. Većini još uvek nije jasno šta je ona ustvari, i koji su uzroci njene pojave. Ne znamo ni da li anksioznost možemo svrstati u bolest, jer po mnogim lekarima to je samo prolazno stanje, izazvano trenutnim nezadovoljstvom, nekim neuspehom, traumom.

anksioznost
Izvor: Shutterstock

Psihološkinja Aleksandra Janković u razgovoru za "Ekspres" kaže da je anksioznost propratno stanje, po definiciji neodređeno. Kako psihološkinja objašnjava anksioznost se ne pojavljuje isključivo iz straha, kao na primer grmljavina ili strah od letenja,visine. Ona prati čoveka dok on u sebi ima neku strepnju ili tegobu.

Ono što je sigurno, jeste to da smo svi u nekom trenutku anksiozni. Kada je pred nama bitan ispit, neki događaj na poslu, venčanje... Svaki vid treme, pozitivan ili ne, stvara nam blagu anskioznost. Ono što je bitno, jeste to da joj se ne prepuštamo.

Glavno pitanje je šta će osoba preduzeti kada oseti anksioznost. Ukoliko je osoba ranjivija, labilnija postoje veće šanse da će joj se prepustiti i da će čak početi i panični napadi.

"Čovek ima utisak potpune nekontrole, stanje koje ga obuzme, ne da mu mira. Ometa ljude u normalnom funkcionisanju", ističe Jankovićeva.

Kako i koliko anksioznost utiče na način života?

Najvažnije je to kakva nam je okolina, koliko ljudi oko nas shvataju i prihvataju naše stanje. Mnogima anksioznost zvuči bezazleno, zato je i zovu moderna bolest. Često se provuče rečenica "luksuz je imati anksioznost, ja nemam vremena za to".

Unutrašnje borbe su najteže, i podrška je u tim trenutcima jedan od ključnih faktora.

"Anksioznost je nezgodna zato što ne možete da se uhvatite ni za šta, ona slobodno lebdi u vama. Ne znate sta je to, neka vrsta unutrašnje usplahirenosti. Ne možete da se skoncentrišete. Dominanto osećanje je negativno, niste sposobni da funkcionišete. U takvim trenutcima potražiti stručnu pomoć i podršku najbližih", navodi Jankovićeva.

Anskioznost
Izvor: Shutterstock

Osećaj nemoći i nekontrole nad vlastitim telom stvara veliku neprijatnost i strah. Mnogi se zatvaraju u svoje kuće, ulaze u zonu komfora. Anksiozne osobe plaše se gužvi, zatvorenih prostora što ih sprečava da normalno funkcionišu.  Hipohondrija se takođe javlja kao posledica ovog stanja, što ga dodatno i pogoršava.

"Imao sam sreće da su moji prijatelji imali razumevanja. Često sam se ponašao kao hipohondar, terao ih da mi pipaju čelo da vide jel sam vruć. Sednem u kafić, osetim nervozu i gušenje, i iako smo tek naručili piće, svi ustanu i šetaju sa mnom. To mi je dosta pomoglo, nisam se osećao odbačeno."  kaže Ivan.

Velika polemika vodi se i oko lekova. Neki lekari preporučuju, neki smatraju da to samo pogoršava stanje.

Ivan navodi da su u njegovom slučaju lekovi samo usporili oporavak, odložili stvarnost.

"Pod dejstvom lekova ulaziš u zonu komfora, znaš da dok si pod njima ne može ništa da ti se dogodi. To je dobro u tom trenutku, ali kada trenutak prođe nastupa panika. Ako sam van kuće i nemam lek kod sebe, počinje gušenje. U mom slučaju, ovaj vid lečenja nije pomogao".

Psihijatri i psihoterapeuti imaju drugačije metode lečenja, i tu se uvek vodila debata kada su u pitanju lekovi.

Neki smatraju da je ovo jedini način da se čovek oslobodi anksioznosti, a neki samo kao privremeno rešenje. Kada se nalazimo u epicentru paničnih napada, i ne možemo obuzdati sebe, jedino rešenje u tom trenutku biće lek za smirenje. Međutim, da li nam to samo baca pod tepih trenutno stanje?

"Kada je anksioznost na vrhuncu i obuzme nas, izgubimo kontrolu, nemam ništa protiv toga da se popije lek. Međutim, za iskorenjenje ovog stanja, nisu dobri“, kaže Jankovićeva.

anksioznost
Izvor: Shutterstock

Savet Jankovićeve je taj da čovek mora naučiti da prati sebe, i ispituje sebe.

Kada legnemo da spavamo obuzmu nas razne misli koje češto krenu lošim tokom, i tada bi se trebalo zapitati zbog čega to dopuštamo. "Najbitnije je negovati odnos sa samim sobom" , rekla je Jankovićeva

Ono što je najbitnije je to da čovek prihtavi problem koji ima i nađe način da se izbori sa njim. Ukoliko nije sposoban da sam pronađe rešenje, nije sramota potražiti stručnu pomoć. Razgovori sa psihologom i pronalazak uzroka anksioznog stanja je početak lečenja. Međutim, ne slažu se svi sa tim da je to konačno rešenje.

"Na nagovor roditelja išao sam kod psihologa i psihoterapeuta. Verovao sam tada a i sada u to da nam niko ne može pomoći u ovim trenutcima kao mi sami sebi. Čovek bi trebalo da prihvati da ga je obuzela anksioznost, pronađe uzrok i pobedi je. Struka će nas možda odvesti na pravi put, ali mi sami stižemo do cilja." rekao je Ivan.

Koronavirus značajno je doprineo širenju anksioznosti. Od marta meseca prošle godine ljudi žive u neizvesnosti, nisu upoznati sa svojim protivnikom. Zaključani u svojim domovima, bez validnih informacija kada će sve to proći, postaju sve nervozniji. U tim trenutcima ne znamo šta će se dogoditi sa nama ako se razbolimo. Na televiziji ljudi slušaju o tome kako nema mesta u bolnicama i svakodnevno prebrojavanje umrlih od ovog virusa. Neki su pretpreli gubitke članova porodice, neki se i sami borili sa tim da ostanu u životu. S obzirom da smo se preko noći našli u sred svetske pandemije, tek nakon godinu dana ljudi procesuiraju tadašnja dešavanja. Čak i oni koji nisu bili anksiozni, sada se bore i sa tim.

"To je postkovid stanje. Ljudi tek sada, nakon godinu dana, obrađuju šta se sve zapravo dogodilo. Zatvoreni mesecima u kućama, u borbi protiv nevidljivog neprijatelja, sami sa sobom u četiri zida. Nemoguće je ne biti anksiozan." objašnjava Jankovićeva.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
broken clouds
3°C
02.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve