Život
18.04.2023. 04:05
Život
31.05.2023. 04:05
Dragan M. Milošević
Heroine Srbije
Srpska kraljica koja je osnovala prvu žensku stručnu školu u Evropi
Po mnogima možda i najznačajnija žena u srpskoj istoriji, legendarna prosvetiteljka i dobročiniteljka.
Neumnjivo najuticajnija srpska kraljica, rođena je u periodu oko 1236. godine. Poreklom Francuskinja, iz bogate francuske kraljevske kuće - Jelena Anžujska, je bila kći Baldnina Kurtnejskog, i dalja rođaka dvojice značajnih ljudi: francuskog kralja Luja IV i njegovog brata Karla I Anžujskog, kasnije kralja Sicilije i Napulja.
Njenom udajom, oko 1250. godine, za srpskog kralja Stefana Uroša I, unuka Stefana Nemanje i najmlađeg sina Stefana Prvovenčanog, srpski kraljevski dvor, Srbija i srpski narod, dobili su za kraljicu jednu od najobrazovanijih, najsposobnijih i najkulturnijih žena toga vremena.
Da bi dočekao svoju izabranicu i njenu svadbenu povorku sa što izraženijim gostoprimstvom, mladi vladar Srbije je naložio da se u delu kanjona reke Ibar, na potezu od današnjeg Kraljeva prema Raškoj, posade mirišljavi jorgovani, kako bi se nevesta osećala kao da je u svom Mediteranu. Od tog vremena pa do danas, taj deo Ibarske magistrale nazivaće se "Dolinom jorgovana“. Srbija je prelepu Jelenu dočekala sa velikom radošću, a mlada kraljica se od prvog dana udaje potpuno posvetila svom suprugu i brizi za bolji život srpskog naroda i stabilnost Srbije.
Život
16.04.2023. 04:35
Prelepa i najmlađa srpska kraljica krunisana na Uskrs - da li znate njeno ime?
Život
12.04.2023. 02:05
Da li znate ko je bila prva prava princeza "nove Srbije"?
Plenila je svojom lepotom, otmenošću, obrazovanjem, plemenitošću i milosrđem, pa ju je narod vrlo brzo ne samo zavoleo već i obožavao. Kraljevski par živeo je u starom dvorcu raških župana u Deževi, nedaleko od Rasa, a imali su na raspolaganju i Nemanjićki dvorac u Brnjacima.
Kraljica, kao vrlo obrazovana žena, bila je fascinirana kada je na dvoru ugledala bogatu biblioteku sa obiljem knjiga koje su ranije sakupljali veliki ljubitelji knjige Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani i Sveti Sava. Kralj Uroš I je bio jedan od najsposobnijih srpskih vladara 13. veka, veoma ambiciozan i mudar, a u kraljici je dobio odanu suprugu koja će njemu, pored darivanja petoro dece, biti i desna ruka, kako u sprovođenju spoljne tako i unutrašnje politike.
Uroš je vladao 33 godine i u tom periodu uspeo je da objedini i prostore koje su držali potomci velikog kneza Vukana, pripojivši Hum, Zetu, Moraču... Iako mu je majka rano umrla, on je sa porodicom Ane Dandalo održavao dobre veze, a time i sa Mlečanima. Dolaskom Jelene Anžujske, Uroš će učvrstiti korektne odnose i sa Dubrovnikom i Zapadom u celini. Za vreme njihove vladavine Srbija će postati stabilna i veoma napredna država na prostorima od Šare do Rudnika i Mačve, od Morave do Neretve sa primorskim zemljama Dalmacijom i Diokletijom. Kraljevski par će u državi učvrstiti kult Nemanjića i osnažiti moć vladara, razviće moćnu vojnu i crkvenu organizaciju, vodiće racionalnu spoljnu politiku korektnih odnosa i sa Zapadom i sa Istokom, a intenziviranim privredno-ekonomskim razvojem, posebno kroz otvaranje profitabilnih rudnika srebra, bakra i olova, obezbediće se odlični uslovi za procvat prosvete, kulture, umetnosti i graditeljstva.
Takva Srbija, snažna i razvojna, postaće odlična osnova za kasniji, njen najveći srednjevekovni uspon do carevine, jedne od najmoćnijih država Evrope sa najvišim stepenom kulture i umetnosti od svih pravoslavnih država, a što će Srbiji doneti vladavine Uroševih i Jeleninih sinova, kraljeva Dragutina i Milutina, te kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana.
Pored nemerljivog doprinosa koji je kraljica Jelena dala, u istorijski važnom periodu, spoljnoj politici Srbije, najznačajnija njena uloga bila je prosvetiteljska. Sa ogromnom voljom i upornošću radila je na opismenjavanju i unapređenju obrazovanja naroda, i u tom pogledu nastojala je da svi manastiri budu snabdeveni knjigama, da u njima narod, posebno mladi, uče da čitaju i pišu, da se obrazuju. Jelena je osnovala i prvu žensku stručnu školu ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi. Bila je to škola za žensku siročad u Brnjacima, dakle na Kosmetu, sa posebnim internatom za devojke, a u kojoj su siromašne devojke učene da čitaju, pišu, sviraju, crtaju, vezu, a i da se pripremaju za udaju i stvaranje porodice. Tu školu pohađale su odabrane siromašne devojke iz svih krajeva Srbije, i to onda kada Evropa nije pokazivala nikakvo interesovanje za školovanje devojaka, pogotovo ne onih iz siromašnih slojeva.
Jelena je bila veliki dobrotvor, obnovitelj i ktitor. Za svog života ona je vodila računa o izgradnji pravoslavnih manastira Sopoćani i Gračanica, njena zadužbina su manastir Gradac kod Raške i crkva svetog Nikole u Skadru, a na njen predlog, njen sin kralj Milutin, sagradiće crkvu svetog Stefana u Zvečanu.
Srpska kraljica je bila prava hrišćanka - činom venčanja primila je pravoslavnu veru i slala bogate darove Svetoj Gori, Jerusalimu i Sinaju, a pomagala je i izgradnju katoličkih znamenja u srpskoj Dalmaciji i Crnoj Gori. Jelena je igrala značajnu ulogu i u obnavljanju mnogih porušenih gradova (Divast, Sava, Bar...) a osnivač je i samostalne bolnice u Baru. Narod ju je mnogo voleo i poštovao jer je znala da sluša glas naroda i bila je skromna, vredna i pravedna. Mnogo je pomagala sirotinji, bolesnima, starcima i udovicama i bila jednako obožavana i među pravoslavnim i među katolicima.
Ona je bila prva žena u istoriji Srbije o kojoj je napisano žitije. Napisao ga je veliki srpski arhiepiskop Danilo II (Žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka) u kojem je kraljica opisana i kao žena izrazito viteškog duha: “Oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedanju krotka“.
Godine 1276. njen stariji sin Dragutin, na prisilan način preuzeo je vlast od kralja Uroša koji se iste godine povukao u Zahumlje, zamonašio i ubrzo umro 1277. godine. Sahranjen je u svojoj zadužbini, u manastiru Sopoćani. Sinovi, Dragutin i Milutin, će svojoj majci-kraljici dati na upravljanje celo Primorje (Zeta i Trebinje) i delove unutrašnje Srbije oko Plava i Poibarja. Mudra kraljica nastavila je da vlada još 37 godina posle smrti muža, na način kako je to činila sa njim. Dragutinu je oprostila za nasilno preuzimanje vlasti, mirila je braću kad je trebalo, a pošto su je i oni kao i kralj Uroš veoma uvažavali i poštovali, nastavila je da sinove usmerava i savetuje tako da će oni postati dva sveta srpska kralja sa nemerljivim zaslugama za srpski narod.
I Jelena Anžujska se zamonašila već 1280. godine u svojoj zadužbini, u Crkvi Svetog Nikole u Skadru, posle čega će postati i prva srpska kraljica u odori monahinje i pod imenom Jelisaveta.
Godine 1282. Dragutin se odrekao prestola u korist Milutina koji je majci dao na upravljanje još prošireniju teritoriju. Kraljica je svojom teritorijom upravljala iz Brnjaka, sa Kosmeta, uz vojno obezbeđenje od strane sina, kralja Milutina. Jelena Anžujska, srpska kraljica, strašno uticajna i kod muža i kod sinova, suvereno je vladala velikim delom Srbije kao skoro idealna vladarka. Činila je to sveukupno preko 60 godina, a posebno u oblastima Zete, Trebinja, Plava i Gornjeg Ibra. Na prostorima današnje Hercegovine i Crne Gore, narod će generacijama čuvati uspomenu na svoju plemenitu i prelepu kraljicu.
Pošto je mnogo volela cveće, u te krajeve je donela mediteranski oleander, pa u njenu čast, i do dana današnjih, mnogi trebinjski i primorski balkoni i dvorišta, ukrašeni su sa omamljujućim, mirišljavim oleanderima. Poslednje godine života kraljica je provela u svojoj zadužbini, u manastiru Gradac. Kada je osetila da joj dolaze poslednji dani sazvala je crkveno-narodni zbor u Brnjaku i oprostila se na dirljiv način sa svima.
Umrla je 8. februara 1314. godine. Kosti su joj položene u manastiru koji je i najviše volela, ali nažalost, njenih mošti više tamo nema. Manastir Gradac je više puta pljačkan, skrnavljen, pa se ni ne zna gde se nalaze. U manastiru Tvrdoš kraj Trebinja, kao velika svetinja čuva se ruka za koju predanje kaže da je kraljičina. Na bedemu tog grada nalazi se i kip posvećen kraljici, koji sa svakim trebinjskim oleandrom budi sećanja na slavnu srpsku vladarku.
Legenda kaže da se tri godine posle smrti Jelena javila jednom monahu i kada su njen grob otvorili pronašli su celo njeno telo očuvano "kao u rosi“. Od te, 1317. godine, srpska kraljica Jelena Anžujska se slavi kao svetiteljka, 30. oktobra po crkvenom, a 12. novembra po novom kalendaru.
Tekst preuzet iz knjige "Heroine Srbije - Vekovnik", Dragana M. Miloševića, koju možete naručiti putem imejl adrese: [email protected]
Komentari
