Život
29.02.2024. 23:05
Dragan Vesić

Kolumna

Dragan Vesić: "Narcizam protiv narcizma"

Ogledalo, reflekcija, odraz u ogledalu
Izvor: Shutterstock

Narcis je lep cvet, a narcizam psihološki poremećaj ličnosti ‒ preterana ljubav prema sebi, kao što je self care (briga o sebi) i ceo taj koncept popularne psihologije, propagiranje narcističkog poremećaja ličnosti u novim medijima.

Lični razvoj je kad psiholozi-diletanti manipulišu naivnim ljudima da upijaju opake poruke, koje su recepti i uputstva za sreću. Biti pozitivan i kad se sve ruši i biti narcis, to je imperativ digitalne epohe.

Narcis nije sposoban da voli druge nego samo sebe i tako je od grčkog mita o Narcisu do današnjih dana. Narcisoidna osoba je bezosećajna, nema empatiju, misli da je prelepa, prepametna, izuzetna u svakom pogledu i, kao takva, neprilagođena jer je prosečno okruženje ne razume.

Danas imamo podelu narcizma na muški, koji je opasan, i ženski, koji je bezopasan: prvi je bolest, a drugi način života.

Lajf koučevi, psiholozi bez stručnog znanja, poručuju da budete narcis, ali ženski.

Ne postoji podkast na društvenim mrežama koji narcisima ne deli savete kako da prepoznaju narcisa u vezi i da beže od njega što dalje jer je on bezosećajni manipulator koji brine samo o sebi i svom ličnom razvoju.

Nije čudno da te savete u real snimcima dele isključivo feministkinje jer one poručuju da žene mogu biti “pozitivni“ narcisi, a muškarci “toksični“. Nije logično, ali danas ništa nije logično. Po njihovoj percepciji, narcis, psihopata i nasilnik može biti isključivo muškarac.

Mnogo je tu kontradiktornosti i dvostrukih standarda, ali to je u ovo vreme uobičajeno.

Možda su svesne, možda i ne, da je to besmisleno, ali slede trend epohe.

Medicina ne pravi biološku razliku kada su psihički poremećaji u pitanju, ali znamo da ni to danas nije važno.

Zamislite dejt ‒ moderno rečeno ‒ gde žena, dok on nešto priča, ispred sebe ima spisak od 20 narcističkih simptoma.

Ukoliko se on pohvali nekim uspehom na poslovnom planu, to je već simptom narcizma, a ukoliko ona prepozna više tih znakova, poput razmetljivosti, onda je to već sindrom i ona ima posla sa narcisom koji može da joj pretvori život u pakao jer ona mora da ga obožava i radi sve što joj kaže. Može i ona da traži od njega isto, ali to je ok, mada nije.

Ozbiljni psiholozi ne oglašavaju se povodom ove aberacije ‒ valjda veruju Bonhofneru da ste protiv gluposti nemoćni i da ona nije defekt intelekta nego morala.

Ali, ipak je nemoguće ne primetiti da lajf kouč feministkinje ni u jednom medijskom nastupu ne poručuju mladim ženama da se ne udaju za bogataše ako ih ne vole, a pogotovo znatno starije ‒ to nema veze ni s mozgom ni s moralom, ali ova epoha ne zna za zdrav razum i za univerzalne vrednosti. Ako “psihološkinje“ ne savetuju devojke da se ne udaju iz koristi za bogataše, onda znači da to odobravaju. Nebitno je da li ona ima 25, a on 75 godina i nebitno je da li je on narcis, nasilnik i propalitet. Bitan je novac, a ne karakter i ljubav.

Da li je njen izabranik, koji je stariji od njenog dede, narcis i nasilnik, ne znamo, ali znamo sigurno da je propalitet i da ne zna za moralne vrednosti, jer da zna bilo bi ga stid da oženi devojku koja je mlađa od njegove unuke. On kupuje objekat žudnje, a ona pristaje da bude seksualna igračka dok on ne “crkne“ od vijagre jer će, onako ucveljena, da dobije nasledstvo u vidu nekretnina ili pozamašne svote novca. Posle će da nađe utehu kod sledećeg lovatora, bio mlad ili star ‒ i nebitno da li je narcis ako može da joj pruži luksuz.

Ljubav, bezuslovna i prava, da li postoji? Da, možete je naći u Novom zavetu (Poslanica Korinćanima, poglavlje 13).

Znači, neke nove feministkinje ne govore ništa o jakim ženama koje pristaju da budu seksualni objekat iz interesa, ponižene i neravnopravne. Verovatno zato što se ispred takve degradacije podrazumeva prefiks ‒ samo: ako je sve ovo njihov izbor, slobodna volja, onda nema degradacije.

Zato psihološkinje do neukusa i bez mere verglaju o muškom narcizmu kako bi zasitile ženski narcizam.

Sve ovo nije glupo, nego je neshvatljivo glupo.

Naime, sve može da se gradira ‒ nije strašno biti pomalo narcis ni psihopata jer mnogi to pomalo jesu otkad je sveta.

Nije strašno ni ako je glupost u društvu sporadična jer ona, kao i korupcija i ostale devijacije, ne može potpuno da se iskoreni. Strašno je ako je glupost globalna, pandemijska, jer tada nema spasa.

Biće ipak da je teolog Bonhofner samo delimično bio u pravu ‒ glupost je ne samo moralni, nego i intelektualni poremećaj i, kao takva, ona je nepobediva. Logika je tu nemoćna, moral takođe.

Kad glupi ljudi ne primećuju da govore kontradiktorne stvari, baš zato što su glupi, svako je protiv tog zla (gluposti) nemoćan, jer šta da kažete nekome ko misli da je moralno gaziti preko leševa, ali da se pazite od onih koji to rade, da budete narcis, ali da se pazite narcisa!?

Ionako ništa ne možete da promenite i nikog ne zanima to što uviđate nenormalnost i dvostruke kriterijume i govorite o tome.

Ovo je epoha bez duha gde je materija postala duh, a u takvom poremećenom svetu vi ne postojite ako mislite, nego ako lajkujete ‒ ljudi su postali hologramske senke.

Na društvenim mrežama nije na sceni mizoginija, nego mizandrija kao resantiman feminizma patrijarhatu, ali zar je u simulakrumu to važno?

Dok je svet bio normalniji, krajem sedamdesetih godina 20. veka snimljen je film “Kramer protiv Kramera“ sa Dastinom Hofmanom i Meril Strip u glavnim ulogama. Ta snažna feministička poruka i danas ima smisla jer ukazuje na neravnopravnost žena. Narcizam protiv narcizma ukazuje na dominaciju žena i to kroz kontradikciju gde je muški narcizam patološki, a ženski nije.

Mnogi ljudi su, dakle, oduvek bili pomalo narcisi, psihopate, neurotičari...

Self care epoha zna i za malo i za mnogo, ali ta komparacija je, iz ugla rodne ravnopravnosti, selektivna kad su biološke polne razlike u pitanju. Zato narcisi treba da štite ne sebe od sebe, nego od druge vrste narcisa.

Kako je to moguće nije jasno, ni bitno, jer smo protiv “svemirske sile“ ‒ kako je Krleža nazivao glupost ‒ nemoćni.

Ostaje dijalektička nada da je Heraklit bio u pravu ‒ Panta rei. Ako sve teče, i ova epoha ima kraj...

...A tamo gde je, po legendi, izdahnuo Narcis, jer nije mogao da zagrli svoj očaravajuće lep odraz, iznikao je cvet ‒ narcis. I nema ništa loše u tome ako volite narcise.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dragan Vesić: "Koncept sreće"
Koncept sreće, sreća, radost

Kolumna

21.12.2023. 22:00

Dragan Vesić: "Koncept sreće"

Od postanka sveta, ljudi su u suštini želeli samo jedno ‒ da budu srećni, da ne iskuse nepravdu i zlo, i da im se ne dešavaju loše stvari.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
26°C
15.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve