Život
21.02.2024. 23:00
Dragan Vesić

Kolumna

Dragan Vesić: "Medijska šizofrenija"

X aplikacija, X društvena mreža
Izvor: Shutterstock / JRdes

Priča da je demokratija samo paravan kako bi ceo svet bio jedna totalitarna država, tzv. duboka država (termin su izmislili Turci), koju čine vladari iz senke (velike korporacije i tajna društva), a sve vlade su njihove marionete, dugo se podvodila pod teoriju zavere kojoj su skloni šizofreni fanatici sa bujnom maštom što veruju u neverovatno i u svemu vide zaveru.

Kao što su priče o susretima četvrte vrste, paralelnim svetovima i sličnim paranormalnim stvarima.

S druge strane, o globalnom totalitarizmu distopijske romane pisali su Orvel, Zamjatin, Haksli, a ono što je zajedničko romanima “1984“, “Mi“ i “Vrli novi svet“ jeste da govore o budućem svetu bez duše, gde su emocije i privatnost zabranjeni, sećanja izbrisana, građanin ne postoji, nego hipnotisana masa koja sledi nepogrešivog vođu i neki sumanuti viši cilj koji ne postoji ‒ svejedno da li se vođa zove Veliki Brat ili je u pitanju nešto inpersonalno poput veštačke inteligencije. Suština je da to “nešto“ što vlada čovečanstvom nije ljudsko, nije od ovoga sveta, nije božansko, ali jeste satansko.

I teoretičari zavere i pisci distopijske fantastike govorili su iste stvari samo što je teorija zavere bila predmet podsmeha, a literarna fikcija nije, zato što je fikcija ‒ piscima je dozvoljeno ono što ludacima nije. Zato je bolje pisati nego govoriti o onome što nije globalni mejnstrim. Sloboda štampe je ideal kome je svet bio nekad bliži, nekad dalji, a danas se ta razdaljina meri svetlosnim godinama.

“Mediji su poruka“ (Makluan), u današnje vreme opaka, i imaju zastrašujuću moć, i o tome su pisali teoretičari medija i filozofi od Maršala Makluana do Žana Bodrijara ‒ obojica su imali viziju, baš kao i distopijski pisci. Makluan je mnogo pre pojave interneta video svet kao “globalnu palanku“, a Bodrijar, dvadeset godina kasnije, kao simulakrum ‒ poredak u kome je iluzija stvarna.

Bilo bi dobro da je internet doprineo da svet bude velika palanka gde informacije, zahvaljujući internetu, putuju brzo, ali se desilo da propaganda putuje brzo ‒ u simulakrumu mediji ne postoje da informišu o događajima, nego da ih izmišljaju u svrhu propagande i kontrole javnog mnjenja.

Problem je što su “ludaci“ bili u pravu i to se, u poslednje vreme, svakog dana dokazuje ‒ svetom upravljaju poremećeni ljudi. Stvari su se “malo“ ispomešale jer ste danas ludi kad ste normalni i obrnuto.

Dovoljno je da idete mimo “glavnog toka“ kao što su to ovih dana učinili srpski glumac Miloš Biković i američki novinar Karlson Taker.

Bilo je dovoljno da Bikovića ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova, umesto suda, optuži za genocid jer podržava Ruse (danas je i to moguće) pa da bude izbačen iz treće sezone serije “White Lotus“ televizije HBO.

Taker je meta jer je intervjuisao Putina i taj intervju je emitovan na mreži Iks, a procenjuje se da će imati više od 300 miliona pregleda.

Američki novinar podseća da Putina zapadni mediji nijednom nisu intervjuisali (ali jesu satanizovali, prim. aut.) dok su Zelenskog intervjuisali mnogo puta, samo što je to bila propaganda farsa. Taker takođe kaže da mu je posao da intervjuiše ljude ‒ zašto sloboda medija smeta Zapadu, retoričko je pitanje.

On je svestan da sledi “kenselovanje“, kao i Biković, ali, bez obzira na posledice, emitovaće nemontiran intervju.

Medijski linč, kao tekovina napretka, već je počeo i nije teško pretpostaviti kako će se odvijati jer se uvek odvija na isti način ‒ šablonski: oni koji vladaju svetom medije koriste za propagandu, a svakog ko se tom ludilu suprotstavi, izvrtanjem stvari, optužuju za propagandu.

Trenutno je aktuelan rat Izraela i Hamasa, koji neće ništa rešiti jer ga nije rešilo sto godina i tamo situacija izgleda beznadežno. Izrael naravno podržava Amerika, a zašto, druga je tema.

Ali, sve što je ona podržavala, od dvadesetogodišnjeg “posredničkog rata“ u Vijetnamu, u vreme Hladnog rata protiv tada SSSR-a i Kine, neslavno se završilo ‒ taj rat, osim velikih žrtava, bio je američki vojni i politički debakl, zbog pogrešne procene, baš kao i kratka vojna intervencija u Iraku jer se ispostavilo da je razlog za nju bio izmišljen pošto diktator Sadam Husein, koji je poubijao mnogo političkih neistomišljenika, nije imao oružje za masovno uništenje. Zanimljivo je da su ga Amerikanci u početku podržavali jer su u njemu videli muslimanskog demokratu, a ne islamskog fundamentalistu, da bi ga kasnije optužili za diktaturu, terorizam i ratne zločine.

Vojno su intervenisali, naročito posle pada Berlinskog zida ‒ koji je i simbolično i bukvalno označio kraj Hladnog rata i bipolarnog sveta ‒ svuda gde je bio ugrožen “američki način života“ i demokratske vrednosti, a zapravo se radilo o njihovim geopolitičkim i ekonomskim interesima i težnji da budu jedina svetska sila.

Istok jeste bio nedemokratski, ali je bar bilo neke ravnoteže koja je sprečavala besmislene ratove.

Sada toga nema, a da novi svetski totalitarizam zavlada planetom jedina prepreka su Rusija i Kina, ma koliko bile nedemokratske.

Zato je Amerika i gurnula Ukrajinu u “posrednički rat“, računajući da Rusija, pre svega ekonomski, to ne može da izdrži.

Po ko zna koji put su procenili pogrešno i ne znaju kako da se iz toga izvuku sa što manje posledica ‒ Putin nije oličenje demokratije, kao ni dementni Bajden koji možda pamti Vajata Erpa, ali one oko njega, teško. Nije ovo ejdžizam, nego paradigma besmisla jer takav bezlični čovek može da bude samo marioneta. Putin nije reformator, ali ni pijani Jeljcin pa da u Beloj kući blamira sebe.

Zelenskom kao ratnom profiteru je svejedno. Karlson Taker ga smatra diktatorom i ima nameru da Amerikancima kaže istinu o ratu Ukrajini ‒ koliko on košta i zašto ga Amerika finansira, što se Bajdenovoj administraciji ne sviđa ako se ona uopšte za tako nešto pita ‒ izgleda da se pitaju gospodari sveta koji odlaze u Davos da izmisle nove načine za održivi razvoj novog totalitarnog sveta kako bi ga usrećili novim krizama i pravilima za haos.

U početku mnoge ideje deluju primamljivo dok se ne ogole do kraja. Na početku naizgled humane ideje vidite lepo lice Dorijana Greja, ali kad pomerite koprenu sa njegovog portreta, onda se zgrozite. Tako je ideja o globalizaciji kao prožimanju kultura, ekonomskom prosperitetu, ukidanju siromaštva, ljudskim pravima, demokratiji, slobodnim medijima delovala primamljivo sve dok neko nije skinuo veo.

Kad je sklonjen, nismo videli medijski mrak, nego medijsku šizofreniju koju ni tama ne može da sakrije.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dragan Vesić: "Zamena za stvarno"
društvene mreže, fejsbuk, intagram

Kolumna

28.12.2023. 23:00

Dragan Vesić: "Zamena za stvarno"

Simulakrum nije nikad ono što prikriva istinu, nego istina prikriva da je nema. Simulakrum je istinit.
(Simulakrum i simulacija, Žan Bodrijar)
Close
Vremenska prognoza
clear sky
7°C
22.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve