Vesti
13.10.2021. 10:25
Život
23.10.2021. 18:05
Teodora Stojanović i Lena Munitlak
Koronavirus
Nisu svi nevakcinisani antivakseri
"Podela na provaksere i antivaksere je slom komunikacija, koja je po mom mišljenju smrtonosnija od virusa"
"Ako bi ova flaša simbolizovala opasnost i štetu za zdravlje koje dolazi od kovida 19, i ako bismo hteli proporcionalno da prikažemo koliki su rizici i štete od vakcine koja štiti od te bolesti, to ne bi bila ni jedna cela kap. Pipetom bismo to mogli da odredimo. Zašto nam, onda, ta kap upada u oko, a flaša nam je negde iza leđa?", pričao je epidemiolog Srđan Janković na edukativnoj tribini na kojoj su srednjoškolci imali priliku da sa njim, epidemiologom Predragom Konom i gradonačelnikom Beograda Zoranom Radojičićem razgovaraju o vakcinama, a ekipa "Ekspresa" je tome prisustvovala.
Posledice vakcina suštinski i jesu samo jedna kap u celoj flaši koja predstavlja ozbiljan problem. Nešto manje od polovine stanovništva Srbije još nije sigurno u tu kap i postoji velika doza sumnje. Brojke u poslednja četiri meseca su, blago rečeno, poražavajuće. Od juna meseca pa do početka oktobra vakcinisalo se samo 5,7 odsto punoletne populacije.
Sledi pitanje, zbog čega je Srbija, koja je na samom početku bila jedna od država u Evropi sa najvećim brojem imunizovanih, spala na ovaj zabrinjavajući procenat?
Za početak, razlog je taj što su ljudi konstantno u strahu, prepravljeni su emocijama. Zapravo, kada nam se u životu desi neka stresna situacija, mi je prvo negiramo. Odbijamo njeno postojanje. Isto je bilo i kada se virus pojavio, mnogi nisu želeli da se suoče sa njim dok nisu uvideli da ljudi oko njih umiru od njega.
"Kada su takvi događaji koji podižu emociju, izazivaju strah, ljudi su tada pod stresom i onda im je lakše da prihvate bilo kakvo objašnjenje. Tada se gubi razum. Kada ste pod uticajem straha, racionalni deo ostaje u zagradi, a vama zapravo upravljaju emocije", objašnjava sociolog Vladimir Vuletić za "Ekspres".
Lako je izmanipulisati ljude među kojima vlada strah, i samim tim brže i lakše će upijati sve što im se kaže. Zasluge za sumnju u vakcine možemo najviše prepisati antivakserima, koji su se svakodnevno pojavljivali u medijima i širili teorije zavera. Od toga da se u vakcinama nalaze čipovi do toga da izazivaju fertilitet i menjaju DNK.
"Kada se desi bilo kakva katastrofa, ljudi su tada kao krdo, a krdom je najlakše manipulisati. Dovoljno je da imate nekoliko izvora različitih vesti koje tu masu onda usmeravaju u različitim pravcima. Pogotovo mladi koji nemaju životnog iskustva", priča Vuletić.
Antivakseri su se širili po medijima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom brže od samog virusa. Stvarali su razaranje među ljudima, pravili podele. Na provaksere i antivaksere. Kada je spomenuta priča o kovid propusnicama, digli su pobunu i pozivali se na Ustav. Pozivali su se na to da smo svi jednaki, da ne treba praviti razdor i razlike. U stvari, svojim teorijama zavera oni su to učinili. Ubacivanjem lažnih informacija u masu doveli su do toga da su nam opet pune bolnice, da nam sada umiru i mladi.
"Podela na provaksere i antivaksere je slom komunikacija, koja je po mom mišljenju smrtonosnija od virusa", pričao je Srđan Janković na edukativnoj tribini za srednjoškolce.
"Posebna priča je ta da je virus ispao iz laboratorije. To je neko zamislio, nema dokaza za to. Zavera na svetskom nivou, rešili neki da smanje stanovništvo. To je to teorija zavere, to je glupo rečeno ili nedovoljno pametno, da budem oprezan. To nije istina, to je izmišljeno. Strahovito je, i to je ono što kad se slušaju ljudi, ne kao mi što pokušavamo da objasnimo kako različite vakcine različito deluju, drugi ljudi pričaju ma bacaju bre gore, sve bacaju na nas samo zato da nas pobiju. Znate šta je posledica toga, punjenje bolnica i umiranje. To što se sve proširuje kao glavna vest, a zašto? Zato što se najlakše prima, najlakše se razume", nadovezao se epidemiolog Predrag Kon.
Tako da ljudi sa jedne strane slušaju priče o štetnosti vakcina, a sa druge dobijaju poruke da su one jedini izlaz iz ove situacije. Zbog toga ne možemo nikoga okriviti jer je zbunjen, ne zna koju će stranu izabrati.
Život
20.09.2021. 09:49
Da li nas je korona naučila lekciji?
"Zašto bih se vakcinisao i svesno ugrozio sebe? Hoću da imam porodicu jednog dana", najčešća je priča kod mladih.
Veliki broj je još neodlučan i u strahu. Takođe, kada je reč o mladima, nemaju nikakav podstrek. Još od pojave korone pričalo se kako su oni najbezbedniji, da je njihov imunitet dovoljno jak da podnese virus.
Ne žele da ugroze svoju budućnost kada su im već slate poruke da oni nisu rizična kategorija. Vladimir Vuletić dodao je i to da nad njima nije izvršen nikakav pritisak. Imaju potpunu slobodu u kretanju, mogu ulaziti u kafiće i klubove, ići i na koncerte, a nošenje maski je samo njihova dobra volja.
"Naprosto su se ponašali tako nezainteresovano i imali stav ’što bih se vakcinisao kad nemam nikakvu potrebu za tim’. Nisu bili suočeni ni sa kakvim vidom pritiska, to je ono što je činjenica", dodao je Vuletić.
Takođe, jedan od razloga zbog čega ljudi sumnjaju u ispravnost vakcina jeste nedovoljno poverenje u vlast. Iako je država učinila sve što je mogla, nabavila četiri vrste vakcina i narod je imao priliku da bira, pokušavala da vaučerima i novčanom naknadom podstakne ljude da se vakcinišu, mi i dalje nemamo više od 55 odsto imunizovanih.
"Kod nas mi smo još imali posebnu situaciju da je trideset godina narod vučen za nos, varao ga je ko je hteo. Mislim na razne vlasti koje su se smenjivale, i narod ne veruje više nikome, odnosno mnogo mu je lakše da poveruje u priču koja je u vezi sa nekom zaverom jer do sada je uvek izneveravan. I onda smo posebno plodno tlo za takve priče i toga je vlast morala od početka da bude svesna“, rekao je epidemiolog Zoran Radovanović za "Ekspres“.
U evropskim državama je situacija malo drugačija. Zemlje Skandinavije i Holandija neke su od zemalja koje dostižu visoke brojke vakcinisanih građana sa obe doze. Neki stručnjaci smatraju da je poverenje u vlast ključno, i da je u ogromnoj meri u Danskoj, Švedskoj i Holandiji.
"Tu se ne postavlja pitanje sumnje. Zato recimo u Holandiji, Skandinaviji, ako vlast, ministarstvo ili vaš doktor kaže da nešto treba, u to samo neki psihopata može da posumnja. Ko posumnja, on je sumnjiv ovima oko njega“, dodao je Radovanović.
I Portugal je u početku imao sličnu situaciju kao Srbija. I tamo ima ljudi koji ne veruju u vlast, a samim tim i u vakcine koje im nude. Zato su smislili jako interesantnu taktiku za povećavanje broja vakcinisanih. Oni su bivšem podmorničkom komandantu admiralu Henriku Guvei e Melu dali potpunu slobodu u planiranju toga kako će ljude motivisati da se vakcinišu. On je na svim konferencijama nosio svoju vojnu uniformu i ljudima virus upoređivao sa ratnim neprijateljem. Ono što je bilo ključno jeste to da on nije bio politički opredeljen. Rekao je da sve zemlje moraju da pronađu ljude koji nisu političari. Sada, Portugal ima 86 odsto vakcinisanih građana sa obe doze i drugi je na listi po broju vakcinisanih u svetu. Kafići i klubovi rade normalno, kao da virusa nikada nije ni bilo. U Portugalu se život vraća u normalu.
Ako se osvrnemo na statistiku i brojku sa početka teksta, ukoliko nastavimo ovim tempom do kolektivnog imuniteta trebaće nam gotovo dve godine. Koliko će još ljudi umreti za te dve godine? Kako to sprečiti?
Epidemiolog Zoran Radovanović za "Ekspres“ kaže da pre svega treba pozvati na odgovornost sve lekare koji su sejali paniku među ljudima i širili lažne informacije o vakcinama. Kao drugo rešenje navodi uvođenje obavezne vakcinacije i strože kontrolisanje već donetih mera.
Do zaključenja ovog broja održana je sednica Kriznog štaba na kojoj je prihvaćeno uvođenje kovid propusnica. Od subote, 23. oktobra, u ugostiteljske objekte neće moći da uđe niko ko nije vakcinisan. Što znači da je država svesna situacije i preduzela je prvi korak.
To može biti dobar početak u motivisanju mladih da se vakcinišu, oduzeti im određene privilegije. Ograničiti im slobodu kretanja, zabraniti ulazak u klub i kafić. Međutim, tada bi bili samo primorani da se vakcinišu. Nas je zanimalo – kako im uliti poverenje, kako ih ubediti da se svojevoljno odluče na taj potez.
Kontaktirali smo Iris Žeželj, vanrednu profesorku na Katedri za socijalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu i jednu od autorki istraživanja koje su sproveli "Ipsos“ i Laboratorija za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu koja nam je otkrila šta mladi kažu.
"Uvesti mlada lica kao ambasadore vakcinacije. Bilo bi dobro navoditi primere grupa mladih ljudi koji su većinski vakcinisani: na primer, vakcinalni obuhvat među studentima medicine je više od 90 odsto; na opštini Stari grad je prešao 50 odsto. U obraćanjima, takođe, treba izbegavati polarizaciju: nisu svi nevakcinisani protivnici vakcinacije, a i svaki razlog za vakcinaciju je dovoljno dobar – nismo svi isti niti odlučujemo na isti način“, rekla je Iris Žeželj za "Ekspres“.
Komentari
