Život
28.10.2021. 11:34
Život
11.11.2021. 13:00
Teodora Stojanović
Banka semena na Svalbardu
Nojeva barka modernog doba zaista postoji
"Bilo koja nacionalna banka gena u svetu može da deponuje svoje seme na Svalbard kao neku vrstu zaštite. Šalju se duplikati kako bi se obezbedili u slučaju da se bilo šta desi sa semenom koje se čuva u toj državi, odnosno u nacionalnoj banci gena. To može biti iz različitih povoda. Neke banke nemaju dovoljno sredstava i osoblja kako bi to održavale, može da se izgubi seme ako nema dovoljno kapaciteta.“
Kako se navodi u Bibliji, na Božiju zapovest napravljena je Nojeva barka da bi Noje spasao porodicu i sve životinje od potopa. Ta priča traje vekovima, kako je jedan čovek spasao sav živi svet od apokalipse. Mnogi tvrde da za to nema dokaza i da je ovo samo pusto verovanje velikih vernika.
Možda ona i nije stvarno postojala, ali danas, zahvaljujući nauci, živimo u dobu gde postoji Nojeva barka za biljke koja će spasti čovečanstvo od gladi u slučaju ratova, kontaminacije zemlje, bankrota. Ovaj naziv sinonim je za Banku svetskog semena koja je u vlasništvu Norveške. Nalazi se na Svalbardu, na ostrvu koje je kopnena granica Severnog pola i Norveške.
Stari rudnik u planini, duboko pod zemljom, mesto je gde se trenutno čuva više od milion vrsta gena biljaka iz svih zemalja sveta. Ova lokacija odabrana je zbog ne tako lakog pristupa. Na Svalbardu možete se susresti i sa polarnim medvedima i temperaturom minus 20 stepeni Celzijusa. Bezbednost ovog trezora sudnjeg dana bitna je jer se smatra da će pokrenuti postapokaliptični svet iznova.
Pored sigurnosti, idealan je prostor za čuvanje semena u prirodnim uslovima. Sastoji se od tri komore u kojima nema frižidera i rashladnih uređaja, već se uzorci čuvaju na prirodnoj temperaturi koja je minus 18. Samim tim ne postoji opasnost od nestanka struje i nema velikih troškova, a semena se čuvaju u vakuumskim kesama da ne bi ulazila vlaga i oštetila ih.
Vidljiv je samo ulaz, a tri komore nalaze se 100 metara u dubini planine i 150 metara iznad nivoa mora. Obezbeđene su tako da, i ako dođe do globalnog zagrevanja, ne mogu biti uništene. Stručnjaci smatraju da se semena pod ovim uslovima mogu čuvati i više hiljada godina.
Norveška vlada i njeno Ministarstvo agronomije i hrane nose najveću odgovornost za ovaj trezor biljaka. Pored ministarstva, general Svalbarda zadužen je za administraciju, a Nordijski istraživački centar (NortGen) i CropTrust zajedno učestvuju u održavanju ove banke. NortGen iz Švedske zadužen je za sve što se tiče semena i genetskih istraživanja, a CropTrust finansira najveći deo projekta i snosi troškove transporta zemljama koje nemaju dovoljno sredstava za to.
Život
01.09.2021. 10:12
Kako se veštačka inteligencija koristi za donošenje ispravnih odluka u poljoprivredi?
U ovoj banci nema stalno zaposlenih, već se njena vrata otvaraju samo tri puta godišnje. U februaru, julu i oktobru da bi se uneli novi uzorci. Turistima ulaz nije moguć, nego samo određenim reporterima uz prethodno priloženu molbu i obrazloženje.
Doktorka Sanja Mikić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu za "Ekspres“ priča kako u stvari ova svetska banka semena funkcioniše i zbog čega države šalju svoje seme na Svalbard.
"Bilo koja nacionalna banka gena u svetu može da deponuje svoje seme na Svalbard kao neku vrstu zaštite. Šalju se duplikati kako bi se obezbedili u slučaju da se bilo šta desi sa semenom koje se čuva u toj državi, odnosno u nacionalnoj banci gena. To može biti iz različitih povoda. Neke banke nemaju dovoljno sredstava i osoblja kako bi to održavale, može da se izgubi seme ako nema dovoljno kapaciteta. Sirijska banka je doživela rat i izgubila je mogućnost da čuva svoje seme i baš zahvaljujući tome što su ga slali na Svalbard uspeli su da ga povrate“, objašnjava Sanja Mikić.
Život
01.09.2021. 23:05
Farma pod vodom? Moguće je (VIDEO)
Mikićeva navodi da je glavni kriterijum za slanje semena na Svalbard mogućnost da se ono razvija i u matičnoj državi, odnosno da se mogu poslati samo duplikati. Seme prolazi sanitarne kontrole kako bi se utvrdilo da li je zarazno ili oštećeno.
"Prvi kriterijum je da se seme koje se šalje već ne nalazi na Svalbardu jer oni ne žele da prave nepotrebne troškove. Prvo se šalje lista sorti koja je namerena da se pošalje i onda se proverava da li već ima tamo, ako nema, to se onda odobri. Treba da zadovolji sanitarne uslove u smislu da nije bolesno, sasušeno, da nije fizički oštećeno. Još jedan uslov je da se ono primarno čuva u nacionalnoj banci gena, a da Svalbard bude samo rezerva. Ako mi ovde nemamo uslove za čuvanje, oni ga tamo neće primati jer ne žele da budu jedino mesto“, navodi Sanja.
Kada se pošalje seme, to ne znači da je ono od tog trenutka vlasništvo Norveške. Svaka država ima pravo da ono što je poslala zatraži nazad. Glavni cilj Banke svetskog semena jeste pravljenje rezervi i zaliha u slučaju neke katastrofe. Države mogu međusobno da razmenjuju svoje uzorke koje su poslale na Svalbard, ali samo u slučaju da su potrebni za neka istraživačka svojstva. Ta razmena je besplatna i plaćaju se samo troškovi transporta.
Život
01.11.2021. 17:35
Srbija deponovala seme u Svetski trezor
"Svaka institucija koja je poslala seme ima pravo da u bilo kom trenutku pošalje zahtev i bez objašnjenja preuzme svoje seme. Oni po ugovoru imaju rok od godinu dana da ga pronađu. Postoji međusobna razmena. Ako se šalje seme na Svalbard, onda je uslov da ako nas bilo ko iz raznih zemalja sveta pozove i zamoli za naše seme, za potrebe istraživanja, mi smo dužni da ga pošaljemo. Isto tako i mi imamo pravo da na sajtu Svalbarda pogledamo šta sve ima i kontaktiramo neku zemlju čije nas seme zanima. Ne može bilo ko da povuče uzorak iz Svalbarda, već samo ona država čije je. Ako mi želimo na primer kinesko seme, obraćamo se direktno Kinezima kako bi ga oni uzeli nazad i poslali nama“, priča Mikićeva.
Pored 190 zemalja čije se seme nalazi na Svalbardu, u taj spisak sada spada i Srbija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada poslao je 96 domaćih sorti ječma, pšenice, ovsa i raži. Ambasador Srbije u Norveškoj Dragan Petrović je u ime naše države prvi put deponovao ove vrste na Svalbard i dobio sertifikat od Sandre Bork, norveške ministarke poljoprivrede i hrane.
Sanja Mikić bila je učesnik u ovom projektu i naglašava da su poslate ove četiri vrste jer je njihov istraživački rad vezan za njih, ali da se u budućnosti planira deponovanje još nekih vrsta semena.
"Mi imamo sredstva da ove četiri biljne vrste umnožavamo i šaljemo u Svalbard. Planira se da se u budućnosti pošalje još nešto jer imamo značajnu kolekciju kukuruza i mahunarki. To sve dolazi u obzir da se, u okviru novog projekta, šalje u Svalbard“, priča doktorka Sanja Mikić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada za "Ekspres“.
Komentari
