Život
29.04.2022. 07:10
Život
08.10.2022. 21:10
Dragan Vesić
Kolumna
Nova moderna "religija“ digitalne epohe
"Ako Stavrogin veruje, on ne veruje da veruje. Ako ne veruje, on ne veruje da ne veruje.“
"Zli dusi“, Dostojevski
Živimo u sekularnom društvu, što znači da je država odvojena od crkve (svetovno od svetog). To ne isključuje lični izbor da li će neko biti vernik ili ateista. Ali, živimo u svetu u kome je materijalno bogatstvo mnogima važnije od duhovnog bez obzira na to što materijalno bogatstvo ne podrazumeva sreću. Novcem ne možete kupiti sve (zdravlje, ljubav, dobrotu, unutrašnji mir…), mada moderna epoha tvrdi da možete.
Važno je da vodite brigu o sebi, da volite sebe, ali ne i druge, i bićete srećni. Pozitivna psihologija i životni treneri prosto vam naređuju da budete srećni, da ukinete patnju, starenje... jer, poručuju, "kakve su vam misli – takav vam je i život“.
Tačno je da to poručuje i hrišćanstvo, ali je kontekst sasvim drugačiji: hrišćanske poruke imaju veze sa hrišćanskim moralom i duhovnošću, sa Biblijom, koji podrazumeva i ljubav prema bližnjima, oprost, odsustvo greha, gneva, mržnje, savest, empatiju... dok je self-care koncept produkt konzumerističkog društva koje ne podrazumeva ljubav prema drugima, nego samo prema sebi.
Univerzalne moralne vrednosti iz Biblije preuzela je, dobrim delom, psihoanaliza jer su te vrednosti trajne i prave razliku između dobra i zla, ljudskosti i negacije svega što je ljudsko.
Self-care koncept jeste negacija ljudskosti jer ukida brigu za druge, savest i promoviše sebični narcizam i makijavelizam. Podrazumeva se da ukida empatiju, a to su osobine psihopate.
Kao takav, on je moderna "religija“ digitalne epohe mada je rad na sebi sasvim ok, ali je, vremenom, self-care koncept izgubio izvorni smisao i postao pogled na svet infantilnih recipijenata konzumerističkog društva gde je sistem vrednosti urušen.
Život
03.11.2021. 07:05
Da li su se društvene mreže okrenule protiv nas?
Danas, u digitalno vreme, svi žele sada i odmah. To se ne zove ni vera ni duhovnost, nego materijalizam: puki hedonizam. Nemaju vremena ni strpljenja, dok duhovnost stalno nešto čeka, strpljiva je.
Jednom čovek shvati da je stalno nešto čekao, neke bolje dane. Nekad se sve sruši, nema više ništa. Kao biblijski Job sedi na zgarištu i pita se – Zašto, kada je uvek činio moralno ispravne stvari: čemu onda kazna i nezaslužena patnja? Nema odgovora. Samo jeziva tišina i mrak.
Onda prođe vreme i čovek više ne traži odgovor. Ali, ako uspe da nađe negde u dubini sebe ono što nije ni znao da ima, on ustaje i ostavlja razvaline svog života. Vidi mali zrak svetlosti i sledi ga. Pokušava da izgradi novo životno delo ni iz čega. Važno da je prihvatio stvarnost i da ne živi u prošlosti: već je uspeo jer je ustao i krenuo dalje. Ožiljci su ostali, ali je na dobrom putu da nađe mir. To se zove vera, duhovnost.
Ali, duhovnost nije vezana samo za religiju i odlazak u crkvu. Duhovnost je i traženje unutrašnjeg mira, molitva u tišini svoje sobe. Duhovnost je i bavljenje umetnošću, a to nema veze s verom, ali ispunjava ljude. Ljudi od duha, vernici ili ne, žive za nešto što je veće od njih.
Život
21.05.2022. 09:10
A koliko biste vi platili da budete primećeni?
Ivan Karamazov je, poput Joba, postavljao pitanje – zašto stradaju dobri, a bivaju nagrađeni zli. Odgovor je, naravno, u Bibliji, i ko veruje zna zašto baš kao što ateisti ne znaju.
Bilo da je neko vernik ili ateista, to ne znači da nije dobar čovek: i među "vernicima“ ima zlih, kao što među ateistima ima dobrih.
Kant je veliki prosvetitelj čovečanstva i utemeljitelj univerzalnih moralnih vrednosti. One se takođe baziraju na hrišćanskoj etici, sviđalo se to nekom ili ne.
Neki će reći da je racionalizam ukinuo duhovnost, u religijskom smislu, jer vera nije zasnovana na razumu. Nije, ali Kant nije negirao postojanje Boga, nego nemogućnost njegove spoznaje, a to nije ateizam nego agnosticizam. Nije ni Spinoza, ali je svojim panteizmom stavljao znak jednakosti između prirode i Boga što je crkvi smetalo.
Kako god, duhovno se ne može razumom spoznati. Ali, bilo duhovno (što je složen i širok pojam), empirijski, razumom... Zajedničko svim misliocima je da su tragali za odgovorima o smislu postojanja. Za nečim što je nedokučivo.
Po Kjerkegoru, na primer, čovek mora da prođe tri nivoa da bi pronašao sebe, odnosno smisao: estetski, etički i religiozni.
Život
22.02.2022. 06:00
Filozof koji je imao problem sa ženama
Po Jungu je za takav podvig, na putu ka uzvišenom i apsolutnom, spremna samo zrela osoba koja, kroz proces individuacije mora da prođe nekoliko stepenika da bi stigla do sopstva, do pune zrelosti kako bi spoznala svoju svrhu i dostigla neki viši unutrašnji mir. Naravno, on na to ne gleda kao filozof, nego kao analitički psiholog.
Svejedno je da li ste teist, ateist, (a)gnostik – bitno je da postupate na ljudski ispravan način. Bio to kategorički imperativ ili božje zapovesti.
Ne postoji lični, subjektivni moral, to je glupost, postoje univerzalni moralni principi. Neki misle da je to hrišćanski moral, neki ne. Bitno je da su moralni ljudi i da veruju. Neko u Boga, neko ne.
U današnje digitalno vreme gde moral i duhovnost nisu na ceni, nego površnost – kada su ljudi "stvoreni da budu duhovni i telu, postali telesni i u duhu“ – vera u dobro aktuelnija je i potrebnija nego ikad.
Na kraju, čovek uvek u nešto veruje jer "ako ne veruje, on ne veruje da ne veruje“.
Komentari
