Život
31.05.2023. 04:05
Život
06.06.2023. 02:50
Dragan M. Milošević
Heroine Srbije
Princeza žrtvovana za Srbiju
Negde oko 1373. godine, u Kruševcu je rođena Olivera Lazarević, najmlađa kći kneza Lazara i kneginje Milice Hrebeljanović, legendarna srpska princeza koja je u teškoj, gotovo izgubljenoj situaciji po Srbiju, posle Kosovskog boja 1389. godine, podnela najveću ličnu žrtvu, žrtvu svoje čednosti i mladosti, za spas svoje nacije i države.
Olivera je odrasla uz svoje četiri starije sestre (Mara, Jelena, Dragana, Teodora) i dva brata (Stefan i Vuk), na dvoru kneza Lazara, na kome je velika pažnja pridavana vaspitanju dece, njihovom učenju i obrazovanju. U to vreme smatralo se da su Lazareva deca među najobrazovanijom decom vladara Evrope. Svakodnevno su se družila sa umetnicima, glumcima, muzičarima i bila obučavana za čitanje, pisanje, pevanje, crtanje i poznavanje matematike. Pored maternjeg, Lazareva deca su govorila latinskim i grčkim jezikom, proučavala su hrišćansku teologiju i filozofiju, a čak su i ženska deca učila poznavanje diplomatije.
Dvor u Kruševcu raspolagao je i veoma bogatom bibliotekom, a svakodnevna obuka i obrazovanje dece bili su pod nadzorom kneginje Milice i njene desne ruke despotice Jelene Mrnjavčević-Jefimije. U takvoj atmosferi i Olivera će od malena postati lepo vaspitana, otmena, obrazovana, ambiciozna i pripremljena za diplomatiju i vladanje.
Posle Boja na Kosovu, srpski narod i država bili su u veoma teškoj situaciji. Bez vladara, časnog kneza Lazara, i bez većine izginulih, najsposobnijih i najmlađih umnih snaga, Srbija se našla pred istorijskim iskušenjem: ili da nastavi dalje ratovanje i iscrpljivanje, ili da pokuša obezbediti što povoljniji vazalni odnos prema nadirućom, moćnom Osmanskom imperijom.
Odmah posle Kosovskog boja Mađari su počeli da osvajaju teritorije na severu Srbije, u Šumadiji, da pljačkaju i ubijaju narod, Vuk Branković je otkazao lojalnost Dvoru u Kruševcu, a na jugu je Bajazit spremao nova osvajanja čitave Srbije. Kneginja Milica, koja je tada vodila Srbiju (sinovi Stefan i Vuk su bili maloletni), mogla se povući na miru kod svoje ćerke Jelene u Dubrovnik, ali je velika Kneginja prvenstveno mislila o opstanku naroda i države, i odlučila je da predloži mir Turcima. Tu Odluku donela je uz saglasnost srpske vlastele, državnih činovnika, patrijarha i arhijereja SPC a na Državnom saboru koji je održan krajem 1389. godine.
Odluka o miru podrazumevala je prelazak Srbije u vazalni odnos prema Osmanskom carstvu, davanje godišnjeg danka u novcu, i pomoć Srba u ljudstvu za potrebe turske vojske. Kao zalog za ispunjenje ovih obaveza, Milica je za harem sultana Bajazita Prvog ponudila svoju najmlađu i jedinu neudatu kćer Oliveru. Žrtva mlađane Olivere bila je istorijska žrtva jedne Srpskinje za spas nacije i otadžbine, žrtva kojoj se osnovano pridaje biblijski karakter jer je bila žrtva prineta iz slobode, ljubavi i poštovanja prema svom rodu i otečestvu.
Srpski narod je teško podneo tu žrtvu. Kada su braća Stefan i Vuk poveli Oliveru Sultanu u Drenopolje (današnje Jedrene, prestonica Osmanlija u Evropi, 250 km istočno od Kruševca), celim putem od Kruševca, Srbi su ih zasipali pupoljcima svežih ruža.
U Bajazitovom haremu Olivera je bila jedna od stotina žena, brojnih plemkinja, robinja i zarobljenica po raznim osnovama. I u takvoj konkurenciji, svojom lepotom, otmenošću i sposobnošću, Olivera će vrlo brzo postati jedna od četiri Sultanove zakonite žene, i to ona prema kojoj će Bajazit iskazivati najveću naklonost i strast. Vremenom će Olivera potpuno osvojiti Sultana, postati njegova stvarna ljubav i prva žena harema, zahvaljujući čemu će biti ličnost sa velikim uticajem na Sultana. Koliki je njen uticaj bio najbolje govori i podatak da je Olivera bila i ostala jedina žena u haremu koja ni posle 12 godina boravka u njemu nije promenila svoju veru.
Život
15.05.2023. 04:20
Prva Srpkinja akademik - da li znate ko je to?
Zahvaljujući takvoj poziciji i velikom uticaju na Sultana, Olivera je povlačila izuzetno važne poteze u interesu svoje porodice, Srba i Srbije. Činila je to u kontinuitetu, sa izvanrednim osećajem mere, odmerena i racionalna znala je da proceni koliko može dobiti za svoj narod i Srbiju, rečju, bez nesuglasica, ostvarivala je sve ono što je naumljivala. Politika mira sa Turcima, Oliverino venčanje za Bajazita, i njeno vrhunsko diplomatsko ponašanje u samom epicentru Osmanske vlasti, pokazali su se kao najracionalnije rešenje za opstanak srpske nacije i države u najkritičnijim trenucima naše istorije.
Takvom politikom ne samo da smo opstali već je Srbija počela da ubira i značajne plodove. Čvrsta pozicija porodice Lazarević na turskom dvoru imaće snažan uticaj i na mir među srpskom vlastelom. Posle smrti Vuka Brankovića, 1398. godine, sve njegove zemlje opet će doći u posed jedinstvene srpske države i porodice Lazarević, a na severu Srbije, pod pretnjom Lazarevića i Turaka, isterani su Mađari iz Šumadije. Kada su do Bajazita doprle sumnje u lojalnost mladog Stefana Lazarevića (manji vojni neuspesi u Bosni), Olivera, kneginja Milica i Jefimija, u sjajnoj diplomatskoj misiji, uverile su Sultana u neistinitost tih sumnji, i Bajazit će se posle tih razgovora gotovo očinski ponašati prema Oliverinom bratu, budućem velikom srpskom vladaru.
U toj misiji Bajazit je uslišio i molbe za povratak mošti Svete Petke iz Bugarske u Srbiju, a što će povratiti hiljade Srba poljoprivredi, jer će se oni uz svoju voljenu sveticu-zaštitnicu poljoprivrede i svih useva i plodova, mnogo sigurnije osećati.
Kada je nešto kasnije Bajazit zatražio pomoć od despota Stefana u velikim bitkama kod Nikopolja (1396. godine) i Andore (1402), Stefan i srpski oklopnici su mu na više nego korektan način uzvratili. Stefan je u bitci protiv krstaša kod Nikopolja stekao oreol vrhunskog vojskovođe a Srbi nepobedivih ratnika. U velikom boju protiv Mongola kod Angore (današnja Ankara), Bajazit i Osmanlije su doživeli teški poraz. Desetine hiljada turskih vojnika je poginulo a sa brojnim zarobljenicima kan Temerlan je surovo postupao. Zarobljen je i sam Bajazit sa svojim haremom, Olivera takođe. U svojoj nemoći da bilo šta učini za sebe i svoju miljenicu Oliveru, Bajazit je izvršio samoubistvo.
Život
03.05.2023. 04:30
Srpkinja koja je spasila našu naciju od biološkog nestanka
Despot Stefan Lazarević, sa svojim bratom Vukom, sestrićima Grgurom i Đurađom, sinovima Vuka Brankovića, i sa oko 2000 srpskih oklopnika, hrabro su se borili na strani Turaka i u svom viteštvu nadmašili su sve učesnike Bitke. Zloglasni Tamerlan je bio zadivljen junaštvom Srba zbog čega nije pogubio ni jednog zarobljenog Srbina, a njih je i inače bilo veoma malo među zarobljenima. Kada je Stefan doznao da je i Olivera među zarobljenicima, zamolio je Tamerlana da je kao ženu i Srpkinju oslobodi. Viteštvo i junaštvo velikog Stefana i Srba i ovoga puta nije ostavilo ravnodušnim ni tako surovog vladara kao što je bio Tamerlan-uvažio je molbu i pustio Oliveru da se vrati u Srbiju.
Olivera je stigla u Srbiju 1403. godine i nastanila se u Beogradu, novoj srpskoj prestonici, na dvoru svoga brata despota Stefana. Nije se više udavala niti je ostavila potomke, i sve vreme pomagala je bratu svojom sestrinskom ljubavlju, iskustvom, znanjem, saavetima, mudrošću. Pošto je dobro poznavala Bajazitove sinove, koji su se posle njegove smrti žestoko međusobno sukobljavali, Oliverini diplomatski saveti bili su za Stefana i Srbiju od neprocenjive dragocenosti.
Život
12.04.2023. 02:05
Da li znate ko je bila prva prava princeza "nove Srbije"?
Učestvovala je sa bratom i u odbrani Beograda kada je prestoni grad bio pod snažnom turskom opsadom. Često je odlazila i do sestre Jelene u Zetu, Hercegovinu i Dubrovnik, uvek obavljajući i poslove za srpsku diplomatiju, a narod ju je u tim krajevima sa oduševljenjem dočekivao i naprosto obožavao. Posle smrti despota Stefana, 1427. godine, ona je bila glavni organizator masovne narodne žalosti koja je zavladala u Beogradu i Srbiji.
Nema preciznih podataka o tačnom datumu smrti ove legendarne srpske princeze ali se sa pouzdanošću zna da je to bilo posle 1444. godine. Sećanje na nju i sve što je učinila za svoj narod i Srbiju, kao i sećanje na sudbinu njene porodice, živeće za sva vremena u dušama svih onih koji se iskreno osećaju Srbima. Ona, njen otac, majka i brat, uklesani su zlatnim slovima u istoriju srpskog naroda, kao heroji i nezaboravni svedoci našeg opstanka, postojanja i civilizacijskog progresa. A njihove zadužbine, manastiri Ljubostinja, Ravanica i Manasija, večni su spomenici i škole nezaborava prema porodici Lazarević i Srbiji toga vremena.
Tekst preuzet iz knjige "Heroine Srbije - Vekovnik", Dragana M. Miloševića, koju možete naručiti putem imejl adrese: [email protected]
Komentari
